Frilenseri, porez i protesti: Zašto u Srbiji protestuju zbog nameta

„Moje radni vek je dug, ali radni staž je kratak" - ovako problem sa plaćanjem poreza opisuje Katarina Stanojević iz Gruže, jedna od frilensera koji će 16. januara protestovati ispred Skupštine Srbije u Beogradu.

Udruženje radnika na internetu protestovaće po drugi put jer se nadležni nisu odazvali njihovim zahtevima da se zaustavi naplata poreza po trenutno važećim zakonima.

Katarina nikada nije platila porez iako je, kaže, u Poreskoj upravi pokušavala da sazna kako može da izmiri obaveze.

Odgovor je stigao pet godina pošto je počela da radi - obavezna je da plati porez za proteklih pet godina, uz kamatu.

Ona kaže da taj novac nema. A porez se mora plaćati - saglasni su i frilenseri i država.

Međutim, ne stišava se buka oko toga koliki porez frilenseri treba da plate i na koji način.

• Kakav porez u Srbiji treba da platite ako ste frilenser ili izdajete stan na dan
• (Ne) plaćanje poreza i „nevidljive" izmene Krivičnog zakona
• Tri posla koja su procvetala u Srbiji za vreme korona virusa

Dva dana pre protesta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je pozvao predstavnike Vlade da prihvate razgovore sa frilenserima.

A predsednik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar kaže da zahtevaju „obustavu poreske kontrole fizičkih lica i početak pregovora o regulisanju našeg statusa, kao i razgovore tome kako da se reši problem naplate poreze i doprinosa za pet godina u unazad".

Ko su frilenseri?

Fizička lica o kojima Pogačar govori su frilenseri - ljudi koji nisu u radnom odnosu, a prihode ostvaruju poslujući na internetu, radeći za, često više, inostranih poslodavaca.

Poreska uprava je u oktobru 2020. objavila da veliki broj ljudi koji rade preko interneta za inostrane kompanije ne plaća porez i pozvala ih da obaveze samoinicijativno ispune dok ne počnu kontrole i kažnjavanja.

Tu spadaju programeri, jutjuberi, influenseri, ljudi koji preko interneta drže časove jezika i mnogi drugi.

U decembru 2020, u poštanske sandučiće frilensera počinju da pristižu prvi pozivi na razgovore sa poreskim inspektorima, ali i rešenja o dugovanjima, kažu u Udruženju radnika na internetu.

Pogledajte i video o Nišliji koji radi od kuće, hodajući:

„U roku od 15 dana od primanja rešenja, dužan sam da platim šest miliona dinara - to je suma koja je desetostruko veća od mojih mesečnih primanja", kaže Vladimir Ilić iz Petrovca na Mlavi.

Vladimir od 1997. godine radi kao frilenser. Kada je počeo, krajem devedesetih, termin frilenser se retko gde mogao čuti u Srbiji i SR Jugoslaviji.

I danas zakon ne prepoznaje termin frilenser, već ove ljude definiše kao „fizička lica, rezidente republike Srbije koji prihode ostaruju u/iz drugih država".

„Kad kažemo frilenser, odmah vidimo da nešto nije u redu, čim nemamo domaći termin za to", kaže Mario Reljanović, profesor na Institutu za uporedno pravo.

Šta nije u redu?

Katarina je od 2015. radila kao predavačica engleskog jezika za inostranu firmu - bila je plaćena dva dolara po času koji traje 25 minuta.

Broj časova i visina naknade zavisili su od potražnje - nekada je mesečno zarađivala 50, nekada 350 dolara.

Jednom je, kaže, zaradila 600 dolara.

Iako je radila, Katarini nije išao radni staž.

Nije se vodila kao zaposlena iako je potpisala ugovor - strana kompanija za koju je radila nema predstavništvo u Srbiji, a zakoni koji definišu radni status i plaćanje doprinosa i poreza imaju teritorijalno važenje.

Međutim, svakog meseca, kada bi u banci podigla novac, koji joj je uplatio poslodavac, bila je dužna da u roku od 30 dana Poreskoj upravi prijavi zaradu, sama izračuna i plati porez.

„Kada sam počela da radim, išla sam da se informišem u Poreskoj upravi i rekla sam da sam frilenser", priča Katarina.

Službenik ju je, kaže, pitao da prevede šta to znači.

„Rekla sam da sam slobodnjak, a on mi je rekao da nema šifru za moju delatnost i da porez mogu da počnem da plaćam tek kada mi primanja budu dovoljno visoka", kaže.

U decembru 2020, stigao joj je poziv da se javi Poreskoj upravi zbog neplaćenog poreza.

• Možemo li da verujemo super-bogatima da će plaćati veći porez
• Alternativna budućnost - kako bi Srbija i svet izgledali da korona virus potraje pet godina
• „Mnogi se neće vratiti na tezge“: Volonteri menjaju način prodaje hrane u Srbiji

Obratila se Udruženju radnika na internetu koje joj je obezbedilo advokata.

U ovom udruženju kažu da nekoliko desetina hiljada ljudi ima problem sličan Katarininom.

„Za svaki primljeni iznos iz inostranstva dužni ste da platite porez osim ako se ne radi o pomoći", jasan je Stefan Bogdanović, Katarinin advokat.

Međutim, dodaje da je problem način na koji se utvrđuje visina poreza koju Katarina mora da plati.

„Ceo problem utvrđivanja poreza ovim ljudima nastao je zbog nerazumevanja zakona", kaže Bogdanović.

Šta kaže zakon?

Zavisi koji zakon - formula za računanje poreza frilensera nije jednostavna.

Porez se obračunava na osnovu nekoliko njih: Zakona o porezu na dohodak građana, Zakona o penzionom i invalidskom osiguranju, Zakona o zdravstvenom osiguranju i tako dalje.

Koliki porez frilenser mora da plati zavisi od toga i da li je zaposlen.

Oni mogu imati i stalno zaposlenje, a da posao frilensera obavljaju kao dodatni.

U Udruženju radnika na internetu kažu da je najveći broj njihovih članova nezaposlen.

Matematika poreza: Šta plaća zaposleni, a šta nezaposleni frilenser

Zaposleni:

Ako ste zaposleni, onda niste u obavezi da plaćete zdravstveno, već samo penziono i invalidsko osiguranje (PIO) i porez na dohodak, s tim što se te dažbine ne obračunavaju na čitav prihod - već je poreska osnovica 80 odsto te sume.

• Ako je dohodak bio 500 evra, osnovica je 400 evra.
• Na tih 400 se računa 20 odsto poreza (80 evra)
• Na tih 400 evra se računa i 25,5 odsto PIO doprinosa (102 evra)
• To znači da državi ide 182 evra, a frilenseru ostaje 318, što je 63,6 odsto prihoda.

Nezaposleni:

Ukoliko je frilenser nezaposlen, onda je obavezan da plati i doprinos za zdravstveno osiguranje.

• Ako je dohodak bio 500 evra, osnovica je 400 evra.
• Na tih 400 evra se računa 20 odsto poreza (80 evra)
• Na tih 400 evra se računa i 25,5 odsto PIO doprinosa (102 evra)
• Na tih 400 evra se računa i 10,3 odsto doprinosa za zdravstveno osiguranje (41,2 evra)
• Tada državi ide 223,2 evra, a pojedincu ostaje 276,8 evra, što je 55,36 odsto

Primeri sa sajta sajta Knjigovodstvene usluge

Po važećoj matematici, koju propisuju zakoni, frilenseru na kraju meseca ostane oko polovine zarade.

Udruženje radnika na internetu od države traži da se pronađe novi model oporezivanja kako bi se smanjili nameti.

U Katarininom slučaju, kada je u mesec dana zaradila samo 50 evra, da je platila porez, ostalo bi joj svega oko 25 evra.

To je daleko ispod proseka minimalne zarade u Srbiji, upozorava profesor Reljanović.

„Postoje razni mehanizmi da se smanji poresko opterećenje, a naročito je logično da se ne stavljaju u isti koš koš oni koji zarađuju 300 dolara mesečno i oni koji zarađuju 15 hiljada mesečno", kaže profesor Reljanović.

• Kako je nastala kupovina preko interneta
• Nedelja - novi praznik za trgovce u Crnoj Gori
• Srbija, Amerika i pravo - od Stivena Sigala do zahteva za izručenje

Prema formuli koja se trenutno primenjuje, iako plaćaju namete, frilenserima koji nisu zaposleni po drugom osnovu ne upisuje se radni staž, ističe advokat Bogdanović.

„Uplate se računaju kao deo osnovice penzijskog osiguranja da se sutra, kada i ako ostvare jedan od uslova za penziju, visina penzije uveća na osnovu iznosa koji se uplaćivali", kaže Adkat Bogdanović.

Profesor Reljanović ističe da frilenseri koji nisu zaposleni ne mogu da ostvare brojna radna prava.

„Nemaju ograničeno radno vreme, minimalnu zaradu, ne mogu da se udružuju u sindikat, kolektivno nastupaju, pregovaraju", kaže Reljanović.

Problem nastaje i kada nezaposleni frilenseri ostanu bez angažmana.

„Nemate prava da godinu dana primate naknadu kao nezaposleno lice", kaže advokat Bogdanović.

Još jedan problem na koji ukazuje profesor Reljanović tiče se penziono-invalidskog osiguranja.

„U radnom odnosu, jedan deo ovog doprinosa plaća poslodavac, a jedan zaposleni. Zašto frilenseri plaćaju ceo iznos?", pita.

Dodaje da se time frilenseri smatraju i poslodavcem i zaposlenim.

Zašto frilenseri ne plaćaju porez i šta zahtevaju?

Frilenseri okupljeni u Udruženju radnika na internetu su jednoglasni - poreski nameti su previsoki, a nadležni često nisu umeli da objasne kako se porez obračunava i kako mogu da izmire obaveze.

„Mi želimo da plaćamo porez, ali kada bude u razumnim okvirima, od 10 do 14 odsto, kao što je u okolnim državama", kaže Pogačar, predsednik ovog udruženja.

Njihovi zahtevi odnose se na dva problema:

• Visina nameta: Udruženje traži da pregovara sa nadležnima o načinu obračuna poreza
• Naplata poreza i doprinosa pet godina unazad uz zateznu kamatu: Udruženje traži od nadležnih da obustave ovu naplatu

Zakon o poreskom postupku i administraciji propisuje da se dugovanje za porez može potraživati pet godina unazad.

zZatezna kamata je kaznena kamata koja se primenjuje prilikom kašnjenja u ispunjavanju obaveza, a stopu određuje Narodna banka Srbije.

Uz tu kamatu, sume novca koje bi frilenseri trebalo da plate daleko premašuju primanja većine, upozoravaju u Udruženju radnika na internetu.

„Zatezna kamata ima kazneni karakter i jezivo je visoka - frilenser koji pet godina nije plaćao porez sada treba da plati oko 80 odsto onoga što je zaradio", kaže profesor Reljanović.

• Vodič kroz vakcine protiv korona virusa u Srbiji
• Zašto padaju presude pred Apelacionim sudom
• Kriptokraljica: Kako je ova žena izradila ceo svet, a onda nestala

Međutim, mnogi su to što su zaradili i potrošili.

Vladimir Ilić iz Petrovca na Mlavi je dobio rešenje Poreske uprave da treba da plati šest miliona dinara.

On kaže da taj novac nema, ali i da je tražena suma uvećana mimo zakona.

„Poreska uprava mi je od 2016. do 2019. obračunala plaćanje i zdravstvenog osiguranja, iako po članu 16. Zakona o zdravstvenom osiguranju nemam obavezu plaćanja zdravstvenog osiguranja", kaže Vladimir, koji boluje od multiple skleroze.

„Čini mi se da se rešenja donose automatski - bez obzira na razliku između ljudi, računaju se svi doprinosi iako ta osoba možda već plaća neke troškove", kaže Reljanović.

Advokat Bogdanović kaže i da je Poreska uprava napravila grešku - nije upozorila frilensere.

„Banke su dužne da u roku od 30 dana od dana prijema bilo kakve devizne uplate o tome obaveste Poresku upravu"

„Ali je i Poreska uprava bila dužna da na kraju svake godine obavesti frilensere o dugovanjima, a ne retroatkivno za pet godina", kaže Bogdanović.

Reljanović ističe i potrebu da se formula računanja poreza za frilensere učini pristupačnijom.

„Teško je zamisliti zašto Poreska uprava nema kalkulator za obračun poreza za frilensere na sajtu", kaže.

Šta kažu nadležni i gde se frilenseri mogu informisati o obavezama?

Do objavljivanja ovog teksta, redakcija BBC na srpskom nije dobila odgovore Poreske uprave o broju frilensera koji se samoincinicijativno odazvao pozivu za plaćanje poreza, kao ni odgovore na to kako dodatno mogu da se informišu o obavezama koje imaju.

Na sajtu Poreske uprave dostupni su osnovni podaci o obavezama i obračunu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na prihode.

Dodatne informacije mogu se dobiti telefonom: 011-33-10-111 ili 0700-700-007, ili na šalterima „Vaš poreznik" u filijalama Poreske uprave.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je krajem 2020. godine da će razgovarati sa frilenserima o eventualnim promenama nekih zakona.

Međutim, istakao je da treba sagledati sve efekte i da poreske zakone ne bi trebalo često menjati.

„Ne mogu da budem neodgovoran ministar finansija samo zato što je neko propustio nešto da pročita ili neko nešto nije video", rekao je tada Mali.

• Srbija u raljama lažnih vesti i dezinformacija u 2020.
• Kako su protesti u Srbiji rasplamsali talas dezinformacija o korona virusu
• Da li se trguje organima preminulih od Kovida-19

Šta ako frilenseri ne plate porez?

Zakon propisuje prekršajne kazne, a u krivičnom zakoniku se navodi i delo poreske utaje.

Kazne mogu biti novčane i zatvorske i kreću se od pet do 150 hiljada dinara ili do 50 odsto utvrđenog poreza.

Krivični zakonik za utaju poreza propisuje novčanu i kaznu od jedne do pet godine zatvora, ukoliko iznos poreza premašuje milion dinara.

Udruženje radnika na internetu je 30. decembra protestovalo ispred Vlade Srbije tražeći da razgovara sa nadležnima.

Poslali su zahteve za razgovor sa predstavnicima Ministarstva finansija i Poreske uprave, kao i sa ministrom finansija Sinišom Malim i direktorkom Poreske uprave Draganom Marković.

Do sada im, govori Pogačar, niko od nadležnih nije zvanično odgovorio.

„Ako ne računamo izjave preko medija", kaže.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ne misli da su protesti „rešenje za bilo šta", ali i da je apelovao na Vladu Srbije da prihvati razgovor sa frilenserima.

„Ima prostora da se razgovara o tome od kada da se plaća porez, a ne o tome da li će da se plati porez.

„Možete da upadate u skupštinu, da rušite institucije i sajtove, nema problema ali za to sledi krivična odgovornost. Da ne platite porez, to ne može, porez ima da se plati", rekao je Vučić.

Udruženje radnika na internetu ne odustaje od namere da 16. januara održi protest.

„Ne želimo da izlazimo na ulicu zbog korone, ali to nije želja već moranje", kaže Miran Pogačar.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]