Prošlo je samo osam meseci otkako je reprezentacija Italije pod vođstvom Roberta Manćinija, uprkos procenama da je autsajder, postala evropski šampion, pobedivši Englesku na Vembliju.
Ali sada su Azuri – nadimak italijanske reprezentacije – platili cenu za učinak u kvalifikacionoj grupi, gde su dopustili Švajcarskoj da im preotme prvu poziciju i direktno se plasira na Svetsko prvenstvo u Kataru.
Tri glavna italijanska sportska lista ujedinjena su u oceni šokantne eliminacije od Severne Makedonije u plej-ofu za plasman na Svetsko prvenstvu u četvrtak uveče.
Disastro (Katastrofa) – reč je koja je vrišti sa naslovnih stranica Gazete delo Sport, Korijere delo Sport i Tutosport. Jedna reč koja govori hiljadu.
A ostala glasila su imala odgovarajuće naslove: „Izbačeni iz sveta“, „Do đavola“ ili jednostavno: „Neeeeeeeeeeeeeeeee“.
To je zaista sportska katastrofa za Italiju, zemlju sa jednom od najjačih i najpopularnijih fudbalskih liga na svetu i koja je do sada četiri puta bila prvak sveta.
Ta slavna Italija propušta već dva uzastopna svetska prvenstva – prethodno se nije kvalifikovala za Svetsko prvenstvo u Rusiji 2018. godine.
Dakle, Italijani će morati da čekaju 12 godina da vide najveću svetsku pozornicu – naravno, ako se plasiraju na naredni Mundijal.
Teško je proceniti da li je nesreća u četvrtak više ili manje bolna od onoga što se dogodilo u novembru 2017, kada Azuri nisu uspeli da pobede Švedsku i rezervišu mesto u Rusiji.
To je svakako bila užasna noć, u kojoj su se heroji osvajači Svetskog prvenstva iz Nemačke 2006. Đanluiđi Bufon i Danijele de Rosi na nesrećni način oprostili od međunarodnog fudbala.
Ali to je bio i trenutak u kojem je započeo navodni proces inovacije – Roberto Manćini je ubrzo potom imenovan za selektora i uveden je novi napadački mentalitet.
Usledile su tri fantastične godine, koje su kulminirale osvajanjem prvaka Evrope na Vembliju prošlog jula. To niko nije zaboravio.
Ali onda je usledio šok.
S jedne strane, čini se da Italija uopšte nije trebalo da bude u ovoj nevolji.
Manćinijevi momci su i dalje heroji sa Vemblija, tim je ostao neporažen 37 uzastopnih utakmica.
Izgledali su dominantno u Grupi C kvalifikacija, otvorili su ih sa tri pobede, ali su zatim četiri puta odigrali nerešeno između septembra i novembra prošle godine, a Litvanija je bila jedina ekipa koju su pobedili u poslednjih pet mečeva.
Dva od tih remija su bila protiv Švajcarske, koja je uspela direktno da se plasira na Mundijal u Kataru kasnije ove godine, a Italija, četvorostruki svetski šampion, promašila je penal u obe utakmice.
Da su dali gol iz jednog od ta dva penala, italijanski igrači u četvrtak uveče bi udobno sedeli kod kuće i posmatrali mečeve baraža za plasman na Mundijal.
Umesto toga, morali su na teren protiv Severne Makedonije – imali su 32 šuta ka golu, 16 kornera, 65 odsto poseda lopte, ali su u 92. minutu primili gol iz jedinog udarca protivnika.
U Italiji se poslednjih meseci osećalo da se nešto promenilo.
Od početka ove sezone, napetost i samopouzdanje su se sudarili.
Azuri su osvojili Evropsko prvenstvo staloženo i kvalitetno; u četvrtak su protiv Severne Makedonije uglavnom igrali na duge lopte.
Neki poput Žoržinja, Nikole Barele i Lorenca Insinjea potpuno su van forme.
Redovna odbrambena linija koju čine Đorđo Kjeliniji, Leonardo Bonući, Leonardo Spinacola i Đovani di Lorenco su povređeni.
Čini se da je čak i selektor izgubio svoj magični dodir, insistirajući na odabiru igrača koji ne igraju.
Bilo je razumljivih kritika.
Novine naglašavaju gubitak identiteta, sugerišući da se Italija vratila na stariju verziju sebe; pokazali su nedostatak kreativnosti, njihovi najiskusniji igrači nemaju samopouzdanja; centarfor Ćiro Imobile nije adekvatno rešenje.
Ali da li je to dovoljno da objasni šta se dogodilo protiv tima koji je 47. u Evropi i 67. na svetu?
Užasavajuća noć u Palermu, jednostavno, ogledalo je italijanskog fudbala u celini, nešto što je trijumf na Euru 2020. neko vreme maskirao.
Da, bilo je grešaka – Žoržinjo će, kako je rekao u četvrtak, misliti na ta dva promašena penala protiv Švajcaraca dok je živ; Manćini je mogao da stavi Đakoma Raspadorija od početka – ali da li je sve ovo zaista samo njihova greška?
Italijanskom fudbalu bi bilo bolje da se konačno suoči sa sistemskim problemima, nego da traži žrtvene jarce i brza rešenja.
Nijedan klub iz Serije A nije osvojio evropski trofej od 2010.
Kao rezultat nestrateškog pristupa omladinskom fudbalu, vrhunski klubovi imaju u proseku 2,7 italijanskih igrača ispod 21 godine u svojim timovima, koji igraju četiri odsto od ukupnog broja minuta u Seriji A, a svi oni uglavnom ulaze kao zamene, posle 70. minuta igre.
Italijanska fudbalska federacija (FIGC) je nedavno zatražila od klubova da odlože mečeve Serije A kako bi se pripremili za plej-of za Svetsko prvenstvo, ali je njen zahtev odbijen.
Bila je to legitimna odluka Serije A, ali sada – uz svo dužno poštovanje klubova koji su uključeni – navijači koji su gledali Empoli protiv Verone i Venecije protiv Sampdorije prošlog vikenda takođe mogu da gledaju kako se ostatak sveta takmiči u Kataru u novembru.
Koliko su Azuri važni za italijanski fudbal? Koliko mesta zaslužuju u zgusnutom kalendaru?
Predsednik FIGC-a Gabrijele Gravina nema dilemu gde je italijanski fudbal.
„Klubovi doživljavaju reprezentaciju kao neprijatnost, a ne kao priliku“, rekao je on.
Dodao je i da žele da Manćini ostane i da se on obavezao na dalju saradnju.
Manćiniju je ne tako davno produžen ugovor do 2026. godine, kada će Svetsko prvenstvo biti održano u Meksiku, SAD i Kanadi.
Posle onoga što kaže da je njegovo „najbolnije“ sportsko razočarenje do sada, 57-godišnji bivši trener Intera i Mančester Sitija ima pravo da poliže rane.
Posle toga, trebalo bi sebe da i dalje smatra najboljom osobom koja će pomoći u sprovođenju dugo očekivanih strukturnih promena u igri nacionalnog tima i formirati reprezentaciju novog izgleda oko mladih talenata kao što su Đanluka Skamaka, Davide Fratezi i Nikola Zaniolo.
U suprotnom može uslediti još jedna disastro (katastrofa).
Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0