Fest 2020. i Bekim Fehmiu: „On je simbol naših komplikovanih odnosa“

Ovogodišnji 48. Fest održava se pod sloganom „Skupljači emocija" u znaku zvezde jugoslovenskog filma Bekima Fehmijua.

Fehmiu je već godinama simbol festivala Mirdita, dobar dan, specifične kulturne razmene između Srba i Albanaca, a koji se od 2014. održava u Beogradu i Prištini.

„On ima posebnu auru, ključna je figura festivala - Bekim Fehmiu je simbol naših komplikovanih odnosa", kaže Kuštrim Kolići, reditelj i aktivista u oblasti ljudskih prava iz organizacije Integra.

• Vodič za Kirka Daglasa i Jugoslaviju - za rođene u 21. veku
• Film o nestalim bebama: Da li su „Šavovi” samo srpska priča
• Dušan Makavejev: Odlazak pionira crnog talasa

Kako se na Kosovu sećaju Bekima Fehmijua?

I dok se Fehmiu u Srbiji pamti kao Beli Bora iz Skupljača perja i „prva filmska zvezda koja je probila Gvozdenu zavesu", njegov filmski opus, to jest uloge snimljene u Jugoslaviji, nisu poznate široj javnosti na Kosovu.

Revije njegovih filmova organizovane su u sedam gradova na Kosovu 2016. godine.

Reakcije su bile dobre, ali Kolići kaže da su organizatori želeli da se obrate široj publici, da filmove vidi više od 200 ljudi koji staju u bioskop.

Iz tog razloga izbor njegovih filmova prikazan je na televiziji sa nacionalnom pokrivenošću KTV tokom jeseni 2019.

Osam filmova snimljenih u Jugoslaviji, između ostalog Skupljači perja Aleksandra Saše Petrovića, Roj Miće Popovića, Uzrok smrti ne spominjati Jovana Živanovića i Devojka Puriše Đorđevića, bili su deo revije Nedelja s Bekim Fehmijuom.

Iako su čuli za njegovo ime, većina ljudi na Kosovu nije gledala ni jedan film Bekima Fehmijua, tvrdi Kolići.

On kaže da je inicijatorima ove filmske revije bilo važno da pokažu da nije sve na Kosovu počelo posle rata.

„Većina reakcija su pozitivne, jer i mi bismo da uživamo u tome da je Bekim Fehmiu naš, iako je uglavnom snimao na srpskom i drugim jezicima", kaže Kolići.

Na činjenicu da nije snimio nijedan film na albanskog jeziku osvrnuo se i brat glumca, Arsim Fehmiu u intervjuu datom agenciji Anadolija 2015, rekavši da su „pozitivne kritike o Bekimu kao glumcu, umetniku i čoveku, uvek bile zadovoljstvo za porodicu, ali i celi albanski narod".

U drugom delu memoara Blistavo i strašno, Fehmiu opisuje propale pokušaje da igra Hamleta u prištinskom pozorištu, kao i da snimi film sa albanskim filmskim stvaraocima.

Srpski jezik u filmovima snimljenim tokom perioda bivše Jugoslavije, prikazanim u udarnom terminu kosovske televizije privukao je i negativne komentare.

„Televizija se obraća većini, a mnogi ljudi na Kosovu su nacionalisti", objašnjava Kolići, dodajući da umetnička zajednica poštuje rad poznatog glumca.

U Prištini jedna ulica nosi ime Bekima Fehmijua, mada se nalazi na periferiji grada, kaže Kolići.

Krajem januara 2020, Fahri Musliu, kosovski novinar i dugogodišnji dopisnik iz Beograda, najavio je početak snimanja dokumentarnog filma o Fehmijuu, za koji je napisao scenario.

Tim povodom spomenuo je da je film dobio finansijsku podršku iz Albanije, ali ne sa Kosova.

„Jugoslovenski glumac, albanskog porekla": Ko je Bekim Fehmiu?

• Rođen je 1936. u Sarajevu, jer je njegov otac Ibrahim Fehmiu morao da beži sa Kosova zbog otvaranja albanskih škola što tadašnje vlasti nisu odobravale, detinjstvo je proveo u Prizrenu.
• Prve glumačke korake napravio je u Prištini, a prvi je Albanac primljen na Akademiju za pozorište film i televiziju 1956. Profesor Mata Milošević ga je primio u klasu pod uslovom da nauči srpskohrvatski. Početkom osamdesetih izjavio je da je zahvalan umetnicima „jer što se tiče tadašnje politike, trebalo bi da budem onaj koji čisti i pere beogradske ulice".
• Posle uspeha s filmom Skupljači perja, oprobao se kao glumac u međunarodnim produkcijama kao Odisej u filmu Avanture Odiseja (1968), Daks Ksenos u Avanturistima (1970) sa Kendis Bergen, u Dezerteru (1971) glumio je s čuvenim rediteljem Džonom Hjustonom, a imao je dugogodišnji ugovor sa italijanskim producentom Dinom De Laurentisom.
• Memoare Blistavo i strašno o odrastanju u Prizrenu napisao je 1985, ali je knjiga objavljena tek 2001. Drugi deo objavljen je 2012.
• Bio je oženjen glumicom Brankom Petrić, sa kojom ima sinove Uliksa i Hedona.
• Izvršio je samoubistvo 15. juna 2010. u stanu na Zvezdari.

Hamletovsko ćutanje

Glumu je napustio 1987. izašavši iz postave predstave Gospođa Kolontaj u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde je igrao uloge Lenjina i Staljina.

Dao je oproštajni intervju Politici, gde je objasnio ovaj čin kao protest protiv tretmana Albanaca u tadašnjoj Jugoslaviji.

„Osećao sam se kao kad Hamlet kaže 'ovo je vreme izašlo iz zgloba'", tada je rekao.

Zabrinutost zbog narastajućeg nacionalizma u društvu je iskazao nekoliko godina ranije u intervjuu datom novinarki Jasmini Lekić.

„Toliko me je obuzelo ovo stanje u zemlji, toliko me sve tangira, da ja ovo doživljavam kao najkritičniji trenutak našeg bitisanja u zajednici", izjavio je godinu dana nakon nemira na Kosovu.

Pisac Miljenko Jergović u tekstu objavljenom u Jutarnjem listu posle glumčeve smrti opisuje kako ga je jednom prilikom pitao zašto je napustio glumu, na šta mu je Fehmiu odgovorio da je „za njega gluma igra, premda vrlo ozbiljna igra, i kako se on više ne može igrati nakon što su se dogodile strašne stvari".

Miroljub Stojanović, filmski kritičar i publicista, kaže da je uticaj Fehmijuovog političkog stava nesumnjiv.

„Bekim je do poslednjeg časa bio i ostao jugoslovenski glumac u najboljem smislu te reči. Nakon njegove smrti, Uliks Fehmiu je rekao kako je Bekim godine proveo odlazeći na Kosovo braneći Srbe i u Srbiji braneći Albance", izjavio je Stojanović za BBC na srpskom.

• Zašto će biti važan „Poslednji Srbin u Hrvatskoj"
• Južni vetar: „Serija koja će ostati na duže staze”
• Grupa: Generacijska serija sa ekipom koja razume probleme mladih u Srbiji

Većina ljudi na Kosovu, pa i onih koji ga osporavaju zbog života u Beogradu, nije upoznata sa tim aspektom delovanja Bekima Fehmijua, kaže Kuštrim Kolići.

„Nije bilo lako zauzeti takav stav u sred Beograda tokom režima Slobodana Miloševića", smatra on.

O razlozima povlačenja iz glume i javnosti, njegova supruga, glumica Branka Petrić govorila je u intervjuu datom magazinu Nedeljnik u januaru 2020.

„Bekim nije hteo nigde da ga stavljaju i svrstavaju. On je pripadao svojoj porodici i našoj porodici. I veoma i istinski je doživljavao ono što je počelo da nam se dešava i što mi sada živimo. Jer danas nam deluje da se sve urušilo."

Obavezna filmska lektira

Deset godina od smrti čuvenog glumca biće obeleženo retrospektivom njegovih filmova na Festu, među kojima će se naći naslovi koji su ga proslavili po svetu poput Avanture Odiseja Franka Rosija i Avanturiste u kojem glumi sa Kendis Bergen i Šarlom Aznavurom, zatim britanski film Dozvola za ubistvo, gde pored Fehmijua igraju Ava Gardner i Dirk Bogard.

Želja umetničkog direktora Festa Jugoslava Pantelića je da „promovisanje velikana filmske umetnosti na zvaničnim plakatima postane još jedna tradicija međunarodnog filmskog festivala", koja je započeta likom Milena Dravić na plakatu za Fest 2015.

Iako je bilo glumaca iz istočne Evrope koji su igrali na Zapadu, poput Zbignjeva Cibulskog, Danijela Olbrickog, Ježija Radziviloviča iz Poljske, „Bekim i jeste bio prva velika zvezda koja se na Zapad probila iza Gvozdene zavese" kaže Miroljub Stojanović.

Među filmovima koje obavezno morate pogledati, ako budete u prilici, Stojanović izdvaja Tople godine Dragoslava Lazića iz 1960. „u kome Bekim briljira u ulozi Marka".

Takođe, navodi Protest Fadila Hodžića i Specijalno vaspitanje Gorana Markovića.

„Nema dileme oko najboljeg Bekimovog jugoslovenskog filma - to je Skupljači perja, Aleksandra Saše Petrovića, u kojem on tumači ulogu Bore", zaključuje naš sagovornik.

Tokom selekcije filmova za prikazivanje na KTV, bilo je važno uvrstiti i naslove u kojima Fehmiu ne igra glavnu ulogu.

Heroj i kosmopolita

Bio je veliki čovek i veliki umetnik, stoji u većini izjava kolega nakon što su saznali za Fehmijuovu smrt.

„Bio je i ostao kosmopolita u najboljoj tradiciji. To nas opet vraća pitanju koliko su glumci izvan političkog angažmana i koliko je to danas uopšte moguće", kaže Miroljub Stojanović.

Odluke poznatog glumca ostaju kao inspiracija, kaže Kuštrim Kolići.

„Ne verujem u superheroje, ali on je stvarno moj heroj", zaključuje on.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]