Grenland: Tramp upozoren da ne može da kupi ostrvo od Danske

Vlasti Grenlanda saopštile su da ostrvo „nije na prodaju" pošto je Donald Tramp navodno pomenuo kupovinu najvećeg ostrva na svetu.

Predsednik Sjedinjenih Država je izjavio da je pregovarao o ideji o kupovini Grenlanda, autonomnoj danskoj teritoriji, tokom večera i sastanaka sa savetnicima.

Ministarka spoljnih poslova Grenlanda Ani Loun Bejgr oštro je odbacila tu ideju.

• Fotografija pokazuje rekordno otapanje leda na Grenlandu
• Američka tajna baza otkrivena u ledu Grenlanda
• Zemlja zove Branku: Putnica koja sama osvaja svet

„Otvoreni smo za poslovanje, ali nismo na prodaju", izjavila je ona za Rojters.

I političari u Danskoj su brzo odbacili Tramoove planove.

It must be an April Fool’s Day joke ... but totally out of sesson! https://t.co/ev5DDVZc5f

— Lars Løkke Rasmussen (@larsloekke) August 15, 2019

Dnevnik Vol strit žurnal, koji je prvi preneo ovu vest, navodi da su Trampove reči o kupovini ostrva obeležene „različitim stepenima ozbiljnosti".

Izvori koji se navode u drugim medijima se ne slažu oko toga da li se predsednik šalio ili se ozbiljno nada proširenju američke teritorije.

Bela kuća nije komentarisala navode.

Gde se nalazi Grenland?

Grenland je najveće ostvro na svetu - posle Australije, koja je kontinent. Reč je o autonomnoj danskoj teritoriji, koja se nalazi između severnog Atlantika i Arktičkog okeana.

Ima oko 56.000 stanovnika koji naseljavaju priobalne delove. Oko 90 odsto stanovnika su Inuiti. Ostrvo ima ograničenu samoupravu i sopstveni parlament.

Više od 80 odsto ostrva prekriveno je jednim ledenim glečerom. Strahuje se da se zbog globalnog zagrevanja ledeni pokrivač otapa sve brže, ali da je povećan pristup mineralnim sirovinama.

Premijer Grenlanda Kim Kilsen nije javno komentarisao navode o Trampovim planovima.

Zašto bi Grenland bio privlačan Trampu?

Tramp je navodno zainteresovan za Grenland delom i zbog prirodnih resursa, poput uglja, cinka, bakra i rude gvožđa.

Iako je Grenland možda bogat mineralima, trenutno se oslanja na Dansku za dve trećine budžetskog prihoda. Na ostrvu se beleže visoke stope samoubistava, alkoholizma i nezaposlenosti.

Dve osobe obaveštene o ovim razgovorima rekle su za Njujork tajms da je predsednik zainteresovan i za „nacionalnu bezbednosnu vrednost" Grenlanda zbog njegove lokacije.

SAD su ostrvo dugo smatrale strateški važnim i na njemu su postavile radarsku bazu na početku Hladnog rata.

Predstavnik republikanaca Majk Galager opisao je navodnu Trampovu ideju kao „pametan geopolitički korak".

„SAD smatra da postoji snažan strateški interes za Grenland i to bi apsolutno trebalo da se nađe na stolu", napisao je on na Tviteru.

Da li je Granland na prodaju?

Kako je istakla ministarka spoljnih poslova Grenlanda, ostrvo „nije na prodaju".

Poslanica Grenlanda Aja Kemnic Larsen takođe je

Nej tak til at Trump skal købe Grønland! Tværtimod bør et bedre og mere ligeværdigt partnerskab med Danmark være vejen frem for et stærkere og på sigt mere frit Grønland

— Aaja Chemnitz Larsen (@AajaCL) August 16, 2019

Danski političari ismejali su ideju o potencijalnoj američkoj kupovini.

„Ako on zaista razmišlja o tome, onda je ovo konačni dokaz da je poludeo", izjavio je porparol danske Populističke partije Soren Espersen za DR.

„Pomisao da bi Danska prodala 50.000 građana Sjedinjenim Državama potpuno je smešna."

„Od svih stvari koje se neće dogoditi, ova je najneverovatnija.

Out of all things that are not going to happen this is the most unlikely. Forget it. https://t.co/0ChJvOVJW7

— Rasmus Jarlov (@RasmusJarlov) August 15, 2019

Vol strit žurnal navodi da je „nejasno" kako će SAD krenuti ka preuzimanju Grenlanda ako je Tramp bio ozbiljan.

Danska premijerka Mete Frederiksen, koja je preuzela funkciju ranije ove godine, nije komentarisala navode.

Ona će do kraja ovog meseca posetiti Grenland i rekla je da se „veoma raduje" tome.

Tramp će u septembru posetiti Dansku, ali nema naznaka o potencijalnoj akviziciji Granlnadna u rasporedu.

Mogu li države da kupe teritorije?

Kroz istoriju države su zauzimale teritorije ne samo vojnim sukobima, već i kroz finansijske sporazume.

SAD su 1803. godine od Francuske kupila Luizijanu za oko 15 miliona dolara. Od Rusije su 1867. godine kupile Aljasku za 7,2 miliona dolara.

Kasnije su kupile i danska Zapadnoindijska ostrva 1917. godine i preimenovala ih u Američka Devičanska ostrva.

Međutim, profesor prava Džozef Bločer je 2012. napisao da je „tržište suverenih teritorija izgleda presušilo".

„Da budemo sigurni, još uvek postoji aktivno tržište vlasničkih interesa u javnom zemljištu... Ali granice - suverena teritorija, a ne imovina - izgleda nisu na prodaju."

„Suverena teritorija je kupovana i prodavana tokom većeg dela američke istorije... Ali trenutno takvo tržište ne postoji", napisao je on u radu „Prodaja državnih granica".

Da li su SAD pokušale ranije da kupe Grenland?

Tramp nije jedini američki predsednik koji je navodno zainteresovan za kupovinu Grenlanda.

Hari Truman je 1946. godine ponudio Danskoj 100 miliona dolara za ovu teritoriju.

Truman je razmatrao i mogućnost zamene dela teritorije Aljaske za strateške delove Grenlanda, navodi agencija AP.