Grčka: Pet stvari koje treba da znate o vanrednim izborima
Grci na birališta izlaze u nedelju, jedva mesec dana nakon što je vladajuća levičarska partija Siriza pretrpela težak poraz na evropskim izborima od konzervativne opozicione Nove demokratije.
Premijer Aleksis Cipras, koji je na vlast došao na platformi borbe protiv stroge štednje pre šest godina, reagovao je na to raspisivanjem vanrednih izbora.
To su šesti izbori u Grčkoj posle globalne finansijske krize iz 2008. godine, koja je pokrenula niz finansijskih mera, a ankete ukazuju na ubedljivu pobedu konzervativaca.
Evo nekih ključnih pitanja koja se nalaze u središtu ovih izbora.
1) Štednja i neispunjena obećanja
Grci su podržali Ciprasovu stranku u januaru 2015. godine, na osnovu njegovog obećanja da će okončati štednju. Ali je nakon toga on primenio stroge uslove izlaska iz krize Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), u haotičnoj godini koju su obeležila zatvaranja banaka i ponovljeni izbori.
Posle 2010. godine, Grci su dobili tri paketa pomoći u vrednosti od 289 milijardi evra, pre nego što su izašli iz poslednjeg 2018. godine.
Patnja je bila velika - između 2008. i 2016. godine, grčka ekonomija doživela je pad od neverovatnih 28 odsto, a nezaposlenost u stalnom porastu odvela je mnoge Grke u siromaštvo.
„Bio je to traumatičan period; propalo je 275.000 firmi", rekao je za BBC Konstantin Mikalos, predsednik Privredne komore Atine.
Posledice po Sirizu bile su dramatične.
Činjenica da je Grčka konačno izašla iz programa finansijske pomoću u avgustu 2018. godine i da se rast privrede sada vratio, verovatno kao posledica te discipline, nije načinila vladu ništa popularnijom.
„U prvom kvartalu 2019. godine, rast je bio svega 1,3 odsto, što je slabije od očekivanog, a ovaj učinak razlog je za zabrinutost kako ćemo završiti ovu godinu", kaže Mikalos, dodajući: „Očekujemo mnogo stvari od nove vlade koja će biti formirana."
2) Grci mnogo očekuju od konzervativaca
Siriza je na vlast došla na snažnoj platformi usmerenoj protiv establišmenta, ali je u međuvremenu razočarala mnoge sledbenike, naročito među mladima.
Na majskim evropskim izborima, najveći procenat mladih uzrasta između 18 i 24 godine (30,5 odsto) podržao je stranku desnog centra Nova demokratija Kirijakosa Micotakisa, koju je 2015. sa vlasti skinula upravo Siriza.
Micotakis obećava niže poreze, veću privatizaciju javnih usluga i planove da se ponovo pregovara o sporazumu sa kreditorima Grčke koji će omogućiti da se više novca ponovo ulaže u zemlju.
I Cipras je obećao više ulaganja, a nedavno je i povećao penzije. Njegova vlastita politika ulaganja takođe planira nove pregovore sa kreditorima dok zemlja ostaje pod nadzorom Evrozone.
3) Kontroverza oko preimenovanja susedne države
Ciprasova popularnost doživela je još jedan težak udarac posle krajnje nepopularnog sporazuma koji je okončao tri decenije dug spor oko imena između Grčke i njenog severnog suseda.
U januaru je parlament čiju većinu čine poslanici Sirize odobrio prelomni sporazum o preimenovanju suseda u Republiku Severnu Makedonije iz formalnog Bivša jugoslovenska republika Makedonija.
Prema anketama, dve trećine Grka bilo je nezadovoljno novim imenom, zbog njegove sličnosti sa severnim grčkim regionom koji se takođe zove Makedonija.
Cipras je potom posetio Severnu Makedoniju, gde je pozirao za selfije pred vladinim zdanjima sa makedonskim kolegom Zoranom Zaevom.
Dok su demonstranti mahali transparentima na kojima je pisalo: „Makedonija je grčka", Micotakis je iskoristio nepopularnost vlade da sporazum proglasi izdajom. Ekstremna desnica izdvojila je poslanike koji su glasali za sporazum kao izdajnike.
Micotakis ima lični ulog u čitavoj priči. Njegov otac, Konstantinos Micotakis, izgubio je premijersku poziciju 1993. godine upravo zbog spora oko tog imena.
4) Borba sa prilivom migranata
EU i Turska su 2015. potpisale sporazum sa ciljem smanjenja broja migranata koji stižu u Grčku šaljući nazad u Tursku one koji ne zatraže azil ili čiji su zahtevi za azil odbijeni.
Od tada je broj migranata koji stižu u Grčku dramatično opao.
Ali oni i dalje pristižu, i morem i kopnom. Godine 2017. stiglo je njih 36.000, a prošle godine 50.000.
Do sada je ove godine stiglo 18.294, prema podacima agencije za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR). Većina njih koji stignu iz Turske beže iz Sirije, Iraka i Avganistana.
Najveći pritisak trpe istočna grčka ostrva kao što su Lezbos i Samos.
Micotakis je posetio kampove sa migrantima na oba ostrva, optuživši premijera da se nije postarao da se sprovodi sporazum sa Turskom.
Priručni kamp podignut na Samosu za oko 650 migranata drži hiljade ljudi u lošim uslovima u privremenim kućicama i šatorima.
Neki meštani navodno postaju nezadovoljni, turisti izbegavaju ostrva, a zbog pretrpanosti grčko ministarstvo za migracije zapretilo je da će zatvoriti kamp.
Lider opozicije optužio je Sirizinu vladu i da ne raspodeljuje sredstva za pomoć u krizi i zarekao se da će smanjiti pretrpanost u centrima za primanje migranata na ostrvima.
Svega nekoliko dana pred nedeljne izbore, Siriza je saopštila da se nada da će održati nove pregovore sa Ankarom povodom ovog pitanja.
5) Smrtonosni požar koji je postao politički
Prošlog leta katastrofalni požar pogodio je obalsko seoce Mati na istočnoj obali Grčke - oblast nedaleko od Atine koje je veoma popularna među turistima.
Ogroman požar zatočio je ljude u njihovim domovima i automobilima, dok su drugi pred vatrom morali da beže u more. Mnogi nisu uspeli da pobegnu i 100 ljudi je izgubilo živote.
Vlada je optužila nedozvoljenu gradnju za ometanje bekstva ugroženih, ali u danima posle tragedije, na videlo je isplivao čitav niz grešaka lokalnih vlasti.
Reakcija vlade navela je Micotakisa da pozove one sa političkom odgovornošću da podnesu ostavku, baš kao i one čiji je zadatak bio da organizuju suzbijanje požara.
„Zaista se pitam kako neki ljudi mogu da spavaju danas i nastavljaju veselo da vrše svoje dužnosti", rekao je on tada.
Njegovi komentari naširoko su doživljeni kao kritika Ciprasovog rukovanja krizom. Premijer je zauzvrat njega optužio da pokušava da iskoristi tragediju za političke poene.
U martu ove godine, 20 ljudi optuženo je za tragediju, uključujući političare i rukovodioce policijske i vatrogasne službe. Jedan ministar ponudio je ostavku, ali je Cipras odbio da je prihvati.
U izveštaju tužilaca navodi se da je došlo do „potpunog odsustva komunikacije, haosa i raspada sistema" i da su zvaničnici počinili „kriminalne greške i nemar tokom suzbijanja požara".
30. 10. 2024.
Bravo za Nišlije!
Ljiljana Simić čitalac