Hip-hop slavi 50. rođendan: Od Grendmaster Fleša do Stormzija – istorija repa i hip-hopa

Tupak Šakur. Doktor Dre. Misi Eliot. Eminem. Ran D.M.C.

Lil Kim. Autkast. Džej-Zi. L.L. Kul Džej. Naz.

Šta je zajedničko svim ovim muzičkim legendama?

To su slavni hip-hop muzičari, a žanr čije su pretvaranje u svetski fenomen pomogli ove godine slavi 50. rođendan.

• Kruna repera Notorijus Bi-Aj-Džija na aukciji za 200.000 dolara
• „Najbolja maska je biti muzičar”: FBI, ruski reper i milioni sumnjivih dolara
• Reper Ajs Kjub okačio fotografiju jugoslovenske partizanke i dobio niz lekcija iz istorije

Hip-hop je muzički stil koji je stvorila crnačka zajednica u gradovima širom Sjedinjenih Američkih Država počev od ranih sedamdesetih.

Ima različitih stilova i tokom godina se mnogo razvio, ali obično podrazumeva repovanje ili ritmičko pričanje preko ritma ili unapred snimljene matrice.

Većina hip-hop muzičara koje poznajete i volite danas nisu mogli da postignu neverovatan uspeh bez rada ljudi za koje možda nikad niste čuli okao što su Di-džej Kul Herk, Grendmaster Fleš i Afrika Bambata.

Pozabavili smo se nekim ključnim trenucima u ranoj istoriji hip-hopa.

11. avgust 1973: Džemovanje „Povratak u školu“

Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih jedna od najsiromašnijih četvrti Njujorka po imenu Bronks imala je mnogo problema.

Bilo je mnogo borbi između različitih bandi.

Hip-hop je postao glas ulice, koji je lokalna zajednica koristila kao ventil za izražavanje mišljenja i problema tokom veoma nasilnog perioda u njihovim četvrtima.

Pronašli su bekstvo u muzici i plesu na „blokovskim žurkama“, organizovanim u stambenim zgradama u kraju.

Jedna od ovih žurki ističe se u odnosu na sve ostale – Džem „Povratak u školu“ Sindi Kembel organizovana je u rekreativnoj prostoriji u zgradi broj 1520 na Aveniji Sedžvik, 11. avgusta 1973. godine.

Bilo je to u vreme kad je disko muzika bila na vrhuncu popularnosti, ali Sindin brat Di-džej Kul Herk, koji je bio disk-džokej na tom događaju, želeo je da pušta muziku na kojoj su odrasli on i njegovi uglavnom crni vršnjaci – fank i soul.

U to vreme muzika se slušala sa vinilnih ploča puštanih na gramofonu.

Herk bi puštao „brejkdaun“ ploča.

„Muzički bejkdaun“ je kad jedan ili nekoliko instrumenata dobije solo deonicu – obično bubnjevi ili perkusije – a vokali i drugi instrumenti naprave pauzu.

Da li ste znali?

•Brjekdens je ime dobio od ljudi na ranim hip-hop žurkama u Njujorku koji su plesali na „brejk“ ritmove – samo perkusione delove – u pesmama koje su im puštane

Svaka pesma koju je puštao Herk imala je u sebi „brejk“.

A onda je on sve odveo još jedan korak dalje – umesto da koristi jedan gramofon, koristio je dva i produžavao brejkove – perkusioni deo muzike – uz pomoć dve ploče koje je okretao.

On je to zvao „vrteška“ i bilo je to, prema mnogima, rođenje onoga što nam je danas poznato kao hip-hop.

Novembar 1973: Formiranje Juniverzal Zulu Nejšena

Kolega di-džej sa istočne strane Bronksa po imenu Afrika Bambata bio je bivši vođa bande kome je nasilja u njegovoj zajednici bilo preko glave.

On je osnovao pokret Zulu, koji je organizovao događaje na kojima su članovi bandi iz Bronksa mogli da se takmiče u brejkdensu i da slušaju muziku.

Počelo je kao muzički orijentisana omladinska organizacija u opasnom kraju Njujorka – Bronksu, ali je bilo toliko popularno da je postalo svetski pokret.

Sredina sedamdesetih: Nastanak skr-skr-skrečovanja

Kako je popularnost ove vrste didžejisanja rasla, više ljudi je eksperimentisalo s njim.

Di-džej po imenu Grendmaster Fleš koji je voleo elektroniku i nauku počeo je da koristi ruke da bi manipulisao vinilom dok se okreće na njegovim gramofonima, da bi ga zaustavljao i ponovo puštao.

To je postalo poznato kao skrečovanje – zato što igla koja putuje po brazdama ploče (da bi stvorila zvuk) „grebe“ vinil kad di-džej gura ploču napred-nazad.

1976: Formiranje Fjurius Fajva

Iako je ovaj novi način puštanja muzike iznedrio hip-hop, danas kada pomislite na neku pesmu iz tog žanra, vrlo je verovatno da ćete prvo pomisliti na rep.

Ljudi su pevali i pričali preko muzike godinama pre Herkove žurke iz 1973. godine, ali tek kad se pojavio taj tip didžejisanja i ritmičkog rimovanja u kombinaciji s njim dobili smo rane verzije onoga što danas znamo kao hip-hop.

Kad je Grendmaster Fleš didžejisao u parkovima, on bi ponudio mikrofon svakom ko želi da ga prihvati.

Pet tih ljudi bili su redovni gosti i postali su veoma popularni, tako da je rođena nova ekipa – Grendmaster Fleš i Fjurius Fajv.

Žurke su se pretvorile u koncerte, a Fjurius Fajv su se vremenom pretvorili u jednu od prvih hip-hop supergrupa.

• Nikola Živanović – MC Džoni: Reper koji nikada nije repovao
• RZA o Vu-Teng Klanu, siromaštvu u Americi i budućnosti hip-hopa
• Reper XXXTentacion ubijen na Floridi
• Reper Kulio umro od predoziranja fentanilom

1980: Ja sam Vonder Majk i želim da vas pozdravim

Hip-hop je još uvek bio andergraund umetnička forma.

Nije snimljena nijedna hip-hop ploča… još.

Muzičarka i vlasnica diskografske kuće Silvija Robinson je 1979. godine otišla sa nećakom na žurku u Harlemu.

Tu je prvi put čula di-džeja koji repuje i odlučila da ovekoveči taj stil na ploči.

Pronašla je troje ljudi u Nju Džersiju:

• Vonder Majk
• Master Dži
• Big Beng Henk

Zajedno su postali Šugerhil Geng, a njihova prva ploča, „Rapper’s Delight“, objavljena 1980. godine, postala je prva hip-hop pesma svih vremena koja je ušla na američke (i britanske) top-liste.

Stil je bio veoma sličan blok žurki ili džemovanju u parku, pošto je grupa prosleđivala mikrofon između sebe – a popularnost numere naprosto je eksplodirala.

Zato što je to bila prva hip-hop pesma ikada snimljena i zato što je ovaj muzički stil mogao da se čuje širom sveta, mnogi ljudi su pomislili da su Šugarhil Geng pioniri repa.

Mnogi pripadnici etablirane hip-hop zajednice nisu bili srećni zbog toga.

Oni su tvrdili da Šugarhil Geng nisu reperi niti em-sijevi i da nisu potekli iz kolevke hip-hopa – njujorškog Bronksa – već iz Nju Džersija, koji je 150 kilometara dalje.

1982: Od žurki do politike

Za to vreme u Bronksu, stvari su se rapidno pogoršavale.

Siromaštvo je bilo rekordno, mnogi ljudi su bili nezaposleni, zgrade su bile napuštene, a ljudi su bili besni – uglavnom zato što je izgledalo kao da niko drugi ne zna ili ne želi da zna za uslove u kojima moraju da žive.

I zato su Grendmaster Fleš i Fjurius Fajv odlučili da ispričaju svetu šta se dešava u njihovom kraju.

Napisali su pesmu – „The Message“ i hip-hop je prvi put upotrebljen u političke svrhe.

1990: Prva rep pesma na vrhu top liste

Hip-hop je ubrzano postajao deo glavnog toka širom sveta tako da je bilo samo pitanje vremena kad će hip-hop pesma da stigne u vrhove top lista.

„Ice, Ice, Baby“ Vanile Ajsa vinula se na prvo mesto američke Bilbordove top liste odmah posle objavljivanja 1990. godine, ali mnogi nisu bili zadovoljni njom.

Mnogi kritički cenjeni crni reperi su se mučili da dovedu svoju muziku pred mase – muziku koja je originalno nastala u crnačkoj zajednici.

A onda se pojavi belac koji preuzme muzički stil hip-hopa i odmah dospe na prvo mesto.

U odgovoru na to, Vanila Ajs je rekao za Njujork tajms 1991. godine: „To što sam beo je imalo veze s tim, ali ne toliko kao što neki tvrde.“

Diversifikacija

Kako je hip-hop rastao, mogućnosti za osvajanje top lista i ukrštanje sa drugim žanrovima rasle su sa njim.

Ran DMC je 1986. godine uradio hip-hop obradu rok pesme „Walk This Way“ grupe Aerosmit i to je postao instant klasik, pretvorivši ih u prve hip-hop globalne superzvezde.

Počeli su da se pojavljuju znaci da hip-hop nije više isključivo domen crnaca.

Solt-N-Pepa imale su hit sa „Push It!“, a potom su Bisti Bojz, boreći se za pravo da se provode, dospeli sa prvim američkim rep albumom u vrh liste sa Licensed to Ill.

Žanr je postala mnogostrana zverka, od tvrdog zvuka komptonskih repera do punog spektra ponude jednog Vu-Teng Klana.

Hip-hop je počeo da diversifikuje zvuk i publiku, kao što je pokazao debitantski album De La Soul 3 Feet High and Rising i drugi alternativni, duhovniji bendovi kao što su Trajb Kold Kuest.

Fight the power

Inspirisani Pokretom crne moći iz šezdesetih, grupa sa Long Ajlenda Pablik Enemi i njena pesma „Fight the Power“ isticali su probleme sa kojima se suočavaju mladi crnci.

Nazova numera „N.Y. State Of Mind“, jedna od retkih rep pesama koja se pojavila u Nortonovoj antologiji afro-američke književnosti, nazvana je „jasnim opisom života u getu kao da je fotografija Gordona Parksa ili pesma Lengstona Hjuza“.

U pesmi „Express Yourself“ grupe NVA, Dr Dre objavljuje, preko zarazne pozajmljene melodije, da im je rečeno da „zaborave na geto i da repuju samo za pop liste“.

Zlatno doba

Od kraja osamdesetih do sredine devedesetih bilo je zlatno doba hip-hopa.

Kako je rep učvršćivao položaj kao jedan od najprodavanijih žanrova, Tupak Šakur i Notorijus B.I.G. predvodili su ekipu pesmama kao što su „California Love“, „Changes“ i „Juicy„.

Sve je pošlo po zlu kad su kalifornijski Tupak i bruklinski „Bigi„, nekada prijatelji, ubijeni kao slavne žrtve rivaliteta između Istočne i Zapadne obale.

Oba ubistva ostaju do danas nerasvetljena, ali njihove smrti su ipak smanjile napetost.

Pre isteka milenijuma, sve je bilo spremno za eksploziju prve bele hip-hop megazvezde.

Pod mentorstvom povratnika Dr Drea, detroitski Maršal Meterz Treći, poznat kao Eminem, ali i kao Slim Šejdi, glasno je stigao na scenu.

Njegov crnohumorni, politički nekorektni, superbrzi stil rime doneo je nešto novo u igru i on je na kraju glumio verziju sebe u filmu o rep borbama Osam milja.

Žene i hip-hop

Postojao je i svesni pokret koji je slavio iskustvo crne žene, a koji su predvodile Moni Lav, Kvin Latifa i, kasnije, Lorin Hil.

Do istorijskog trenutka došlo je 1999. godine kad je Lorin Hil, prethodno proslavljena sa Fudžiz, a i filmom Opasni umovi, premostila jaz između hip-hopa i popularne muzike glavnog toka osvojivši pet Gremija za duboko lični album The Miseducation of Lauryn Hill.

Njen osećajni stil repovanja inspirisao je buduće generacije britanskih ženskih rep zvezda kao što su Mis Dajnemajt, Spič Debel i Estel.

Zvuk se ponovo transformisao eksperimentisanjem koje je predvodio producent Timbalend i stigla je očaravajuća nova senzacija Misi Eliot, čiji će obrazac slediti imena kao što su Niki Minaž i Megan Di Stalion.

Britanska veza

Ranije, kad je hip-hop prvi put prešao Atlantik, mnogi britanski izvođači su naprosto kopirali američke kolege.

Ali imena kao što su Ruts Manuva, So Soli Kru i Strits, koji su mešali hip-hop sa dabom i britanskim garažnim zvukom, podarili su repu autentični britanski glas i akcenat.

Pre toga je osvanuo trip hop, kada su bristolski Masiv Atek i Portished kreirali sporu psihodeličnu fuziju hip-hopa i elektronike.

BBC je 2002. godine lansirao novu radio stanicu 1Xtra, ciljanu za ljubitelje savremene crnačke muzike.

Sa njom je stigla grajm scena, koju su predvodile londonske piratske radio nade Dizi Raskal, Vajli i Kano, koji su uticaje izvlačili iz hip-hopa, džangla i plesne muzike.

Velika prekretnica za britansku publiku nastupila je kad je glavni izvođač na Glastonberiju 2008. godine bio Džej-Zi uprkos tome što je Noel Galager iz Oezisa rekao za BBC da je „pogrešno“ dati hip-hopu tako počasno mesto.

U današnju generaciju cenjenih mladih britanskih repera spadaju Dejv i Litl Simz, kao i Lojl Karner.

Oni svi doprinose opštem zvuku, pričajući svoje priče vlastitim jedinstvenim glasom za neku sasvim novu publiku.

Pogledajte i ovu priču

Nasleđe

Inovacije su neprestano pristizale od pionira kao što su Autkast, Kanje Vest, Tajler D Krijetor i Kendrik Lamar, koji će pretvoriti hip-hop u umetničku formu u digitalnom dobu.

Lamar je rekao da želi da govori „brutalne“ stvari na ploči koje „društvo možda ne želi da čuje“, dok i dalje „ima tu specijalnu vezu“ sa slušaocima.

Njegov Gremijem ovenčani platinasti album iz 2015. godine To Pimp a Butterfly doneo je himnu prkosa – „Alright“ – za pokret Životi crnaca su važni, posle ubistva Džordža Flojda.

Njegov naredni album, Damn iz 2018. godine, osvojio je Pulicerovu nagradu.

Lil Naz Iks, jedan od najvećih gej repera, sa istorijatom žrtve homofobije, postavio je novi rekord američkih top lista provevši 19 nedelja na prvom mestu sa Old Town Road.

Stormzi je postao prvi crni britanski reper koji je bio glavna zvezda najvećeg muzičkog festivala u zemlji , ističući na bini neravnopravnost u pravosudnom sistemu i umetnosti.

Hip-hop danas

Devedesete se često nazivaju zlatnim dobom hip-hopa – uz imena kao što su Snup Dog, Naz, Misi Eliot i Džej-Zi redovno u vrhovima top lista.

U Velikoj Britaniji, „grajm“ je nastao iz hip-hopa – britanski elektronski rep koji je krenuo iz crnačkih zajednica Istočnog Londona ranih 2000-ih.

Muzički stil koji je potekao iz jednog od najsiromašnijih krajeva Njujorka, hip-hop je danas najslavnija muzička forma na svetu – sa muzičarima kao što su Drejk, Niki Minaž, Kardi B, Stormzi i Kendrik Lamar koji su stekli svetsku slavu u poslednjoj deceniji.

Pedeset godina od rođenja, hip-hip je žanr koji nastavlja evoluciju.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk