Ginisov rekord u doba korone: Zašto Srbin vesla preko Atlantika

Predrag Tripković sa prijateljima pokušava da prevesla Atlantik za 47 dana i obori svetski rekord - dok na obe strane okeana besni epidemija korona virusa.

Tripković, državljanin Srbije, deo je petočlane ekipe čiji je cilj da obori čak deset svetskih rekorda ovim veslačkim poduhvatom.

Međunarodna petorka isplovila je u okeanskom veslačkom čamcu iz gradića Portimao u Portugalu, u subotu 7. marta, ne sluteći šta ih čeka.

Nekoliko dana kasnije, 11. marta, u svetu će biti proglašena pandemija korona virusa, a njihovo izazovno putovanje dodatno se komplikuje.

• Tinejdžerka sa Kosova na krovu sveta
• Jugosloveni koji su prvi otišli jedrenjakom na put oko sveta
• Pustolov za BBC: Kako izgleda stopirati - do Novog Zelanda

Predrag je 18. marta na okeanu proslavio 59. rođendan. Ako ekspedicija prođe prema planu, on će biti prvi Srbin i najstariji čovek koji je preveslao Atlantski okean do sada.

„Kada si na čamcu, godine gube značaj", kaže Tripković za BBC na srpskom.

„Bez obzira koliko godina imaš, moraš da obaviš svoj deo posla. Da li je meni teže ili lakše, to nije ni važno - ovde se svako sam bori sa svojim problemima i strahovima".

Pokoravanje Atlantika

Osim Predraga, u ekipi su dvojica Iraca, Šejn Rajan i Dara, Livar Najsted sa danskih Farskih ostrva i njihov kapetan Ralf Tujn iz Holandije.

Njihovo putovanje vodiće ih od Portugala do Francuske Gvajane, na severoistočnoj obali Južne Amerike.

Irac Rajan prva je slepa osoba na svetu u ovakvoj ekspediciji.

„Oduvek sam želeo da preveslam Atlantik i ne osećam se nimalo drugačije od saputnika", kaže Šejn za BBC.

„Želim da poručim svim slepim osobama da, ukoliko imate cilj i pojave se okolnosti koje su dovoljno bezbedne da taj cilj i ostvarite, samo krenite".

Međutim, zemlje širom sveta su tokom protekla dva meseca zatvorile granice, stavile čitave gradove i regione u karantin, umanjile ili potpuno ukinule međunarodni i unutrašnji saobraćaj.

• Invalidska kolica nisu prepreka za putovanja po svetu
• Korona virus i pogled iz svemira

Zbog epidemije virusa korona, veslačima je otežano dopunjavanje zaliha, što su prvi put osetili krajem marta:

„Odbijeni smo na Zelenortskim ostrvima, gde smo planirali da dopunimo zalihe pijaće vode i namirnica", kaže za BBC u javljanju sa čamca kapetan Ralf.

On je najiskusniji veslač na čamcu - Ralf deveti put prelazi Atlantik, i tako postavlja novi svetski rekord u broju pojedničnih preveslavanja.

Nakon 24 sata provedenih na ulazu u marinu na Zelenortskim ostrvima, policija je obavestila veslače da će ih snabdeti vodom i drugim neophodnim potrepštinama.

„Preko štapa, koji je na jednom kraju imao zavezanu kesu, dodali smo spisak stvari i potreban novac", piše Predrag u jednom od postova na Fejsbuk stranici udruženja Nomad kultura.

Ekipa ima i svog „vezistu" na kopnu - Predrag sa satelitskog telefona šalje poruke nećaku Milošu u Beogradu, koji ih potom objavljuje na društvenim mrežama.

„Posle tri-četiri sata, obavestili su nas da odveslamo do doka, gde nas je čekalo 65 kanti vode od po šest litara. Policija je sve htela da obavi brzo, ne shvatajući da mi nemamo neki poseban prostor gde bismo mogli da ubacimo sve te balone".

Zatvorene granice usled epidemije korona virusa nisu jedino što brine veslače.

„Naravno da brinem, moja porodica je u Beogradu", kaže Predrag Tripković.

„Ovo je jedinstven izazov i traži od svakog pojedinca da se prilagodi novoj situaciji. Brinem kao roditelj i suprug".

A tu je i nemirno more. Na početku putovanja, kada su bili u blizini Maroka, na čamac se stuštila oluja sa udarima vetra od 90 kilometara na sat, zapljuskujući ga talasima visine do pet metara.

Život na čamcu

Dan veslača podeljen je u smene od po dva sata veslanja i dva sata spavanja. Sa izuzetkom kraćih pristajanja radi dopune zaliha, ovo je neprekidan ciklus.

"Do sada sam 148 puta spakovao vreću za spavanje i isto toliko puta je raspakovao, šest puta dnevno", piše Tripković u Fejsbuk javljanju početkom aprila.

Tokom smena, članovi posade se zanimaju tako što broje zaveslaje i takmiče se ko je više puta zamahnuo tokom smene. Brojanje se pauzira samo za odlaske u toalet.

A toalet i kupatilo?

Tu je okean. Za pranjem odeće, pa ni za kupanjem, nema neke velike potrebe - na okeanu su, sve je stalno vlažno.

Dok mnogi ovih dana zbog policijskog časa uporno prešpartavaju stanove i terase, veslači se saosećaju - njihov potez da protegnu noge nakon veslanja čini paluba dugačka pet a široka 1,6 metara.

Koje svetske rekorde veslači pokušavaju da obore?

1. Prvi slepi veslač od Evrope do Južne Amerike (Šejn Rajan)
2. Najstariji veslač od Evrope do Južne Amerike (Predrag Tripković)
3. Najstariji veslač od Afrike do Južne Amerike (Predrag Tripković)
4. Dva uzastopna prelaska Atlantika u roku od 6 meseci (Ralf Tujn)
5. Najbrže preveslavanje Atlantika
6. Najbrže preveslavanje Atlantika u petočlanom timu
7. Najbrže preveslavanje Atlantika od Afrike do Južne Amerike
8. Najbrže preveslavanje Atlantika od Afrike do Južne Amerike u petočlanom timu
9. Prva osoba koja je pet puta preveslala put od Evrope do Južne Amerike (Ralf Tujn)
10. Prva osoba koja je devet puta preveslala Atlantik (Ralf Tujn)

„Rekordi mi nisu prioritet", kaže Predrag. „Izazovi koje sa sobom nosi ovakav poduhvat i sagledavanje sopstvene reakcije na te izazove je neponovljivo iskustvo".

Motiviše ih i poruka koju je neko od veslača napisao na zidu kabine: „Ne znaš koliko si jak dok ti snaga ne postane jedini izbor".

„To je stvarno tako", kaže Predrag.

Posada živi na ekspedicionoj hrani, za koju Predrag kaže da nije baš laka za varenje.

„Znam da u toj ekspedicionoj hrani ima mnogo mleka u prahu, ali prošli smo mi i gore stvari - seti se samo svilenih buba u Kini, pa ovčijih očiju koje si uspešno svario u Mongoliji, a da ne pričam koje si sve gluposti provario u Tadžikistanu. Možeš ti to", bodri on sam sebe.

Jedna od nasušnih stvari na čamcu su i vlažne maramice za bebe - one su vrlo važne za čišćenje kože od slane vode, kako ne bi došlo do infekcija.

Neizvesnost povratka

Zbog zatvaranja granica nije izvesno da će moći da završe avanturu iskrcavanjem u Francuskoj Gvajani.

„Treba da tek da završimo papirologiju za iskrcavanje", ističe kapetan Ralf.

"U ovom trenutku, ne znam kako ćemo i kada moći da otputujemo kući".

Predrag dodaje da, prema informacijama koje za sada imaju, ne bi trebalo da bude većih problema.

„Smene od dva plus dva sata su moja preokupacija, o svemu šta će biti kad stignemo ću misliti tada", kaže Predrag za BBC.

Međutim - nađe se vremena i da se veslači počaste nekom konzervom tunjevine, limenkom piva ili čašicom likera.

„Bilo je oko 23 časa kada je Ralf zaključio da je trenutak kada bi trebalo popiti flašu likera kojeg je njegov otac jako voleo", piše Predrag u jednom od Fejsbuk postova.

„Trebalo je da je popijemo kada iz urne prospemo u okean pepeo njegovog nedavno preminulog oca".

U četvrtak, 23. aprila, do cilja - grada Kajen, prestonice Francuske Gvajane, deli ih oko 200 nautičkih milja, tj. 370 kilometara - nešto manje nego razdaljina od Beograda do Leskovca.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]