Evropski parlament odobrio zabranu plastike za jednokratnu upotrebu

Evropski parlament je glasao za potpunu zabranu upotrebe jednokratne plastike širom EU u pokušaju da zaustavi zagađenje okeana.

Poslanici su podržali zabranu plastičnog pribora za jelo i tanjira, štapića za uši, slamčica, štapića za mešanje i držača za balone.

Predlogom je zahtevana i redukcija određenih vrsta plastike za jednokratnu upotrebu poput posuda za hranu i piće i plastičnih čaša.

Jedan od poslanika je rekao da ukoliko akcija ne bude sprovedena „do 2050. će u okeanima biti više plastike nego ribe".

Evropska komisija je u maju predložila zabranu, prateći porast javne podrške koja se pripisuje dokumentarnim filmovima poput BBC-jeve serije Plava planeta Dejvida Atenboroa.

Mera mora da prođe kroz još neke prepreke u procesu, ali se očekuje da će ih preći. EU je saopštila da se nada da će regulativa biti na snazi širom zajednice do 2021.

I Velika Britanija će morati da uključi ovu meru u nacionalno zakonodavstvo, ukoliko ona postane pravosnažna pre završetka procesa istupanja iz EU.

https://www.youtube.com/watch?v=IW3jEIYBFzg

Pošto je za zabranu glasalo 571, a protiv 53 člana Parlamenta, poslanica odgovorna za ovaj zakon Frederika Rijes je rekla da je to „pobeda za okeane, za životnu sredinu i buduće generacije".

Nekoliko zemalja već razmatra predloge za ciljanje plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu - uključujući i Veliku Britaniju.

• Zabrana plastičnih kesa - makar u Beogradu
• Kesa ili ceger
• Velika žega - leto 2018.

Šta je zabranjeno?

Direktiva je prepoznala neke od najčešćih plastičnih masa koje zagađuju okeane.

Lista zabranjenih predmeta, kao što su pribor za jelo i pamučni štapići za uši, izabrana je zato što postoje lako dostupne alternative, poput papirnih slamčica i kartonskih posuda.

Upotreba drugih proizvoda „za koje ne postoji alternativa", biće smanjena za 25 odsto u svakoj zemlji do 2025. godine. Primeri za to su kutije za burgere ili omoti za sendviče.

Poslanici EP-a takođe su se bavili amandmanima na planove za filtere za cigarete, plastičnu zagađujuću materiju koja je uobičajena na plažama. Proizvođači cigareta će morati da smanje plastiku za 50 odsto do 2025. i 80 odsto do 2030. godine.

Još jedan ambiciozni cilj je osiguravanje da se 90 odsto svih plastičnih boca sakuplja za reciklažu do 2025. godine. Trenutno, bočice i njihovi poklopci čine oko 20 odsto sve morske plastike, navodi se u izveštaju Evropskog parlamenta.

Proizvođači će takođe morati da preuzmu više odgovornosti za ono što se dešava sa njihovim plastičnim proizvodima i ambalažom.

Koliko je problem veliki?

Istražiovanje Evropske unije pokazuje da se u evropske vode svake godine baci oko 150.000 tona plastike.

To je samo mali doprinos globalnom problemu, sa oko osam miliona tona plastike koja ulazi u svetske okeane godišnje. A kada se jednom nađe tamo, plastika nošena strujama može da pređe velike udaljenosti.

Ta plastika ima ogroman uticaj na život mora.

Zagađenje može da ubije ribu i velike vodene sisare. Kitovi mogu da pojedu plastične kese, što može dovesti do toga da ne mogu da jedu pravu hranu i da na kraju uginu.

Kada se plastični otpad polomi od habanja, ne raspada se kao drugi proizvodi, poput drveta - već se rasparčava na sve manje i manje delove, postajući „mikroplastika".

Ove malene fragmente mogu da pojedu ribe i da ih kasnije prenesu na ljude.

Velike količine plastičnog otpada voda izbacuje na plaže, gde mogu da ih jedu morske ptice i druge životinje, što opet može da ih usmrti.