Fudbal i Španija: Kadiz - „Luda družina" igra drugačije od svih

Posle 14 godina odsustva, od kojih je sedam provedeno u trećoj ligi, luda družina španskog fudbala iz predivnog i uzbudljivog, zabava željnog grada Kadiza, ponovo se našla u najjačem takmičenju.

Od kada se vratio u Primeru, Kadiz se i dalje dokazuje kao nepredvidiv i zabavan klub, baš kao što je i sam grad.

Pobedili su Real u Madridu i Barselonu i sada su u gornjem delu tabele nakon prve polovine prvenstva, samo par bodova daleko od mesta koje donosi plasman u evropske kupove.

• Bob Marli - čovek koji je bio zaljubljen u fudbal
• Pedri - da li Barselona ima novog Mesija
• Pele, Bekenbauer i „džinovski fudbalski afrodizijak“ u Njujorku

Do grada koji se nalazi na poluostrvu i poznat je po atraktvinim vidikovcima i očuvanim istorijskim znamenitostima, dolazi se preko dva glavna mosta.

Ipak, Kadiz je najpoznatiji po godišnjem karnevalu, dvonedeljnoj fešti koja se održava još od XVI veka i od koje je važnija samo ona koju neguje Rio de Žaneiro.

U Španiji čuvena i zbog neprobojnog akcenta koji i sami Andalužani ponekad ne razumeju, luka Kadiz je poznata i kao dom šaljivih i zabave uvek željnih stanovnika.

A sada ih i njihov fudbalski tim pozicionira na evropsku fudbalsku mapu.

Pa kako su uopšte stigli do toga?

Alvaro Servera je kao menadžer stigao 2016, dok je Kadiz igrao u trećoj ligi.

Prvo su osvojili mesto u drugoj A ligi, da bi onda konačno uspeli da se prošle sezone, nakon četiri pokušaja, vrate u elitno društvo.

Tim je pravljen prema njegovom kalupu.

Postoji jedna izreka urezana inicijalima na dresovima i ispisana po zidovima trening centra i u svlačionicama.

To je zvezda vodilja koja stoji iza klupskog duha: LLNSN - La Lucha no se negocia (Oko borbe nema rasprave).

Poreklo ove fraze datira još od konferencije za štampu koju je Servera imao kada je, tokom druge sezone u klubu, jedan od njegovih igrača nestao za vreme boravka u trening kampu.

Objasnio je da je time bio povređen, jer je sebe uvek smatrao veoma otvorenim u kontekstu slobode igrača, njihovog odmora i sličnih stvari, jer je i sam bio fudbaler.

„Ali, oko borbe nema rasprave", kazao je.

Fraza je ostala zapamćena i od tog dana ona je postala mantra Kadiza.

• Doktor u kopačkama: Neverovatna priča Sokratesa, fudbalera bujne kose i čvrstih stavova
• Atalanta - fudbalska boginja koja je zalečila rane Bergama

Serverin tim ne čezne za loptom i ne traži posed.

On shvata da Kadiz nema igrače dovoljno kvalitetne da bi loptu držali u posedu u toj meri da bi to moglo da im donese pobedu.

Ali veruje da i njegov metod predstavlja legitiman način da se dođe do pobede.

Baš je ove sezone spoznaja o tome da tim neće imati veliki posed lopte bio ključan za njihove pobede.

Konkretan primer je meč protiv Barselone.

Servera je zgusnuo svoje igrače na sredini terena tako što je izveo trojicu fudbalera na poziciju zadnjeg veznog.

Aleks Fernandez, inače ofanzivni vezni igrač, ovom prilikom bio je na poziciji koja osigurava da ako neko ispred njega ispadne iz igre, „zakrpi" tu rupu.

Sa tako utvrđenim linijama tima, Kadiz je onemogućio Lionela Mesija da kontroliše loptu na sredini terena ili da je prima tamo gde može najviše da naudi protivniku.

Karneval u Kadizu je poznat i po komičnim momenatima, a i Barselona je imala udela u tome sa nekim skoro pa histerično smešnim intervencijama u odbrani posle kojih je Serverin tim i odneo neočekivanu pobedu.

Najvažnija stvar za Serveru je da u timu ima igrače koji će apsolutno verovati u njegovu fudbalsku filozofiju.

Na kraju je oko njih i izgradio tim.

Tim je shvatio da su neočekivane pobede protiv Reala, Barselone i Atletika iz Bilbaoa potvrda one stare izreke koja kaže da boj bije srce u junaka.

Bilo je i zastoja na ovom putu, naročito u situaciji kada su nakon prvog poluvremena utakmice protiv Selte iz Viga gubili sa 4:0.

Serverin bes je došao do tačke usijanja i postao skoro opipljiv, tako da je razumljiv bio strah navijača za bezbednost igrača kada su na poluvremenu otišli u svlačionicu.

Ali bilo je jasno da taj bes nije došao zbog samog rezultata, već zbog toga što su igrači u prvih 45 minuta počinili neoprostiv greh - nisu bili spremni na borbu.

• Da li je VAR u fudbalu pogodak ili promašaj
• Kako smo gledali i igrali fudbal u Srbiji 2020. godine

Klub koji nikada nije poštovao konvencije

Najpoznatiji fudbalski sin Kadiza je Magiko Gonzales, salvadorski napadač za kojeg je Dijego Maradona rekao da je „bez sumnje jedan od 10 najboljih igrača koje je ikada video".

On je mogao da izabere bilo koji od brojnih velikih klubova u Španiji ili Evropi.

Ipak, njegova strast za Kadizom ga je tu držala punih devet sezona, sa izuzetkom kratkog odsustva zbog neslaganja sa tadašnjim trenerom.

Do današnjeg dana ostao je klupska legenda.

Što je bilo i logično, jer je teško zamisliti da bilo koji drugi klub toleriše Magikovo ponašanje i, naročito, njegov čuveni običaj da na treninge ne stiže u propisano vreme.

Valjadolid je 1985. to pokušao na devet utakmica pre nego što je odustao i dozvolio mu da se vrati u Kadiz.

Jedan trener, naoružan odgovornošću da Magika natera da dolazi na vreme je bio Argentinac Hektor Viera.

Važio je za kralja fudbalskih izreka, koji je jednom prilikom rekao da je „teže biti fudbalski trener nego vodoinstalater na Titaniku".

On je nedavno u jednom intervjuu otkrio da je Johan Krojf Magika opisao kao „jednog od pet najboljih stranih igrača u Španiji".

„Ali, kadgod bih trening zakazao za 10, on bi došao u 11, a kada bi početak bio najavljen za 11, on bi se pojavio u 12".

U nastupu očaja, on je kupio najveći i najbučniji budilnik sa likom Paje Patka koji je mogao da nađe.

Poklonio mu ga je pred svima posle jednog treninga na kojem se Magiko pojavio samo nekoliko minuta pre kraja.

Kada ni to nije dalo željeni efekat, sam je otišao ispred igračevog doma sa flamenko orkestrom koji ga je pesmom preklinjao da ustane iz kreveta.

A kada je Magiko ispileo iz rupe, rekao je da to čini ne da bi došao na trening, već zato što mu se svidela muzika.

• Denis Bergkamp: Zbog Krojfa sam očvrsnuo, a Venger me naučio strpljenju
• „O mama, mama, mama - zaljubio sam se": Kako je bilo gledati Maradonu

U Kadizu, sve se radi drugačije.

Za navijače, ovo su vrtoglavi dani nakon godina u kojima se malo toga moglo proslaviti.

Ali oni u svakom slučaju nikada nisu odustajali.

Gledanje utakmica Kadiza je uvek bilo nešto mnogo veće od pukog posmatranja mečeva.

Zabava je uvek bila u prvom planu.

Za vreme boravka u drugoj B ligi, kada publike skoro uopšte nije bilo, grupa navijača se zabavljala tako što su na utakmicama na stadionu stajali na tribinama direktno iza linijskog sudije i imitirali svaki njegov pokret.

Trčali su, poput njega, gore-dole uz aut liniju.

Ove godine, oko 10.000 navijača koji su gledali svih 15 utakmica prošle sezone pre nego što je prekinuta, zbog vernosti klubu su dobili nagradu u vidu besplatnih karata za ono što će eventualno preostati od sezone 2020/21.

Nisu svi navijači na tribinama.

Takav je, na primer, ekonom kluba Huanito Markante, koji je tu već 25 godina.

Kada su ga pitali gde bi otišao kada bi izgubio posao u prvom timu, on je rekao:

„Verovatno u Kadiz B. Ne mogu ni da zamislim da budem bilo gde drugde".

Pre nego što složi dresove pred svaku utakmicu i pusti neku „ćirogotas" narodnu pesmu popularnu na karnevalima u Kadizu, on zapali i ruzmarin u svlačionici i okadi celu prostoriju kao da sprovodi bazičnu seansu aromaterapije.

Verovatno je to nekada u prošlosti dalo rezultat, ali štagod da je razlog, to je danas standardna procedura u klubu.

I dok Markante ovo sprovodi zbog dizanja morala, Kadiz je svestan toga da mora dobro i da se radi, naročito kada treba angažovati nove igrače.

Tokom prošle godine, kada je trebalo pronaći nove talente, Kadiz je poslao četiri trenera u Indiju.

U periodu od četiri nedelje, od 18. januara do 16. februara, oni su organizovali treninge u 22 grada širom Indije ne bi li izabrali studente kojima će dati stipendije.

Na kraju su trojica izabrana da dođu u Španiju na probu.

Možda će na taj način doći i do nove klupske legende, do nekoga ko će na svoj način ostaviti trag, baš kao što je to nekada učinio i sam Gonzales.

• Miljan Miljanić: Patrijarh ili grobar jugoslovenskog fudbala
• Pitanje zbog kojeg je Murinjo zanemeo: Kako je makedonski novinar dirnuo „Posebnog"

Kakva su očekivanja od ove sezone?

Kormilar ovog novog projekta La Lige je Manuel Viskaino, bivši potpredsednik Sevilje.

Viskaino, predsednik Kadiza od 2014. godine, nema iluzija po pitanju zadatka koji je pred njegovim timom, bez obzira što trenutno uživa u plasmanu u La Ligi.

Prošle nedelje je izjavio da je na kratke staze jedini cilj njegovog tima ostanak u ligi.

„Prvi korak je da zadržimo sadašnju poziciju u La Ligi", kaže on.

„Ako uspemo u tome, onda ćemo da se koncentrišemo na građenje budućnosti Kadiza - sada kada smo u najvišem rangu takmičenja, pokušaćemo da ispišemo novo poglavlje u istoriji kluba".

Veličina projekta će u mnogome zavisiti od toga kakav će plasman klub ostvariti na samom terenu.

Kontinuirano prisustvo u najvišem rangu će osigurati veći priliv novca od TV prava, a sa tim dolazi i veća konkurentnost u takmičenju na tržištu transfera.

Viskaino kaže: „Želim da Kadiz bude tim običnih ljudi sa ulice, normalnih ljudi".

„Znamo na kom smo nivou, znamo koja nam je pozicija na tabeli i sigurni smo da će svake naredne godine biti sve bolje i bolje - na isti način ćemo rezonovati, ali ćemo napredovati igrački".

Ali za sada, kaže on, najveća radost u ovom predsednikovanju dolazi kada „čujem poslednji sudijski zvižduk na utakmici u kojoj smo dali više golova od protivnika".

Ovakav ishod postaje sve češća pojava, i to protiv najvećih klubova na svetu.

Pogledajte video o talentovanim fudbalerkama

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]