Muzika i crkva: Rok koncerti i dva miliona sledbenika
I dok se hrišćanske crkve širom SAD suočavaju sa naširoko rasprostranjenim padom posete, jedna crkva odoleva tom trendu. Ali da li je Hilsong trijumf marketinga ili vere?
Kad bi neko morao da zamisli idealnu publiku, izgledala bi ovako nekako.
Svi drže ruke uvis i svi se njišu. Uvodne taktove svake pesme dočekuje pomahnitali urlik prepoznavanja. Za šačicu koja već ne zna tekstove napamet, tekstovi se emituju na ogromnim ekranima sa bokova bine.
Pesme zvuče kao da su ekspertski osmišljene da izazovu emotivnu reakciju. Melodije se penju, spuštaju, potom ponovo penju kao dramatičnije verzije pesama benda Mumford and Sons. Bend, Hilsong Junajted (Hillsong United), rasprodao je Antem, jednu od najvoljenijih koncertnih hala u Vašingtonu.
Kolektivni stil oblačenja deset članova na bini odražavaju i članovi njihove publike: tesne farmerke, predimenzionirane majice i tetovaže. Ova uniformnost čine da fanovi izgledaju manje kao masa a više kao pastva.
Postoji nekoliko naznaka da članovi benda Hilsong nisu prosečne rok zvezde na koje ste navikli, drugačije od muzičara kao što su Bili Ajliš, koja je nastupila na istoj bini svega nekoliko dana ranije.
Prvo, nigde u prostoru se ne prodaje alkohol. Svaki brend u vezi s nastupom je skriven. Drugo, tu su dobrovoljci u plavim prslucima koji kruže koncertnim prostorom, tražeći donacije za hrišćansku svešteničku grupu. I treće, tu je ogromna CGI rekonstrucija Isusa Hrista na krstu, koja se emituje iznad bine.
Ovo nije samo koncert, ovo je čitava crkva.
Sledbeništvo među slavnima
Bend Hilsong Junajted vitalni je ogranak crkve Hilsong. Osnovao ju je bračni par Brajan i Bobi Hjuston u Sidneju, u Australiji, 1983. godine, a služba je prerasla u globalni evangelistički fenomen.
Ona se prostire na šest kontinenata i ima crkve u 23 grada. Hilsongovoj misi negde u svetu svake nedelje prisustvuje u proseku 130.000 sledbenika.
Hilsongova pastva sada može da se pohvali sledbeništvom i među slavnima: Džastin Biber i njegova supruga, Hejli Boldvin Biber, slavni su članovi. Košarkaši NBA Kevin Durant i Kajri Irving poznati su po tome da su tražili duhovne savete od glavnog pastora njujorškog Hilsonga Karla Lenca. Kris Prat, Kajli Džener i Kortni Kardašijan takođe imaju veze s crkvom.
Hilsong je odbio naše uporne pozive na intervju.
„Oni su u ovom trenutku masovno uticajni", kaže Mek Brok, koji je ove godine nastupao kao predgrupa za Hilsong tokom severnoameričke turneje, posle više od decenije provedene kao sveštenik u Elevejšenu, megacrkvi u Severnoj Karolini.
Hilsong sebe zove „savremenom" hrišćanskom crkvom, „čija je misija da se postara da se Božje kraljevstvo proširi svud po Zemlji". Ova misija manifestuje se u njenoj službi i rasprostranjenom brendu. Hilsong može da se pohvali sa dva koledža (jedan u Sidneju i jedan u Feniksu, u Arizoni), godišnjim konferencijama, 24-časovnim TV kanalom, inicijativama mesnih aktivnosti i muzičkom etiketom.
Od svega ovoga, Hillsong United je verovatno najvidljiviji i, sasvim sigurno, najpristupačniji za glavni tok.
Bend ima više od dva miliona pratilaca na Instagramu, sa dodatnih 1,5 miliona ukupno od pojedinačnih 10 članova. Njihove pesme imaju skoro 3,5 miliona nedeljnih preslušavanja na Spotifaju. Njihovi pratioci to skoro udvostručuju na kanalu Top Christian na ovoj platformi.
- Zašto je patrijarh Irinej otišao u Siriju
- „On voli nas pravoslavce": Kako se Srbija spremala da dočeka Putina
Njegova do današnjeg dana najpopularnija pesma, „Oceans", puštena je više od 155 miliona puta samo na Spotifaju. Poređenja radi, to je više nego dvaput više puštanja od nedavne saradnje Bili Ajliš sa Džastinom Biberom.
Veza između hrišćanstva i rok muzike nije ništa novo, ali bi širina Hilsongovog domašaja zato moglo da bude. Severnoamerički deo njihove turneje za album People obuhvatio je gostovanja u više od 30 gradova u SAD i Kanadi. U novembru, oni će se okušati u Latinskoj Americi, uključujući Brazil, Argentinu i Peru.
Hilsong se nalazi „u samom vrhu crkvene muzike", kaže Brok. „Oni to rade najbolje."
Meteorski uspon Hilsonga, u svim njegovim različitim inkarnacijama, posebno je upečatljiv kad se ima na umu nedavni obrazac pada religioznosti širom sveta. Godinama je hrišćanski udeo u američkoj populaciji bio u opadanju, paralelno s porastom onih koji se ne prepoznaju ni u jednoj religiji.
Tokom perioda od sedam godina - od 2007. do 2014. godine - procenat odraslih osoba koje se predstavljaju kao hrišćani opao je za skoro osam odsto. Ovaj pad najizraženiji je među mladima, demografskoj grupi koja je posebno očarana Hilsongom.
„Plakaću kao kiša"
U Antemu, red za ulazak napravio se oko sat vremena pre nego što su se vrata prostora otvorila, više od dva pre nego što je bilo ko počeo da peva.
„Čekamo čitav život da ih gledamo", kaže Danijela Kaputo (27), dok je čekala da gleda bend u julu. „Na Zemlji, to je najlakši način da se vidi božja ljubav uživo." Njena prijateljica, Kristin Maghejmz, dodaje: „Koncerti Hilsonga su mesta gde zaista možete da služite Bogu."
Većina ljudi sa kojima sam razgovarala odgovorila je nekom verzijom ovoga: Hilsongova muzika je otelotvorenje njihove vere a njihovi koncerti prilika da se u njoj uživa sa drugima. „Ponekad imate utisak da nema više nikoga ko deli naša uverenja", kaže Maghejmz. „Na hrišćanstvo se gleda gotovo s nipodaštavanjem."
Mnogi su izrazili maltene visceralnu vezu sa Hilsongom ili, kako je to Kaputo definisala: „Plakaću kao kiša". I bilo je gomile suza, naročito kada je bend Hilsong naginjao više crkvi Hilsong.
„Bog je očigledno tu uradio nešto", govori glavni vokal Džoel Hjuston - sin Bobi i Brajana - masi, dok oslanja ruke na gitaru. „Verujem da se ovde ni jedna jedina osoba nije našla slučajno."
„Verujem da će se Bog sresti sa vama tamo gde se nalazite."
Ova ideja - susreta sa sledbenicima tamo gde se oni nalaze - centralna je za Hilsongovu misiju i njegovu privlačnost.
Hilsong je bez ikakve dileme smešten u okviru koordinata „mlad i moderan". Hilsongov bend rasprodaje arene, njegove mise ispunjavaju menhetnski Hamerstin bolrum, njegovi pastori sede kraj terena na utakmicama NBA.
Brok i drugi intervjuisani sledbenici odbacuju ideju da je Hilsongova dizajnerska estetika ili namerni izbor njihovih lidera ili proračunata markentinška strategija. Ali nekome sa strane, privlačnost Hilsonga najpre se ogleda u vizuelnom. Njegov brend izgleda i deluje kao vaš kul prijatelj na Instagramu.
„Oni su relevantni", kaže Džo Adevai, koji je pohađao Hilsongov koledž u Sidneju pre nego što je postao sveštenik u Nju Džersiju. „Oni samo idu u korak sa kulturom", rekao je on. „Kako ostati kul i biti hrišćanin?"
„Ne odobravamo gej način života"
Kakvog god bilo pakovanje, Hilsong je, suštinski, verska institucija. Još konkretnije, to je evangelistička crkva i to ona koja Bibliju doživljava kao „autentičnu, autoritativnu i primenjivu na naše svakodnevne živote".
Za neke ovo predstavlja vrhunsku kontradikciju: crkva koja se naširoko reklamira, savremeno je brendirana, ali koja ostaje izričito konzervativna.
Džoš Kanfild poznaje ovu tenziju iz prve ruke. On se Hilsongu prvi put pridružio 2008. godine, brzo postavši vokal u njihovom horskom timu. U poređenju sa crkvom njegove mladosti, Hilsong je delovao „žestoko".
Kad se Kanfild, koji je gej, pridružio Hilsongu, još uvek se borio sa seksualnošću u kontekstu vlastite vere. Dok je crkva njegovih roditelja bila eksplicitna u svom stavu - homoseksualnost je greh - Hilsong je po tom pitanju bio manje transparentan.
„Zaista je delovalo kao tip situacije 'ne pitaj, pa niko neće morati da ti kaže'", kaže Kanfild. „Niko neće postaviti to pitanje, zato što niko ne želi da ga postavi."
Propovedi su bile izrazito pozitivne, kaže mi Kanfild, pozivajući vernike na ljubav prema marginalizovanima, imigrantima i siromašnima. „Ali zaista je delovalo kao da tu prosto zaboravljaju na LGBT zajednicu", kaže on.
Kanfild se 2014. godine pojavio u rijaliti emisiji Survivor, govoreći otvoreno o vlastitoj seksualnosti i ulozi u Hilsongu. Kanfild je pre toga ispričao vođstvu njujorškog Hilsonga za svoje namere, koji su „mu dali svoj blagoslov".
Ali nakon što su epizode počele da se emituju, a Kanfildova priča počela da dobija medijsku pažnju, glavni pastor Brajan Hjuston javno je „razjasnio" Hilsongov stav po pitanju homoseksualnosti.
U blog postu na Hilsongovom sajtu po imenu Da li volim gej ljude, Hjuston je napisao da je „Božja reč po pitanju homoseksualnosti jasna".
„Crkva Hilsong ukazuje dobrodošlicu SVIM ljudima, ali ne odobrava sve načine života", rekao je on. „Otvoreno rečeno, ne odobravamo gej način života i zbog toga svesno nemamo aktivne gej ljude na pozicija liderstva, plaćene ili neplaćene."
Kanfild je naknadno zamoljen da napusti položaj u vokalnom timu. Posle niza privatnih sastanaka sa glavnim njujorškim pastorom Karlom Lencom, Kanflid je odlučio da napusti crkvu.
„Moj problem nije to što Hilsong smatra da je homoseksualnost greh, njihovo je pravo da imaju to uverenje", kaže on. „Problem je u tome što nisu potpuno otvoreni povodom tih svojih uverenja, jer ne žele da im ti ljudi odu... da li je to onda laganje? U verskom smislu, da li je to greh prećutkivanjem istine?"
Semantički dvokorak u Hjustonovom saopštenju uobičajeni je refren među Hilsongovim sledbenicima: crkva ukazuje dobrodošlicu svima, ali ne odobrava sve „načine života". Više vole da pričaju o onome za šta jesu nego o onome protiv čega su, pozivajući se na neku verziju „voli grešnika, a ne njegov greh".
„Mislim da je Biblija nedvosmislena da je to greh", kaže mi Kaputo za gej brakove, nekoliko nedelja nakon koncerta. „Mislim da nema ništa loše u tome kad se to kaže, ali mislim da bi moralo odmah i da se doda: Bog vas voli bez obzira na sve."
Stiven Paulikas, sveštenik episkopalske crkve Svih Svetih u Bruklinu i doktorant na Oksfordskoj školi teologije, tvrdi da ova vrsta nijansiranja ima svoju cenu.
„Ako crkva kaže da iskazuje dobrodošlicu jednom delu nečijeg bića, ali eksplicitno kaže da ne odobrava drugi njegov deo - te dve stvari su onda nepomirljive", kaže on. „I jedna potire drugu."
Paulikas nije komentarisao eksplicitno Hilsong, već je govorio o crkvama uopšte koje primaju sve ljude, ali ne i sve njihove delove.
„Ta vrsta neprodavanja onoga što držite u izlogu je neka vrsta duhovnog nasilja", kaže Paulikas. „Kao nekom ko je kvir... to je duboko uznemirujuće."
„Evangelizam ili marketing?"
Površinski gledano, Paulikasova klasična crkva nema takva zvučna imena iza sebe kao Hilsong. I iako on kaže da je njegova vlastita pastva narasla poslednjih godina, on priznaje da je institucionalni pad naudio drugima poput nje.
„Viđamo kako naši brojevi opadaju i to nas veoma pogađa", kaže on. A kad pogledate crkve kao što je Hilsong, „osećate zavist zato što naše institucije naveliko gube ljude."
Paulikas i njegove kolege pričaju o načinima kako da prošire krugove vere - nešto čime je Hilsong ovladao - „do opsesivnih mera". Ali on se protivi tome da se „uspeh" neke crkve meri time koliko sledbenika ima. Sjaj koji prati Hilsong njega ne zanima.
„Ja to doživljavam kao smetnju", kaže on. „Je li to evangelizam ili marketing?"
Moralno učenje najjače je kad je daleko od zemaljskih obeležja uspeha kao što su bogatstvo i popularnost, dodaje on.
Nakon što je napustio Hilsong, Kanfild se okrenuo manjoj pastvi, koja nema zvezde kao što ima Hilsong.
„Kad nema kamera i niko vas ne intervjuiše, tu se krije najiskrenije hrišćanstvo", kaže on.
Ali on je i dalje sklon da brani bivšu crkvu.
„Uđite na koncert Hilsonga i sve je kul, u mraku, svetla šaraju okolo i svi ti ljudi oko vas su vašeg godišta, smeju se i pričaju", kaže Kanfild. „I onda kreće muzika i ona vas potpuno obuzme... a buka spoljnog sveta utihne."
„Muzika je toliko lepa i pozitivna da se odmah osećate bolje", nastavlja on. „Mislim da ne postoji ništa u Bibliji što kaže da ne smemo da se osećamo dobro."
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
.
30. 10. 2024.
Bravo za Nišlije!
Ljiljana Simić čitalac