Evrovizija 2022: Ko su članovi ukrajinske grupe Kaluš i da li je bilo moralno da pevaju dok u Ukrajini besni rat

Ovog vikenda Pesma Evrovizije će proslaviti 66. rođendan u Torinu, u Italiji. Ali iako je Ukrajina najveći favorit za pobedu, a Belorusiji i Rusiji je zabranjeno učešće, hoćemo li videti glasače da se ujedinjuju protiv Putina? I hoće li ukrajinska numera „Stefanija", oda majci glavnog repera, postati himna za mir u Evropi?Viktorija Žuhan iz BBC Ukrajine pratila je Kaluš Orkestru čitavim putem od ratišta u Irpinu do Italije.

***

Inače nisam ona vrsta novinarke koja bi izveštavala o Evroviziji.

Pogotovo ne dok besni rat u Ukrajini.

Ali, s druge strane, ni Kaluš Orkestra nisu običan evrovizijski takmičar.

Sa opusom iza sebe od ukupne dve pesme, ovaj čisto muški sekstet iznenađujuće je stidljiv za grupu koja je potpisala ugovor sa Sonijem i putuje na najveći evropski godišnji pop festival.

• Koliko se na Evroviziji svira po političkim notama
• Kad predsednik pokuša da se umeša u ishod Pesme Evrovizije
• Evrovizijski put Jugoslavije - od socijalističkog autsajdera do festivalskog pobednika

Ali kao i toliki drugi Ukrajinci, poput mene, bend je 24. februara bio prisiljen da donese odluku - da li da se bori ili da beži.

Da li da pomogne drugima ili da pomogne sebi?

Svega nekoliko dana posle ruske invazije, bend je prekinuo probe i počeo da volontira: organizovao je smeštaj, hranu i medicinsku negu za sve kojima su bili potrebni.

Izgledalo je kao da su pritisnuli pauzu na muzičke aktivnosti.

Ali onda, mesec dana kasnije, do mene je stigla glasina od jednog izvora da su, uprkos ratnom sukobu, čvrsto rešili da predstavljaju Ukrajinu na Evroviziji.

I zato sam se, s moje strane, obavezala da ću pratiti njihovo putovanje, od Ukrajine do Evrovizije.

• Intervizija: Hladnoratovski odgovor na Evroviziju
• Rusiji ipak zabranjen nastup na Evroviziji

Ruševine rata

Prvi put sam srela bend lično u centru grada Irpina.

Nekada živahno okupljalište, gradski trg sada je bio sablasno tih.

Ruske snage povukle su se iz grada tek pre nekoliko nedelja i, posle nemilosrdnih borbi, mnogi građani još se jedva snalaze bez vode, gasa i struje.

I tako, dok sam gledala kako se trg lagano puni posmatračima, među kojima vojnici dobrovoljci, radnici gradske čistoće i deke i bake sa dečjim kolicima, bilo je teško svariti da li je ovaj spontani rep nastup zaista ono što je ovoj zajednici potrebno posle više nedelja prisustvovanja masovnom krvoproliću?

U Irpinu i oko njega još se pronalaze masovne grobnice, iz kojih se iskopavaju civili za koje je pokazuje da su mučeni do smrti.

Da li je nastup Kaluša zaista primeren?

Hoće li se doživeti, bukvalno, kao ples na grobovima ljudi?

Ali čim su ljudi ugledali glavnog pevača Olega Psijuka kako vadi svoj prepoznatljivi ružičasti šešir, odmah su mu prišli, zagrlili ga i tražili da se slikaju sa njim za selfi.

Ova odabrana masa okupila se zato što je to bilo upravo ono što im je potrebno.

Muzičari koji će im pomoći da izraze ono što osećaju i da iskažu solidarnost sa Ukrajinom.

Dok su tiho pevali Olegove tekstove, primetan osmeh počeo je da se širi ovom malom okupljenom grupom preživelih.

„Stefanija"

Već narednog dana pratila sam Kaluš do parkinga na kom je stotine izgorelih kola bilo nagomilano u ogromnu planinu.

Reč „DECA" bila je vidljiva na nekoliko uništenih kola, koju su roditelji lepili na haube ili prozore svojih kola.

Tu je grupa planirala da snimi novi video spot za njihov evrovizijski hit singl „Stefanija".

Odu majčinstvu i posebno nazvanu po Olegovoj majci.

Ali zbog odluke da se spot snima među ruševinama rata, na mestu gde je stotine civila izgubilo živote, napetost među muzičarima i filmskom ekipom bila je gotovo opipljiva.

Ovo nije bila nameštena scenografija.

Ovo je bilo mesto zločina.

„Teško je opisati spektar emocija koje osetite kad vidite razrušen grad i toliko izgorelih automobila. Vrlo je napeto i teško", kaže Oleg.

Očigledno se napinjući da nađe prave reči, on pokušava da nastavi:

„Ali snimanje ovog muzičkog spota je naša najbolja prilika da pokažemo svetu koliko problema imamo i koliko nam je potrebna pomoć."

U tom trenutku raspršio se sav moj skepticizam povodom izveštavanja o Evroviziji i praćenja ovog benda po zemlji.

Koliko god da smo pričali o pop muzici, pričali smo i o ratu. O emocijama muzičara koji su osetili potrebu da pevaju u trenutku kad njihovu zemlju razara nasilje.

Ali da li su ova šestorica mladih ljudi, koji su stajali ovde u trenerkama, sa dignutim kapuljačama i slušalicama u ušima, zaista spremni da izdrže toliki emocionalni teret od nacionalnog značaja.

Odgovor je stigao za uskršnji ručak.

• Džuli, Gori vatra: Jugoslovenski hitovi koji nisu pobedili na Evroviziji
• Evrovizija: takmičenje za najveselije rasprave

Iz domaće radinosti

Putujući na zapad drumom, opčinila me je beskrajna panorama od drvoreda kajsija u cvatu, roda nesigurno ugneždenih na banderama i bledozelenog tepiha žitarica koje su se pomaljale u poljima. Oduvek sam obožavala proleće u Ukrajini.

Ali nije prošlo mnogo vremena pre nego što nam se na putu javio podsetnik rata.

„MINE", ispisano crvenom farbom, ili još jedan kontrolni punkt i zahtev da predamo dokumenta.

Posle 12 sati, konačno sam stigla do Olegove kuće.

Dobro, kuće njegove majke, Stefanije. Koja živi u gradu Kalušu.

Da, stvarno. Bend je dobio ime po Olegovom rodnom mestu Kalušu.

A njihov evrovizijski singl po njegovoj majci, posveta istovremeno njegovim korenima i majčinstvu uopšte.

„Oh, Oleg mi nije rekao", kaže Stefanija, smejući se naglas u kuhinji.

„Tek kad sam čula pesmu tokom takmičenja za nacionalni izbor za Pesmu Evrovizije, shvatila sam da je pesma posvećena meni", kaže ona dok sedi za bogatom trpezom sa porodicom koja uživa u uskršnjem ručku.

Stefanija veruje da snažni osećaj svrhe i samopouzdanje njenog sina potiču od odrastanja u tako malom gradu i zato što je morao da pliva uzvodno protiv krupnih riba u muzičkoj industriji.

„I na kraju krajeva", kaže ona, „ako ćete već nazvati pesmu po majci, naravno da ćete dobro proći."

Najedena trima različitim vrstama torti, zaslugom Stefanije, odlazim na uskršnji ručak broj dva.

Ovaj put u porodični dom pevača i flautiste Timofeja Muzičuka poznatog kao Tima.

Ako je Olegova kuća bila ključ za razumevanje poruke benda, onda je Tima bio odgovor na razumevanje njegovog zvuka.

U malom ruralnom selu blizu beloruske granice, Tima je odrastao slušajući kako njegova majka Svetlana podučava sviranje bandure, tradicionalnog ukrajinskog žičanog instrumenta.

Ova ukorenjenost u muzici, kaže on, inspirisala ga je da počne da svira folk, mnogo pre nego što je to bilo kul.

„Melodija koju čujete u 'Stefaniji' inspirisana je mojim bakama", kaže Tima.

„Oduvek sam slušao ukrajinsku muziku, još otkad sam bio dete.

„Veoma je uticala na mene. Tako smo smislili melodiju za našu pesmu."

Nakon što se muvala po hodniku, njegova mama Svetlana nam konačno prilazi i odvodi me do velike korpe od pruća.

Korpa je puna ručno vezenih košulja, bluza i suknji, sve različitih veličina, objašnjava Tima, a majka mu je pokazala ovu riznicu tradicionalne odeće koju su nosile njegove vlastite muzikalne bake tek jednog dana kad je došao kući u potrazi za autentičnom odećom za koncert.

Evrovizijo, spremna?

Dok su bili kod kuće, i Oleg i Tima su priznali da su razmišljali da se late puške i pridruže ukrajinskim dobrovoljačkim odbrambenim snagama.

Međutim, svaki je za sebe stigao do istog zaključka - da kao članovi Kaluša, koji se već kvalifikovao za Evroviziju, imaju jedinstvenu priliku i način da progovore o patnji svoje zemlje.

„Vidim komentare ljudi, čak i onih koji nisu fanovi Kaluš Orkestre ili Evrovizije, a koji nas sada prate, da objavljuju poruke kao što su: 'Srećno. Učinite to za Ukrajinu. Računamo na vas.' To je veliki pritisak i odgovornost", kaže Oleg.

A čak je i pesma zaživela svojim životom - ukrajinski dobrovoljci objavljuju snimke sebe kako pevaju tekst, ali reči u refrenu promenivši iz „Stefanija" u „Ukrajina".

„Pesma je prvobitno govorila o mojoj majci. Nije bilo ni reči o ratu", kaže Oleg.

„Ali sada je za mnoge Ukrajince naša pesma postala simbol ovog rata."

„Čak se i moj doživljaj pesme promenio.

„I ja je sada identifikujem sa Ukrajinom, ne samo sa svojom majkom."

Sada kada su prošli do evrovizijskog finala u subotu, Kaluš se i dalje u kladionicama kotiraju kao favoriti za pobedu.

Ali hoće li oni učiniti dovoljno da ujedine žiri i glasove publike?

Sve oči će biti uprte u njih tokom finala ovog vikenda.

Pogledajte video o Kaluš orkestru

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]