Opsesivno ponašanje može da se otrgne kontroli kad skoro svi imamo kompjuter u džepu i neograničen pristup društvenim mrežama. Ali kako možemo sebe da sprečimo da se ne izgubimo u nekontrolisanoj, kompulzivnoj i posvećenoj misiji posmatranja drugih?
Da li je to strast ili opsesija? Nekad tanka granica između ta dva još se teže razlikuje kad ste na internetu.
Ali zapitajte se da li ste nekad potražili bivšu ljubav na društvenim mrežama i zatekli sebe tri sata kasnije kako zurite u ekran, i dalje gledajući slike nje i njenog novog partnera?
Imati kompjuter u džepu i dvadesetčetvoročasovni pristup Instagramu i Tviteru na samo jedan dodir prstom, ume da oteža borbu sa kompulzivnošću.
Društvena psihološkinja i BBC voditeljka Aleks Krotoski istražuje kako opsesivno ponašanje može potpuno da se otrgne kontroli.
Ona je razgovarala sa ljudima čije je posmatranje drugih postalo nekontrolisano, kompulzivno i posvećeno - i nudi savet kako da ga zauzdate.
- Fejsbuk i eksperiment čitanja misli
- Pedesetogodišnjakinje „previše stare“ za ljubav
- Kada zbog objave na Fejsbuku ili Tviteru možete u zatvor
Retroaktivna ljubomora
Kad je Zak Stokil bio tinejdžer, on se zaljubio.
Ali ubrzo posle toga on je razvio nezdravu opsesiju prošlošću sopstvene devojke, iako nikad nije bio opsednut bilo kim ili bilo čim pre toga.
Nije bio ljubomorna osoba niti se brinuo da će ga ona prevariti u sadašnjosti, već je usputna opaska o bivšem partneru pritisnula prekidač u njegovog mozgu.
„To me je poslalo na dno zečje rupe", kaže Zak.
„Praktično sam postao opsednut sitnim detaljima iz njene prošlosti; bio sam veoma radoznao šta se dešavalo u njenom ljubavnom životu pre nego što me je upoznala."
„Takođe bih opsesivno pregledao njen Fejsbuk nalog", kaže Zek.
„Gde se uklapa ova osoba? I ko je na onoj slici? Šta znači ovaj komentar?"
Zak je zatekao sebe kako se zaglavio u beskrajnoj petlji radoznalosti prema prošlosti njegove partnerke koju je bilo veoma teško izbeći.
Pokušao je da ublaži tu retroaktivnu ljubomoru kompulzivno tražeći odgovore preko interneta, ali je to samo još više „hranilo zver" u njemu.
Sajber-proganjanje
Reč sajber-proganjanje (cyberstalking) uvrštena je u Oksfordov engleski rečnik 2010. godine.
To je digitalni oblik proganjanja (neželjenog motrenja neke osobe), koji se odigrava isključivo u onlajn svetu - i sprovodi u celosti putem tehnologije.
Stina Sanders je novinarka koja piše o vlastitoj upotrebi društvenih mreža.
Kad ju je partner napustio bez objašnjenja pre šest godina, ona se opsesivno posvetila nadgledanju njegovih naloga na društvenim mrežama da bi pokušala da shvati zašto.
„Nikad nisam dobila pravi odgovor zašto me je ostavio", kaže Stina.
„Tako da je moj jedini izvor zaokruženosti bio gledati njegov novi život sa novom gospođom kako se odvija onlajn."
To je postala opsesija i iako su raskinuli pre više godina, ona je i dalje posećivala njegove Instragram, Fejsbuk i Tviter stranice:
„Veoma često sam gledala društvene mreže bivšeg dečka da vidim šta radi, a gledala bih i sa kim izlazi kako bih saznala šta to ona ima što ja nemam."
Ovaj tip sajber-proganjanja češći je nego što mislite.
Prema istraživanju koje je sprovela Veronika Lukač na Univerzitetu u Torontu, devet od deset bivših partnera gledaju Fejsbuk profile bivših ljubavi.
Sajber-proganjanje je lakše jer ste skriveni od pogleda
Ovo kanadsko istraživanje pokazalo je i da oko 70 odsto ljudi priznaje da gleda profile bivših ljubavi preko naloga zajedničkih prijatelja - čak i ako više nisu prijatelji ili su blokirani, pronalaze tajni način da proveravaju šta ovi rade.
Stina kaže da je otvorila lažni profil kako bi mogla „da sprovodi dobro proganjanje" bivšeg dečka i njegove nove partnerke „a da oni za to nikad ne saznaju".
Ema Šort, licencirana psihološkinja i direktorka Nacionalnog centra za istraživanje sajber-proganjanja na Univerzitetu u Bedfordširu, objašnjava da onlajn prostor omogućava da postanemo skrivene figure, gledajući sve što se dešava a da ne budemo deo toga.
Taj otklon narušava našu procenu granica.
Biti posmatrač ljudi nije samo po sebi loše, ali društvene mreže nam omogućuju da više gledamo ljude. Više nego što bismo smeli i više nego što bismo mogli sebi da priznamo da to radimo.
Sada je moguće nastaviti sa opsesivnim ponašanjem bez ikakvog remećenja na način koji bi u nekom drugom okruženju izgledao opsesivno.
Možete da pogledate profil bivše ljubavi stotinu puta dnevno i da nastavite sa svakodnevnim životom: da se srećete sa prijateljima, ponašate se normalno, delujete kao da vodite računa o sebi... Nema nikakvih spoljnih znakova da sa vama nešto nije u redu.
Ali ako se pojavite pred kancelarijom bivšeg i zurite u njega kroz prozor osam sati dnevno, to je već potpuno druga priča.
Imamo pristup informacijama koje su nam ranije bile nedostupne
Društvene mreže omogućuju prozor u život druge osobe i nude čitavo bogatstvo informacija koje prosto nisu bile dostupne ranije.
Detalji koje objavljujemo na internetu - ušli smo u bioskop sa tim i tim ili smo „u vezi sa tom i tom osobom" - stvaraju zlatni rudnik tragova i mogućnosti.
Za nekoga sa retroaktivnom ljubomorom, izazov da se uskoči naglavačke u partnerovu prošlost može postati prevelik.
U prošlosti, posle raskida, bivši nije imao iste mogućnosti da proverava šta radi druga osoba, ali sada je to naprosto prelako.
Komičarka Andrea Habert kaže da kad je bila u ranim dvadesetim partner ju je otkačio bez ikakvog objašnjenja - ostavio ju je i potom ignorisao sve njene pokušaje da ostvare kontakt, ponašajući se kao da ona nikad nije postojala.
On je postao ubeđen da se viđa sa nekim drugim i posle raskida počela je opsesivno da ga proganja preko interneta - iznova i iznova proveravajući onlajn šta on radi.
„Kad vas ništa u tome ne sprečava, možete da pogledate nečiji profil šezdeset, sedamdeset puta dnevno", kaže Andrea.
„Izuzetno suptilan oblik samopovređivanja"
Andrea kaže da ne mora da bude posebno štetno samo gledati nešto onlajn, ali „vi praktično počinjete da krunite samog sebe. To je jedan izuzetno suptilan oblik samopovređivanja."
Ona kaže da joj je bilo savršeno jasno da je nesreća koju je osećala posle raskida bila uvećana njenim ponašanjem na društvenim mrežama.
„Tražite neku vrstu izvesnosti kako biste zaustavili bol koji osećate, ali nikad nećete pronaći odgovore koje tražite", kaže komičarka.
Psihološkinja Ema Šort slaže se da sajber-proganjanje i druga opsesivna onlajn ponašanja imaju negativan uticaj po zdravlje onih koji ga sprovode.
Ona pogođenu osobu navode na ponovljeno ponašanje koje za posledicu ima malo ili nimalo nagrade:
„Ne dobijate nazad pozitivnu recipročnu komunikaciju. Za društvena bića, to nije dobro", kaže Ema.
Takođe, ulaganje toliko energije u nešto a da ne dobijete ništa zauzvrat „nije dobro po vaše samopoštovanje", zaključuje ona.
Šta možemo da uradimo ako mislimo da imamo problem?
Jedna od važnih stvari koje pokazuju najnovija istraživanja jeste da kad ljudi osete da gube previše vremena istražujući druge preko interneta - ili osećaju krivicu zbog tog ponašanja - moraju to nekome da kažu.
„Razgovarajte sa prijateljima", kaže Ema.
„Postoje stvari kao što su profesionalna pomoć za ljude koji osećaju da im je život toliko narušen da su se zaglavili u mestu."
Zak kaže da je shvatio da je problem samo njegov, a da su društvene mreže samo „mnogo, mnogo pogoršavale stvar... Ukoliko sam želeo da imam neku šansu za oporavak, znao sam da moram pre ili kasnije da se odreknem tih platformi."
On je smanjio vreme koje je provodio onlajn i bio izuzetno disciplinovan po pitanju „disanja za vrat" bivšim partnerima na društvenim mrežama.
„Morate da budete jaki da biste se oduprli tom iskušenju", kaže on, „zato što to iskušenje ne vodi nikuda."
Što se Andree tiče, ona kaže da je znala da u budućnosti sve mora da radi drugačije: kod narednih raskida, namerno je prekidala sve kontakte onlajn zato što nije želela da je nečije odbijanje više ikad natera da se ponaša opsesivno.
Ona kaže da, nakon što je „prepoznala da je to klizav teren", više nikad nije otišla na profil nekog bivšeg na društvenim mrežama.
Ovaj članak prilagođen je iz BBC-jeve radijske emisije Digitalni čovek autorke Aleks Krotoski.
DO NOT DELETE - DIGIHUB TRACKER FOR [48989070]
17. 12. 2024.
Policiji bi bolje bilo da hapsi političare ogrezle u tenderašenju i ''nabavkama''.
Dule čitalac