Persona non grata – ovaj izraz se svako malo upotrebljava na Balkanu.

Iz diplomatije je prešao u dnevnu politiku, a odatle se preselio u umetnost.

Nepoželjnima su na Balkanu nezvanično proglašavani poznati svetski muzičari, glumci i književnici.

Razlog je, gotovo uvek, njihovo mišljenje o ratovima u bivšim republikama Jugoslavije tokom 1990-tih.

• Peter Handke: Od govora na Miloševićevoj sahrani do Nobela
• Ćosić, Kusturica, Momo Kapor: Sme li umetnik sa Balkana da se bavi politikom
• Književna nagrada razbuktala strasti u Srbiji

Poslednja osoba na listi nepoželjnih je austrijski pisac i ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost Peter Handke. Proglašen je personom non grata u Sarajevu jer je „negirao genocid u Srebrenici“.

Predlog Stranke demokratske akcije (SDA) jednoglasno je usvojen na sednici skupštine kantona Sarajevo.

Slične peticije i zahtevi pokretani su i protiv glumice Anđeline Džoli, pevača grupe U2 Bonoa Voksa, kao i glumca Žerara Depardjea.

Šta je persona non grata

• Doslovno znači „nepoželjna osoba“
• Ovo je izraz koji se koristi u diplomatiji i znači da su vlasti neke zemlje nekoj osobi zabranile ulaz ili ostanak u toj državi
• Nepoželjna osoba se time proglašava za neprihvatljivu, i obično biva opozvana u svoju matičnu zemlju, ako se radi o diplomati
• Koristi se i za izbacivanje diplomata osumnjičenih za špijunažu ili kao simbolični pokazatelj nezadovoljstva (na primer, italijansko proterivanje dvojice egipatskih diplomata koji su pokušali da ilegalno prošvercuju jednog marokanskog mladića u gepeku automobila 1964. godine)
• Uzajamna proterivanja su zabeležena posebno tokom Hladnog rata, a u skorije doba između Sjedinjenih Država i Venecuele

Handke – poređenja sa Andrićem i „ponižavanje žrtava“

Ambasadori Albanije, Bosne i Hercegovine (BiH), Kosova i Hrvatske bojkotovali su dodelu Nobelovih nagrada zbog nagrade Handkeu i njegove „podrške velikosrpskoj politici Slobodana Miloševića“.

Iz kluba zastupnika Stranke demokratske akcije iz Sarajeva naveli su da je dobitnik Nobela „u javnim istupima za vreme agresije na BiH javno podržavao velikosrpski režim na čelu s ratnim zločincem Slobodanom Miloševićem“.

„Handke je uprkos svim presudama Međunarodnog suda u Hagu i svedočenjima preživelih žrtava genocida u nekoliko navrata negirao genocid u Srebrenici.

„Posebno zabrinjavajućim smatramo činjenicu da Handke ni danas ne menja svoje stavove.

• Srebrenica – genocid, negiranje i razdor
• Srebrenica i Bratunac: Pomen za srpske žrtve

„Već ide korak dalje pa najavljuje svoj dolazak u našu zemlju i posetu majkama iz Kravice i okoline Srebrenice“, kažu iz ove stranke.

Dodaju da je dodela Nobelove nagrade „ovakvom (ne)čoveku nova uvreda za žrtve“.

Iz Srbije, međutim, predsednik Aleksandar Vučić je poslao čestitku austrijskom piscu u kojoj je istakao je da Srbija smatra Handkea za istinskog prijatelja.

„Srbija Vas smatra za istinskog prijatelja i, biću slobodan da kažem, Vašu Nobelovu nagradu doživljavamo kao da je dobio neko od nas.

„Sada, uz Ivu Andrića, slavimo još jednog našeg Nobelovca“, naveo je Vučić.

On je izrazio nadu da će Handke uskoro posetiti Srbiju.

Početkom devedesetih, Handke je objavio roman Rastanak sanjara od izgubljene zemlje, gde žali zbog raspada Jugoslavije.

Po završetku rata u Bosni, Handke je 1996. objavio esej Zimsko putovanje na Dunav, Savu, Moravu i Drinu: Pravda za Srbiju, u kojem kritikuje zapadne medije.

Nekoliko godina kasnije, kritikovao je NATO bombardovanje Jugoslavije, a 2006. je govorio na Miloševićevoj sahrani.

Andželina Džoli: Zemlje krvi i meda i različitih mišljenja

Jedan film je Andželinu Džoli u Srbiji od omiljene glumice sa postera Lare Kroft vinuo među nepoželjne.

Bio je to njen rediteljski prvenac „U zemlji krvi i meda“ iz 2012. godine u kom je prikazala odnos Srbina Danijela i muslimanke Ajle za vreme rata u Bosni.

Ajla je u filmu odvedena u zloglasni logor za koji se priča da ga vodi njen bivši dečko Danijel.

• Anđelina Džoli će možda uploviti u političke vode
• Jelena Lengold: Umetnik mora da se izdigne iznad politike
• Sergej Trifunović: Kad politička scena zameni pozornicu

Ubrzo su se onlajn pojavile peticije za proglašavanje glumice personom non grata u Srbiji i BiH.

Predsednica Saveza logoraša Kantona Sarajevo Enisa Salčinović rekla je da je Džoli verodostojno prikazala ratne događaje u BiH, „posebno seksualna zlostavljanja žena u logorima Vojske Republike Srpske“.

Džoli je u Sarajevu, tokom promocije filma, na pitanje da li će posetiti i Beograd, rekla da smatra „da nije najbolji trenutak za to“.

„Ne plašim se za moju bezbednost, ali smatram da trenutak nije najbolji.

„Oseća se agresivnost i netrpeljivost u srpskim medijima.

„Mislim da ljudi u Srbiji neće moći jasno da vide poruku filma. Ne osećam se dobrodošlom u ovom trenutku“, rekla je Džoli.

Bono: Od Alije Izetbegovića do lažna tri prsta

Pevač grupe U2 Bono Voks dobio je bosanski pasoš 1995. godine od Alije Izetbegovića, kada je proglašen i počasnim građaninom Bosne i Hercegovine.

Bono se i preko satelita javio u opkoljeno Sarajevo sa stadiona u Vembliju u avgustu 1993. godine. Gradu i BiH je posvećena i pesma Miss Sarajevo.

Grupa 1997. godine održava i spektakularan koncert u Sarajevu, koji je bio u potpunosti neprofitan.

• Radovan Karadžić osuđen na doživotnu kaznu
• Opsada Sarajeva: Život pod granatama
• „Bosna je zagonetna, najlepša i odlučna“

Sa druge strane, tabloidi u Srbiji pisali su da je Bono Voks mrzitelj Srbije, a bosanski Srbi tvrdili su da zakoni te zemlje ne dozvoljavaju dodelu počasnog državljanstva.

Veliku pompu u javnosti izazvala je i fotografija Vuka Jeremića 2013. godine kada je bio generalni sekretar Ujedinjenih nacija.

On je na Tviteru objavio fotografiju iz Njujorka sa frontmenom grupe, na kojoj obojica drže podignuta tri prsta.

Ispostavilo se da na fotografiji nije Bono Voks, već samo muškarac koji liči na njega.

„Čovek je toliko savršen dvojnik da smo svi u baru bili uvereni da je to zaista on.

„A što se tiče tri prsta – tako bih se slikao i sa pravim“, napisao je Jeremić tada na Tviteru.

Žerar Depardje – Srbi, Albanci i Rusi

Depardje je poslednji put boravio u Srbiji u septembru 2014. godine, upoznao se sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, a osim Vlade, stigao je da obiđe i Skadarliju, Kinoteku i Beogradsku filharmoniju.

U Jugoslovenskoj kinoteci uručena mu je nagrada „Pečat“.

• Slobodan Milošević: Misterija mozga
• Umrla Mira Marković

Pet godina kasnije, susreo se da albanskim premijerom Edijem Ramom i pobednikom nedavnih izbora na Kosovu, liderom pokreta Samoopredeljenje Aljbinom Kurtijem u Albaniji.

„Usred dugog razgovora sa Aljbinom, gde smo razgovarali o mnogim temama saradnje i koordinacije između dveju vlada, imali smo posebnu pauzu sa kosovskim autorima i velikim glumcem Žerarom Depardjeom, koji u Albaniji snima film Milošević i ja„, napisao je Rama na društvenim mrežama.

Taj film će se baviti događajima iz 2003. godine, koji se poklapaju sa posleratnim periodom na Kosovu, a više detalja nije poznato.

Početkom 2013. godine glumac je od Vladimira Putina zatražio, a ubrzo i dobio rusko državljanstvo.

Svaka njegova odluka izazvala je oduševljenje ili gnev na Balkanu – u zavisnosti od političara sa kojim bi se susreo.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk