Gruzija protesti: Hiljade ljudi pokušalo da upadne u zgradu parlamenta tokom govora ruskog poslanika

Najmanje 240 ljudi, od čega 80 policajaca, povređeno je u sukobima ispred gruzijskog parlamenta nakon što je ruski zvaničnik seo na mesto predsednika skupštine kako bi održao govor.

Predsednik gruzijske skupštine Irakli Kobahidze podneo je ostavku u petak, što je bio jedan od zahteva demonstranata.

Policija je sprečila građane da tokom masovnog protesta u Tbilisiju uđu u zgradu, koristeći suzavac i gumene metke, prenose mediji.

Tenzije su se razbuktale kada se Sergej Gavrilov sa mesta govornika obratio predstavnicima Interparlamentarne skupštine pravoslavlja.

Gruzija i Rusija su u sporu zbog otcepljenja dva gruzijska regiona.

Rusija je 2008. okupirala Abhaziju i Južnu Osetiju.

Moskva ih je priznala kao nezavisne države i ruska vojska je od tada tamo raspoređena.

• Rusija – najveće vojne vežbe od 1981.
• Crkva sprečila legalizaciju kanabisa u Gruziji
• Gruzija dobila predsednicu

Više od 100 povređenih tokom demonstracija zbrinuto je u bolnicima u Tbilisiju, rekao je jedan gruzijski zvaničnik.

Gruzijski mediji preneli su i izjavu lekara koji je rekao su dve osobe ostale bez po jednog oka.

Predsednica Gruzije Salom Zurabišvili opisala je postupke Gavrilova kao „težak zločin“ i pozvala na mir.

Gavrilov je za nerede optužio „lažne vesti“ u kojima je lažno optužen da se tokom 1990-ih godina borio protiv Gruzije.

Zašto protestuju?

Gavrilov je učestvovao na Interparlamentarnoj skupštini pravoslavlja.

Glavni zadatak ovog tela, osnovanog 1993. na inicijativu grčkog parlamenta je jačanje saradnje među zakonodavnim telima pravoslavnih zemalja.

Prozapadno orijentisani opozicioni poslanici pozvali su građane na proteste pošto je Gavrilov seo na mesto predsedavajućeg parlamenta kako bi održao govor okupljenima u sali.

Obratio se na ruskom, što je posebno razljutilo i političare i građane Gruzije, koji se žestoko protive prisustvu moskovskih zvaničnika u zemlji.

Oko 10.000 građana okupilo se na protestu tražeći ostavke predsednika parlamenta Iraklija Kobahizea i ostalih funkcionera. Deo njih probio je policijski kordon u Tbilisiju, navodi AFP.

Neki su nosili parole „Rusija je okupator“.

Goga Bokerija, opozicioni poslanik u gruzijskom parlamentu, rekao je za AFP da je to protest „običnih građana koji su se spontano okupili“.

Unutar parlamenta, predstavnici opozicije prekinuli su sednicu i zahtevali da predsedavajući, ministar policije i šef agencije državne bezbednosti podnesu ostavke zbog incidenta.

Zasedanje je prekinuto i Gavrilov je, kako prenose mediji, napustio zemlju.

„To je šamar u lice novijoj istoriji Gruzije“, rekla je Elene Koštarija, opoziciona poslanica.

„Zvuk gumenih metaka bio je zastrašujuć“

Novinarka Danica Ilić iz Tbilisija za BBC na srpskom

Demonstracije su počele mirno, narod se okupio nezadovoljan obraćanjem Sergeja Gavrilova na Interplanetarnoj skupštini pravoslavlja na ruskom.

Gruzija već neko vreme odoleva pritiscima iz Moskve, a broj ljudi na ulici pokazao je da ima ljudi koji su spremni da izađu i pokažu da odbijaju uticaj Kremlja na njihova unutrašnja zbivanja.

Jedan od demonstranata mi je rekao da „već neko vreme oseća da vlada nema jasnu agendu“.

„Nemaju plan šta rade i sa kim žele da budu u savezu i to što su dozvolili obraćanje ruskog poslanika sa mesta predsednika parlamenta bio je samo okidač“, kaže on.

Policija je oko pola 2 reagovala gumenim mecima. Zvuk je bio zastrašujući, što nekima u Srbiji može biti poznato.

Bilo je mnogo povređenih i izgledalo je grozno, posebno u zemlji u kojoj postoje nerešena pitanja, zemlji koja je prošla kroz rat i borbu za nezavisnost.

Ipak, utisak među novinarima je da je ovaj protest ojačao građane koji svesno i snažno odbijaju uticaj sa strane.

Odakle tenzije između Gruzije i Rusije?

Kada je Gruzija 1991. proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza, došlo je do separatističkih sukoba u regionima Abhazije i Južne Osetije.

U avgustu 2008. godine, Gruzija je pokušala da vrati Južnu Osetiju, protiv koje je vodila rat devedesetih godina.

Rusija je poslala trupe i isterala gruzijske snage iz Južne Osetije i Abhazije.

Nakon prekida vatre, Rusija je povukla većinu vojnika iz ostalih delova Gruzije, ali je i dalje vojno prisutna u Južnoj Osetiji i Abhaziji, koje priznaje za nezavisne države.

Od tada su prekinuti diplomatski odnosi između Rusije i Gruzije.

U inat Moskvi, Tbilisi namerava da se pridruži Evropskoj uniji i NATO-u.

Spontane demonstracije

Rajan Demitrij, novinarka BBC iz Tbilisija

Protesti su se nastavili ispored zgrade skupštine, iako je policija u više navrata upotrebila suzavac. Nekoliko demonstranata je povređeno, videla sam čoveka kome je tekla krv na usta – rekao je da je stajao blizu ulaza u parlament i da ga je pogodio gumeni metak.

Pojedini demonstranti zaplenili su policijsku opremu – štitove i kacige – i tako prošli kroz masu.

Ove demonstracije su bile spontano okupljanje građana, koji su došli na poziv opozicije, protiveći se nečemu što mnogi Gruzijci ocenjuju kao nečuveno – da poslanici „okupatorske“ države ulaze u njihov parlament.

Antirusko raspoloženje vrlo je snažno u Gruziji, koja se borila protiv Rusije posle otcepljenja dva regiona 2008.

Južnu Osetiju i Abhaziju Rusija podržava i finansijski i vojno.