Erdogan u Srbiji – tri najvažnije tačke: „Diplomatija“, autoput i turski policajci

Tokom dva dana posete Beogradu turski predsednik imao je prilično gust raspored. Mnogo toga je rečeno i najavljeno – između ostalog, da će Turska učestvovati u izgradnji auto-puta od Beograda do Sarajeva.

Potpisan je i niz sporazuma, uz obeležavanje godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Turske. Od potpisanih dokumenata, posebnu pažnju javnosti izazvao je Sporazum o razumevanju o zajedničkim policijskim patrolama.

Otkrivena je i spomen ploča nekadašnjem turskom ambasadoru u Jugoslaviji Galipu Balkaru, koga su 1983. u Beogradu ubila dvojica pripadnika jermenske militante organizacije.

Ovo su tri najzanimljivije tačke Erdoganove posete.

• Nekoliko vekova kasnije: Šta je Srbima sve ostalo od Turaka
• „Jutro je“: Kako je Istanbul slavio uz Nadu Topčagić i kolo

Diplomatski odnosi

Vučić i Erdogan, povodom obeležavanja 140 godina diplomatskih odnosa Srbije i Turske, razmenili su i posebna izdanja poštanskih markica.

„Mi imamo 600 godina, kakvih 140 godina“, rekao je tu Vučić uz osmeh, dok su on i turski predsednik držali veliki ram u kojem su bile markice.

Dakle, koliko se dugo zaista Srbija i Turska poznaju?

„Reč je o 140 godina moderne srpske istorije, od kako je Srbija stekla nezavisnost od Osmanskog carstva“, kaže za BBC istoričar Dušan Fundić sa Balkanološkog instituta.

„Naravno da su ti odnosi dosta kompleksniji i da mogu da se posmatraju kroz više vekova, ali sve zavisi od tačke koju uzimate kao polaznu“, dodaje on.

Usred svega toga živi snažan mit o „500 godina ropstva pod Turcima“.

„Neki istoričari će o Osmanskom carstvu pričati kao multikulturnom raju, što ono nije bilo, ali sa druge strane, ne možete govoriti o konstantnom progonu“, navodi Fundić.

„Uvek sve mora da se stavi u kontekst – Osmansko carstvo se tokom vekova menjalo i nije bilo isto u 16. i 17. veku. Tako se i položaj Srba i svih ostalih naroda unutar carstva menjao, iako su muslimani uvek bili daleko nadmoćniji“, kaže on.

• Šta izručenje jednog Kurda govori o politici Srbije prema Erdoganu
• Bitke za velike gradove u tri slike: Istanbul, Beograd i Zagreb

Ipak, narod pamti samo janjičare i danak u krvi, a Fundić kaže da takve stvari često ostanu u kulturi sećanja.

„Danak u krvi je bio vrsta imperijalne politike koja je ukinuta početkom 17. veka, jer su janjičari tada već postali gospodari gospodara.

„A kada vidite o čemu se radilo, logično je zašto je to ostalo u sećanju“.

Međutim, kako kaže, to sećanje je oblikovano tek kasnije, u trenutku kada je Srbija sticala nezavisnost.

„Uvek imate te stvari za koje će se ljudi držati, naročito u trenutku kada oblikujete državu“, ističe Fundić.

„Nije to srpski slučaj, sve nacije imaju nekoga u odnosu na kog su gradili identitet… U ovom slučaju je to Osmansko carstvo“.

Stižu turski policajci

Prvog dana Erdoganove posete razmenjeno je devet memoranduma i sporazuma iz različitih oblasti.

Među njima se izdvaja Sporazum o razumevanju o zajedničkim policijskim patrolama, koji su razmenili ministri Nebojša Stefanović i Hulusi Alkar.

Na osnovu njega biće uređene zajedničke patrole srpske i turske policije, navodi se na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova.

„Biće isto kao sa kineskim policijskim patrolama“, kaže za BBC na srpskom Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

„Kao i kineski policajci, oni neće imati policijska ovlašćenja, oružje i sredstvo prinude – samo će nositi uniformu“, dodaje on.

• Erdogan izgubio Ankaru na izborima
• Bes zbog ponavljanja izbora u Turskoj
• Turska: Birač od 165 godina i stan u kojem živi 1.000 ljudi

Od nedavno ulicama Beograda, Novog Sada i Smedereva – uz srpske – patroliraju i kineski policajci, a sve zbog lakše komunikacije sa velikim brojem kineskih turista.

Iz MUP-a nisu odgovorili na pitanje kada se tačno može očekivati da turski policajci budu na ulicama u Srbiji.

Autoput

Vučić i Erdogan će drugog dana posete prisustvovati polaganju čuvenog „kamena temeljca“ za auto-put od Beograda do Sarajeva.

Zašto bi Turska uopšte bila deo toga?

„Izgradnja auto-puta jakoj turskoj ekonomiji nije preveliki teret, a može da ima veliki i simbolički i privredni značaj“, kaže za BBC Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam.

Kako navodi, to ima dva lica – jedno je infrastrukturno, a drugo političko.

„Nekadašnja imperija želi da označi prisustvo na teritoriji kojom je nekada vladala i iskoristi to što se Evropska unija u dobroj meri povukla sa Balkana“, ističe Popov.

Jedan od razloga za to su Bošnjaci, muslimani u Srbiji, pa i određeni broj onih koji smatraju da je Turska njihova matična država, dodaje.

„Turska želi da bude prisutna u nadmetanju Rusije, Amerike i Kine na ovim prostorima“, smatra on.

Inače, takvih situacija je bilo i ranije, ističe Popov.

„Setimo se da je u Tadićevo vreme tadašnji predsednik Abdulah Gul bio posrednik u razgovorima Beograda i Sarajeva.

„Ovaj put su ambicije Erdogana daleko veće, iako se i on sada pojavljuje kao neka vrsta posrednika na razgovorima sa liderima Bosne i Hercegovine“.

Drugog dana posete Erdogan i Vučić domaćini su Trilateralnog samita Srbije, Turske i BiH, na kojem prisustvuju tri člana Predsedništva BiH – Željko Komšić, Milorad Dodik i Šefik Džaferović.

„Erdogan želi da pokaže prisustvo i učestvuje u unapređivanju odnosa, što će se simbolički manifestovati izgradnjom autoputa“, ističe Popov.

Međutim, on ističe da to pre svega zavisi od lidera Hrvata, Srba i Bošnjaka u BiH.

„Sve može da padne u vodu ukoliko kod njih ne postoji dobra volja da unaprede odnose bez redovnih varničenja i pretnji.

„Sam autoput neće dovesti do unapređenja odnosa, iako omogućava građanima da bolje komuniciraju, pa će biti teže manipulisati njima“.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk