Hitlerova kuća, Musolinijev grob, Staljinov muzej i ostale kontroverzne adrese

Na prvi pogled, nema ničeg neobičnog u jednoj od glavnih ulica u mestu Braunau na Inu na austrijskoj granici sa Nemačkom.

Ali, sve se menja kada neko od prolaznika pogleda tablu na trotoaru ispred zgrade u ulici Salcburger Vorštat.

Natpis je na nemačkom i pominju se milioni žrtava fašizma,.

A u zgradi ispred koje se nalazi tabla je 1889. godine rođen Adolf Hitler.

Pravna bitka

Svake godine ovo mesto obilaze razne neonacističke grupe kako bi proslavile Hitlerov rođendan.

Zgrada je od 2016. godine u vlasništvu austrijske vlade, koja je kupila nekretninu za 310.000 evra, a zatim saopštila da planira da je sruši.

Ali prethodna vlasnica Gerlinda Pomer je tužila vladu i već godinama se ovaj slučaj „razvlači“ po sudovima. Okružni tužilac je nedavno naložio austrijskoj vladi da plati dodatnih 1,5 miliona evra – a u obrazloženju odluke ističe se istorijska važnost ove zgrade.

Ova adresa je samo jedan od primera kontroverznog nasleđa prošlosti. A evo još osam kontroverznih lokacija u svetu.

Grb Benita Musolinija – Predapio, Italija

Kao što neonacisti u Braunau odaju poštu Hitleru, na sličan način italijanski fašisti pokazuju počast Benitu Musoliniju.

Desetine hiljada ljudi tri puta godišnje dolazi u Musolinijevo rodno mesto, gradić Predapio na severu Italije.

Glavno mesto okupljanja je mauzolej na groblju San Kasijano.

Musolinijeve pristalice obeležavaju i njegov rođendan, 29. jul 1883. godine, i godišnjicu smrti – 28. april 1945. godine – ali i godišnjicu Marša na Rim kada je su italijanski fašisti došli na vlast 1922. godine.

Za razliku od Nemačke, gde su na snazi strogi zakoni kada se radi o nasleđu iz nacističkog doba, u Italiji je zakonodavstvo „labavije“ pravni stav kada je u pitanju Musolini.

Pol Pot – Sijem Rep, Kambodža

Kao lider Komunističke partije Kambodže, Pol Pot je bio idejni vođ iza masovnih ubistava tokom 1970-tih godina i slanja ljudi na prisilan rad, a rezultat je bio užasan – gotovo tri miliona mrtvih.

On je umro 1998. godine u kućnom pritvoru i njegova kuća otvorena je za posetioce, kao i mesto gde je njegovo telo na brzinu kremirano.

Staljinov muzej – Gori, Gruzija

Sovjetski lider Nikita Hruščov je 1961. godine osudio premeštanje tela Josifa Staljina iz mauzoleja u kome je bilo položeno pored tela Vladimira Lenjina.

Ostaci čoveka čiju vladavinu su, prema mišljenju mnogih, obeležili represija, etničko čišćenje, stotine hiljada ubistava i i glad koja je odnela miliona žrtava, danas se nalaze u jednom diskretno obeleženom grobu unutar zidina Kremlja.

Ipak, situacija je znatno drugačija u Staljinovom rodnom mestu, gruzijskom gradu Goriju.

Tamo je muzej posvećen sovjetskom diktatoru, tačno pored kuće u kojoj se 1878. rodio Staljin. Prikladno – ta ulica zove se Staljinova avenija.

Kult Staljinove ličnosti decenijama je dominirao u nekadašnjem SSSR-u.

Mauzolej Sadama Huseina – Tikrit, Irak

Irački diktator Sadam Husein je svrgnut sa vlasti u aprilu 2003. godine, a potom je osuđen na smrt i obešen tri godine kasnije.

Sahranjen je u rodnom gradu Tikritu poslednjeg dana 2006. godine u mauzolej koji su čuvali sunitski muslimani. Upravo je Tikrit bio njihovo uporište u zemlji kojom dominira šiitska većina.

Ipak, 2015. godine je mauzolej uništen u borbama iračke vojske, šiitske milicije i pripadnika Islamske države.

Meštani su medijima saopštili da je telo Sadama Huseina odneto iz mauzoleja pre dolaska Islamske države 2014. godine.

Dolina palih – Španija

Kada je 1. aprila 1959, posle radova koji su trajali skoro 20 godina, otvoren ovaj memorijalni centar, španski diktator Fransisko Franko je rekao da je to gest ka nacionalnom pomirenju posle građanskog rata od 1936. do 1939.

Ipak, veliku kontroverzu izazvao je potez španske države 1975. kada je doneta odluka da tu bude i Frankov grob, iako je on jedini od sahranjenih koji nije poginuo u građanskom ratu.

Od tada je Dolina palih postala glavno odredište pristalica španskog diktatora, iako zakon jasno zabranjuje njihovo javno okupljanje.

Godinama unazad španska vlada pokušava nađe rešenje šta da radi sa Frankovim posmrtnim ostacima. Parlament je prošlog septembra odobrio ekshumaciju tela, ali taj potez i dalje izaziva polemike.

Grob Pabla Eskobara – Itagi, Kolumbija

Stiv Simons je mogao da bude još samo jedan u nizu turista zainteresovanih za mitologiju koja okružuje Pabla Eskobara, verovatno najpoznatijeg narko bosa.

Ali, pomenuti Velšanin je upao u ozbiljne probleme sa kolumbijskim vlastima kada je fotografisan kako šmrče kokain sa Eskobarovog groba u gradu Itagi, blizu Medeljina. Eskobara je ubila policija 1993. godine.

Simons je dobio petogodišnju zabranu ulaska u Kolumbiju, te nije mogao da vidi ni devojku, ni ćerke bliznakinje. Takođe je dobijao i pretnje smrću.

Kult Eskobarove ličnosti raste i danas, iako se veruje se da je ovaj narko bos odgovoran za smrt oko 5.000 ljudi. Porast popularnosti primećen je i pošto je počela da se emituje serija Narkos na Netfliksu.

Nekoliko turističkih programa u Medeljinu uključuje i obilazak lokacija vezanih za Eskobara.

Farma Judžina Blanša – Ventersdorf, Južna Afrika

Kada je oboren aparthejd u Južnoj Africi sredinom 1990-tih godina, beli farmer Judžin Tereblanš postao je jedan od najglasnijih protivnika ukidanja rasne segregacije.

Ipak, kada ga je 2010. godine ubio jedan od radnika na farmi u gradu Vestendorp, vođa rasističe partije AVB bio je samo senka čoveka kakav je bio nekada.

A onda je 2014. godine pred južnoafričke vlasti stigao predlog da se ova farma pretvori u neku vrstu zaštićenog objekta, što je odmah odbijeno.

Vrh Rašmor – Kistoun, SAD

Više od dva miliona turista godišnje poseti jedan od najvećih simbola američkog patriotizma, nacionalni memorijalni centar Maunt Rašmor, gde su uklesana lica bivših predsednika – Džordža Vašingtona, Tomasa Džefersona, Teodora Ruzvelta i Abrahama Linkolna.

Ovaj centar nalazi se u gradiću Kistoun u Južnoj Dakoti, a radovi su trajali od 1927. do 1941.

Međutim, ovaj projekat je još tada izazvao dosta kontroverzi jer su lica uklesana u Crnim brdima, a ona su sporazumom iz 1868. pripala Indijancima iz plemena Sijuks za koje predstavljaju sveto mesto.

Sporazum je prekršen posle samo dve godine i to zbog „zlatne groznice“.

Bes i ljutnja samo su pojačani posle izgradnje memorijalnog centra, a 1970. su čak organizovane i mirne demonstracije.

U izveštaju Ujedinjenih nacija iz 2012. preporučuje se da se Crna brda vrate pripanicima Sijuksa.