Fejsbuk, Gugl i ostali: Srbija još bez šaltera za žalbe

Korišćenje društvenih mreža odavno je mnogo složenija aktivnost od bezbrižnog skrolovanja kako bi se „ubilo vreme".

Stvari se dodatno komplikuju u Srbiji, koja se, barem sa aspekta društvenih mreža, nalazi u ne toliko zavidnom položaju - van Evropske unije i bez sedišta nekih od vodećih tehnoloških kompanija.

Tri meseca pre početka primene novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, SHARE Fondacija je pozvala 20 svetskih kompanija - među kojima su Gugl i Fejsbuk - da odrede predstavnike u Srbiji.

Imenovanjem predstavnika, građani Srbije, ali i nadležni organi, imali bi kome da se obrate po pitanju obrade podataka o ličnosti.

Predstavnici bi na taj način direktno sarađivali kako sa građanima - korisnicima njihovih usluga - tako i sa Poverenikom za zaštitu podataka o ličnosti.

Ali, postoji problem.

Čardak ni na nebu ni na zemlji

„Politika velikih kompanija, naročito onih sa glavnim sedištem u SAD, jeste da se Srbija ne posmatra kao deo Evrope, što dovodi do toga da se građanima Srbije prava u vezi sa podacima o ličnosti gotovo uopšte ne garantuju", navodi se u saopštenju SHARE Fondacije.

Zbog te sive zone, u kojoj Srbija nije ni ovde ni tamo, ostvarivanje prava građana, pa čak i mogućnost pokretanja spora, znatno je otežano.

„Kako građani Srbije zaključuju ugovore o korišćenju usluga sa američkim kompanijama, a građani EU sa evropskim predstavništvima, očigledno je da postoje paralelni sistemi zaštite", dodaje se u saopštenju.

Kako to utiče na korisnike društvenih mreža i aplikacija?

Trenutno ne postoje kredibilni izvori ili statistike na osnovu kojih bi moglo da se utvrdi koliko ima Fejsbuk korisnika u Srbiji.

Ali, gotovo je utemeljena izreka da je za korisnike u Srbiji „Fejsbuk zapravo internet".

„Niko više ne percipira Fejsbuk kao neku odvojenu stvar, već kada kažu 'evo me na internetu', to znači 'evo me na Fejsbuku'", izjavio je u februaru za BBC na srpskom Marko Mudrinić, direktor i osnivač sajta Netokracija.

I ako kao lojalni korisnici nemamo zvaničnog predstavnika kompanije najpopularnije društvene mreže, šta nam je time uskraćeno?

„Našim građanima je pre svega uskraćeno pravo na sudsku zaštitu", kaže za BBC Danilo Krivokapić, direktor SHARE Fondacije.

Krivokapić objašnjava da činjenica da Fejsbuk i Gugl pravno ne postoje u Srbiji, dodatno otežava korisnicima zaštitu.

„U slučaju pokretanja tužbe pred domaćim sudovima protiv ovih kompanija, korisnici bi se našli pred čitavim nizom procesnih teškoća kao što su identifikacija tužene strane, adrese za dostavljanje tužbe i uopšte pitanja nadležnosti domaćeg suda", kaže Krivokapić.

Zaboravite na „pravo na zaborav", barem zasad

Možda bi najjednostavniji primer potencijalnih poteškoća bio nemogućnost ostvarivanja tzv. „prava na zaborav".

To pravo građanima Evropske unije omogućava da iz rezultata pretrage Gugla uklone nerelevantne ili neažurne informacije kada pretražuju sopstveno ime.

U Srbiji to funkcioniše drugačije.

Tačnije - ne funkcioniše.

„Kada pristupite Guglovom formularu, uopšte vam nije ponuđena Srbija kao zemlja podnosioca zahteva", ističe direktor SHARE Fondacije.

„S obzirom da novi domaći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti prepoznaje pravo na brisanje podataka, kao i Opšta uredba EU o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR), očekivalo bi se da kompanije koje pružaju usluge servisa za pretraživanje na teritoriji Srbije i srpskom jeziku, omoguće građanima Srbije da podnesu zahteve na način koji to mogu da urade građani EU."

Novi zakon, nove mogućnosti

Novim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti - koji je stupio na snagu novembra 2018. godine, a čija je primena odložena za devet meseci - gotovo sve velike IT kompanije su u obavezi da imenuju predstavnike u Srbiji.

„Smisao ove odredbe je upravo da naši građani, ali i sve druge zainteresovane strane, na primer Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, imaju jednostavan kanal komunikacije sa kompanijama", kaže Krivokapić.

Ali, teorija je jedno, a praksa nešto sasvim drugo.

„Da li će velike svetske kompanije ispoštovati domaći zakon u ovom, ali i svim drugim pitanjima, ostaje da se vidi u mesecima koji su pred nama", dodaje.

Podaci o ličnosti: Novi zakon, stari problemi

Gugl: „G Suite" ponovo dostupan u Srbiji

Kome se obratiti?

Kada novi Zakon o zaštiti podataka počne da se primenjuje, a to će prema rečima zamenice Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Stanojle Mandić biti 21. avgusta ove godine, videćemo kako će sve funkcionisati u praksi.

„Obaveza se odnosi u slučaju ako su radnje obrade vezane za ponudu robe, odnosno usluga licu na koje se podaci odnose na teritoriji Republike Srbije, bez obzira da li se od tog lica zahteva plaćanje naknade za ovu robu ili uslugu, ili za praćenje aktivnosti lica na koje se podaci odnose, ako se aktivnosti vrše na teritoriji Republike Srbije", kaže Mandić za BBC.

Neizvršavanje obaveze predstavlja prekršaj za koji kompanija može biti kažnjena novčanom kaznom u iznosu od 100 000 dinara, dodaje Mandić.

Međutim, čak i da kompanija nije odredila predstavnika u Srbiji, dodaje Mandić, građani imaju od koga da potraže pomoć.

„Lice na koje se odnose podaci koji se obrađuju ima pravo podnošenja pritužbe (Povereniku), kao i tužbe (sudu)", objašnjava zamenica poverenika.