Fudbal i Srbija: Od drame u Firenci i prečke u Tuluzu do potopa u Južnoj Africi - sve tragedije reprezentacije

Fudbal je najpopularniji sport u Srbiji, ali verovatno nijedan drugi navijačima nije doneo toliko dramatičnih utakmica koje su imale razočaravajući ishod.

Jučerašnji poraz Srbije od Škotske u finalu baraža za Evropsko prvenstvo 2021, ne samo da je zaustavio reprezentaciju na putu do velikog takmičenja, već je verovatno probudio duhove prošlosti i bolna sećanja.

U poslednjih trideset godina, imena i teritorije države su se menjale, ali fudbalska reprezentacija gotovo tradicionalno beleži neuspehe u važnim utakmicama.

• Predrag Mijatović: Jugoslavija je mogla da bude prvak sveta u fudbalu
• Darko Pančev: „Jugoslavija za desetku, ostali ni za peticu“
• Osimova Jugoslavija i drugi timovi koje su zaustavile nefudbalske stvari

Uglavnom bi čudan splet okolnosti reprezentativce vodio na penale, ali bilo je i drugačijih scenarija.

Ovih pet bolnih utakmica sigurno su obeležile navijačke dane onima koji su bodrili nekadašnju reprezentaciju Jugoslavije, a danas Srbije.

1) Jugoslavija - Argentina, 1990. četvrtfinale Svetskog prvenstva

Mnogi su ovu utakmicu nazivali i labudovom pesmom reprezentacije države koja je već počela da se raspada, a građanski rat je bio na vidiku.

Tog toplog popodneva poslednjeg junskog dana, fudbaleri socijalističke Jugoslavije namerili su se na aktuelnog svetskog prvaka Argentinu predvođenu Dijegom Armandom Maradonom, jednim od najboljih igrača svih vremena.

Jugoslavija je imala spoj iskusnih igrača i mladih nadolazećih zvezda, ali kada je Refik Šabanadžović isključen u 31. minutu, delovalo je da će Argentina lako proći dalje.

A onda - čudo. Jugoslavija je počela da stvara šanse i da dominira sa igračem više, a Dejan Savićević je promašio par sjajnih prilika.

Utakmica je otišla u penale - a kada je golman Tomislav Ivković odbranio udarac Maradoni, verovatno nije bilo nikoga u bivšoj državi ko nije video tadašnje Plave u polufinalu, možda čak i nešto više.

A onda fudbalska tragedija - prvo je Dragoljub Brnović bio neprecizan, a za njim Faruk Hadžibegić, što su Argentinci iskoristili i ostavili Jugoslaviju u suzama, a tada najmlađe navijače, poput autora teksta, upoznala sa prvim fudbalskim bolom.

„Pogledajte kako sam šutnuo taj penal. Ja sam ga gledao sigurno sto puta. Niko mi nije rekao da sam ga loše šutnuo", rekao je Hadžibegić u intervjuu za beogradski Nedeljnik.

„Bilo je dovoljno da kaže golmanu Gojkočei da krene pola sekunde ranije u tu stranu kako bi mogao da stigne loptu. Ne želim da se pravdam, ali tako je bilo", rekao je Hadžibegić.

• Kako je Pele „izbacio sudiju“ i devet malo poznatih priča o Kralju fudbala
• Veljko Paunović: O Spartancima u Redingu, Antićevom savetu i novom talasu srpskog fudbala

2) Jugoslavija - Holandija 1:2, 1998. osmina finala Svetskog prvenstva 1998

Na Mundijalu u Francuskoj zaigrala je „skraćena" Jugoslavija koju su činile Srbija i Crna Gora - a to je bilo prvo veliko takmičenje za reprezentaciju posle ukidanja sankcija Ujedinjenih nacija zbog građanskog rata.

I ova Jugoslavija je imala veoma kvalitetnu ekipu - na papiru, predvođenu Predragom Mijatovićem, ali se to retko prenosilo na teren.

Ipak, plasman u osminu finala Mundijala bio je donekle očekivan rezultat, a tamo su Jugoslaviju čekali Denis Bergkamp i Holandija.

Lale su bile bolje tokom većeg dela utakmice u Tuluzu, povele golom Bergkampa, ali je izjednačio Slobodan Komljenović i probudio nadu.

Dva minuta posle izjednačujućeg gola, Mijatović je za Jugoslaviju izbori penal i šansu za potpuni preokret.

I onda opet fudbalski antiklimaks - Mijatović uzima zalet i snažno šutira, golman Edvin van der Sar je već na travi, lopta ide iznad njega ali pogađa prečku i odbija se u polje.

Zvuk lopte kojom pogađa okvir gola Mijatoviću i danas povremeno zuji u ušima.

„Teško je bilo svariti ga, ali, 'ajde, sad je već prošlo više od 20 godina... Shvatiš da moraš da ideš dalje", rekao je Mijatović za BBC na srpskom prošle godine.

„Milijardu puta sam gledao snimak. Sećam se tog prvog momenta kada sam shvatio da lopta nije ušla... Odvratan osećaj".

• Kako je Maradona postao zlatni dečko
• Od Miloševića, preko Vidića, do Stevanovića - srpski fudbaleri u Premijer ligi

3) Srbija - Australija 1:2, 2010. Svetsko prvenstvo

Godine 2010. Srbija je prvi put kao samostalna država igrala na Mundijalu.

U uvodnoj utakmici u grupi sada Orlovi, a ne Plavi, doživeli su iznenađujući poraz od Gane sa 1:0, a zatim su šokirali svetsku sportsku javnost savladavši, sa igračem manje, reprezentaciju Nemačke.

I uoči poslednjeg kola optimizam u ekipi i u zemlji je rastao, jer je protivnik bila Australija, a za prolaz u nokaut fazu bilo je dovoljno da se osvoji bod.

Kao i u prethodnim slučajevima, sve je bilo „nacrtano" za fudbalsku tragediju - Srbija nije iskoristila brojne šanse u prvom poluvremenu duela u Nelspruitu i stigla je kazna.

Za samo četiri minuta u nastavku Australijanci su golovima Tima Kejhil i Breta Holmana raspršili snove srpskih fudbalera o nastavku takmičenja.

„Taj poraz u reprezentaciji mi je rana, ma u celoj karijeri, utakmica za kojom i dan danas žalim. Često se setim i one moje velike šanse", kazao je nekadašnji reprezentativac Srbije Miloš Krasić.

„ Da sam postigao gol išla bi utakmica u drugom pravcu. Bili smo bolji, posebno u prvom poluvremenu, ali nikako nismo mogli da ih 'otvorimo'", dodao je on.

• Bob Marli - čovek koji je bio zaljubljen u fudbal
• Ko sa kim ne može da igra fudbal

4) Slovenija - Srbija 1:0, 2011. kvalifikacije za Evropsko prvenstvo

To je bilo poslednje kolo kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2012, a Srbiji je na utakmici u Mariboru bila potrebna pobeda kako bi izborila mesto u baražu za završni turnir

Slovenija je u ovoj utakmici nije imala takmičarski motiv, jer je ranije ostala bez šansi za EP, ali joj to nije smetalo da pruži bolju partiju i povede golom Vršiča maltene sa pola terena u smiraj prvog poluvremena.

Tračak nade za Srbiju pojavio se sredinom drugog poluvremena, kada je Aleksandra Kolarov izborio penal.

Ali tada je nastala gužva ko će da šutira, na kraju je presekao kapiten Nemanja Vidić i uzeo loptu.

Tadašnji igrač Mančester Junajteda loše je izveo penal, a kao pobednik je izašao golman Samir Handanović. Sve lađe Srbije su potonule posle tog momenta.

„Da, omašio sam penal, preuzeo sam odgovornost. Normalno, kada preuzmeš odgovornost, moraš da snosiš i posledice. Nikad nisam bežao od odgovornosti, i kritiku sam uvek prihvatao", objasnio je Vidić svojevremeno u intervjuu za B92.

• Sto krvavih sati: Dan kada je fudbalska utakmica izazvala rat
• Branko Zebec - balkanski genije koji je stvorio moćni Bajern

5) Srbija - Švajcarska 1:2, 2018. Svetsko prvenstvo

Uoči početka Mundijala u Rusiji mnogi stručnjaci su prognozirali da će direktan duel ove dve reprezentacije odlučiti drugog putnika iz grupe u nokaut fazu.

Prvo mesto ipak je bilo rezervisano za favorita Brazil koji je predvodio Nejmar.

Kao iz snova je Srbija počela utakmicu sa Švajcarskom i povela golom Aleksandra Mitrovića.

A onda je tradicionalno, u drugom poluvremenu došlo do pada i Švajcarska je izjednačila preko Granita Džake.

Nerešen rezultat je ostavljao Srbiju u kakvoj-takvoj igri za osminu finala, ali usledio je tragičan kraj.

Igrao se 90. minut, kada je Džerdan Šaćiri pobegao odbrani Srbije i u kontranapadu savladao golmana Vladimira Stojkovića.

„To su taktičke stvari koje se dešavaju... Neću nikad pojedinačno kritikovati. I ja sam pravio greške kao igrač i to je nešto što je deo odbrambenih igrača, ne vide sve one dobre stvari, već samo greške. Nikome nije bilo svejedno posle utakmice", rekao je tada selektor Mladen Krstajić.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]