Glumci u partijama: Kad politička scena zameni pozornicu

Uloga političara nije strana glumcima - sem što se sa njom često susreću na filmu i u pozorištu, nije ništa novo da je se umetnici angažuju i u političkom životu.

Ipak, kandidatura glumca Sergeja Trifunovića za mesto predsednika Pokreta slobodnih građana ne spada u uobičajene.

Posle Branislava Lečića, Trifunović bi bio tek drugi glumac na čelu jedne političke stranke u Srbiji.

Dok njegov brat Branislav iz nedelje u nedelju govori na građanskim protestima „1 od 5 miliona", Sergej Trifunović će se 26. januara nadmetati sa advokatom Aleksandrom Olenikom za mesto naslednika Saše Jankovića na čelu PSG-a.

Deset dana pre stranačkih izbora, Trifunovićevi tvitovi, u kojima se igra rečima sa skraćenicom imena stranke koja se podudara sa skraćenicom imena fudbalskog kluba iz Pariza, otkrivaju neke „ciljeve" kandidature:

Ako postanem predsednik PSG, prvo leti Neymar. To sam obećao.

— Serge Truffaut (@WhistlerDick) January 19, 2019

Osim Lečića, koji je na stranačkim lestvicama hijerarhije stigao do visina, glumci su u Srbiji bili ministri kulture, poput Vojislava Brajovića.

Predstavnika filmskog sveta bilo je u poslaničkim klupama, a najviše se govorilo o poslaničkom mandatu Nede Arnerić i njenoj ulozi u aferi „Bodrum" ili režisera Srđana Dragojevića koji je redove SPS-a napustio brže nego što je u njih ušao.

Velimir Bata Živojinović bio je predsednički kandidat Socijalističke partije Srbije na izborima 2002. godine.

„Samo politički život omogućava promenu"

Politička karijera Sergeja Trifunovića mogla bi da ima pojedine dodirne tačke sa karijerom njegovog starijeg kolege Branislava Lečića.

Lečićeva uloga u građanskim i opozicionim protestima protiv režima Slobodana Miloševića još od 1991. godine i „Plišanoj revoluciji" završila se njegovim formalnim ulaskom u politički život.

Prva faza bila je preuzimanje ministarskog resora kulture u vladi Zorana Đinđića, potom jedno od mesta osnivača Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića.

„Najveći izazov mi je bio problem koji postoji i danas - neshvatanje mladih ljudi, ali i ne samo njih, da je politički život taj koji omogućava promenu.

Sami protesti i bunt ne donose ništa, ako nisu politički artikulisani i organizovani - tad ima izgleda da na izborima snaga koja se pobunila dođe do izražaja", kaže Lečić za BBC na srpskom.

Lečić osniva svoj pokret „Moja Srbija" i staje na njegovo čelo, da bi potom najpre bio potpredsednik, a onda i predsednik Demohrišćanske stranke Srbije koju je osnovao Vladan Batić.

„Pozicija u glumačkoj profesiji mi je pomogla zbog poznatosti - lakše vas prepoznaju i tako lakše komunicirate poruku koju želite.

S druge strane, često vas ne shvataju ozbiljno ili misle da vas upotrebljavaju i koriste političke strukture sa ambicijama većim od vaših."

Ipak, ni pozicija poznatog glumca nije mu pomogla na poslednjim izborima u Demokratskoj stranci - iz pozicije potpredsednika stranke, na izborima za predsednika osvojio je 123 glasa.

„Glumci su sastavni deo društva - i sami učestvuju u svim boljkama, ali i kvalitetnim elementima tog društva", navodi Lečić uz tvrdnju da nema nijednog razloga da se glumci ne uključe u politički život, ukoliko imaju ličnih motiva za to.

Može li žena da pokrene opoziciju

„Bosna je zagonetna, najlepša i odlučna"

Alpska komedija

Znatno uspešniji primeri političkog angažmana glumaca mogu se naći nedaleko od granica Srbije.

Slovenački premijer Marjan Šarec postao je poznat kao glumac-imitator.

Ni manje ni više, proslavile su ga imitacije političara - od slovenačkih zvezda politike Janeza Drnovšeka i Janeza Janše, do nekadašnjeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana.

Ipak, kada je ušao u politiku, prestao je da se bavi glumom i imitacijom.

Posvetio se najpre vođenju svoje lokalne zajednice - gradića Kamnik, iz kojeg je napredovao sve do premijerske funkcije jedne od najsloženijih koalicija koje su na vlasti u Evropi.

Imitacijom političara iz susedstva bavio se i Sergej Trifunović - njegovo oponašanje tadašnjeg albanskog premijera, a sada predsednika Edija Rame u emisiji „24 minuta sa Zoranom Kesićem" i dalje je jedan od najgledanijih videa:

https://youtu.be/sdrzSe2oZCg?t=3069

Od komedije do politike putovao je i Italijan Đuzepe Grilo.

Lideru pokreta „Pet zvezdica" pripisuje se populizam, a politikom je počeo da se bavi najpre kroz satiru.

Pre više od 30 godina, javno se sukobio sa tadašnjim italijanskim premijerom Betinom Kraksijem, mada mu zvanični politički angažman počinje nešto kasnije.

Godine političkog aktivizma, tokom kojih je Italijanima praktično pokazao upotrebu društvenih mreža u organizovanju protesta, prethodile su osnivanju pokreta „Pet zvezdica".

Od 2010. godine, rezultati stranke su konstantno rasli, da bi na izborima 2018. godine postala pojedinačno najjača stranka u Italiji.

Američki san

Bez konkurencije najuspešniji glumac u politici je nekadašnji američki predsednik Ronald Regan.

Pre Drugog svetskog rata počeo je svoju glumačku karijeru i ostvario više od 50 uloga - ali ga svet po njima manje pamti.

Početkom šezdesetih godina, promenio je stranački dres - napustio je Demokrate i pridružio se Republikancima, što mu 1966. godine donosi pobedu na izborima za guvernera Kalifornije.

Put do ispunjenja američkog sna bio je otvoren - Regan je postao predsednik SAD-a 1981. godine.

Na čelo iste savezne države dva puta je dolazio Arnold Švarceneger.

Dok mu pristalice priznaju da je smanjio obaveze države prema budućim penzionerima, kritičari tvrde da njegove mere nisu donele ništa dobro jer su udvostručile deficit Kalifornije.

Predsedničkih nominacija, ipak, nije bilo samo u SAD.

Glumačka zvezda u više od 100 filmova Džozef Estrada bio je izabran za predsednika Filipina 1998. godine, ali je bio prinuđen da podnese ostavku zbog optužbi za korupciju 2001. godine.

Kada je posle devet godina pokušao ponovo da se kandiduje za predsednika, osvojio je svega dvadesetak odsto glasova.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]