Hoće li Srbija najzad dobiti zakon o poreklu imovine funkcionera o kojem se priča 20 godina

Verovatno najnajavljivaniji antikorupcijski dokument u novijoj istoriji Srbije - Zakon o poreklu imovine - naći će se uskoro pred Skupštinom.

Predstavnici gotovo svake vlasti od pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine do danas tvrdili su da će u njihovom mandatu početi češljanje imovine političara koji su, zahvaljujući funkciji, stekli bogatstvo. No, zakona nije bilo.

Posle 20 godina, Ministarstvo pravde obećava da država ovakvim zakonom dobija delotvoran mehanizam da za svakoga u svakom trenutku može da utvrdi da li se obogatio nezakonito.

Predložena rešenja se odnose na sve građane, ali će se, prirodno, na udaru prvo naći oni kod kojih je raskorak u imovini i prihodima najveći, stoji u obrazloženju. Ipak, u tekstu zakona nije jasno navedeno ko će biti među prvima na listi za proveru.

• Gde su i šta rade bivši ministri finansija
• Saznajte koliko ste korumpirani
• Korupcija u Srbiji: „Ne možeš da ispravljaš sistem ako ti nešto treba“

„Logično da primena krene odozgo"

Bilo bi logično da primena krene odozgo, jer se u obrazloženju zakona jasno se navodi da je to jedan od alata u borbi protiv korupcije, ocenjuje poreski stručnjak Đerđ Pap za BBC na srpskom.

„Kada kažete korupcija, odmah mislite na ljude koji su u politici ili javnim preduzećima. Oni su najrizičnija grupa, ali nema garancije da će se protiv njih pokrenuti postupak, to je nedostatak.

„Iako je dobro nema selektivne primene, trebalo je dati više elemenata ko su prvi na tapetu", ističe Pap.

Međutim, da bi se ovakav proces sproveo nije potreban novi zakon, tvrde pravnici: Poreska uprava već godinama ima mogućnost unakrsne provere imovine.

„Ovaj zakon služi da odvuče pažnju sa političkih zbivanja u zemlji", kaže za BBC advokat Dušan Slijepčević, član Saveta za borbu protiv korupcije.

U socijalizmu„odgovarali samo frizeri"

Radna grupa zadužena za izradu nacrta ovog zakona je, posle sprovedene javne rasprave, donela odluku da nema vremenskog ograničenja za njegovu primenu.

Ranije se pominjalo da bi mogla da se ispituje samo imovina stečena posle 2007. godine, uz obrazloženje da su tada uvedeni elektronski registri u Poresku upravu, ali je ta odredba iz nacrta izbačena.

Slijepčević podseća da je sličan zakon donet pre pola veka u Jugoslaviji, ali da nije imao mnogo efekta.

„Još 1970-tih godina u socijalizmu je donet takav isti zakon, koji je takođe bio dugo najavljivan i sa velikom pompom.

„Trebalo je da ispituje imovinu političara i visokih funkcionera, a onda su po njemu odgovarali samo frizeri", napominje Slijepčević.

Tri godine, 150 hiljada evra i porez od 75 odsto - objašnjenje

Ako Poreska uprava posumnja da je neko uvećao imovinu tokom najviše tri uzastopne godine - a ta razlika premašuje 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti - nadležni će pokrenuti kontrolu, navodi se u nacrtu.

To ne znači da će se pod lupom inspektora naći svako ko ima nekretninu ili auto u toj vrednosti, već oni koji su poreznicima sumnjivi da, na osnovu prijavljenih prihoda, ne mogu to sebi da priušte i ne mogu da dokažu poreklo.

Obe strane imaju dužnosti i obaveze - Poreska uprava da dokaže da je neko uvećao imovinu u odnosu na prijavljene prihode, a građani treba da dokažu da je na zakonit način stekao, na primer, novi auto i vikendicu,

Za takvu imovinu - bez dokazanog porekla - predviđena je poreska stopa od 75 odsto.

Ako nadležni posumnjaju da se radi o stanu koji je vlasnik kupio novcem stečenim nekim krivičnim delom, na primer, pljačkom ili prodajom droge, onda poreznici obaveštavaju policiju i tužilaštvo.

„Praktično svaki ozbiljniji stan u Beograd i Novom Sadu košta toliko i teoretski se može pokrenuti postupak protiv svakog ko ima tu vrednost. Ili ćete angažovati jako veliki broj građana ili nećete obuhvatiti sve one koji su time obuhvaćeni", ističe Pap.

Slijepčević ocenjuje da novi zakon u sebi sadrži dva tipa prava - obligaciono koje se odnosi na neosnovano bogaćenje i krivično - o porezima, a da su i jedan i drugi već sadržani u postojećim zakonima.

„Zato, principijelno, neću ni čitati taj novi zakon, jer je njegovo donošenje apsurdno i nepotrebno", zaključuje Slijepčević.

Šta već postoji?

U pravni sistem Srbije je još 2002. godine, Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji uveden metod unakrsne provere imovine, kojim bi inspektori trebalo da utvrdi vanrednu nadoknadu na neprijavljene prihode.

Poreska stopa, prema ovom zakonu, iznosi 20 odsto na neprijavljene prihode.

„Država nema razloga zašto dosad to nije radila. Unazad 10 godina direktori Poreske uprave najavljivali su `evo sad ćemo, samo što nismo`.

„Plašim se da je ovo samo kupovina vremena i da neće biti uskoro pokrenutih postupaka, dok prođu formiranje timova, obuke neće biti ništa najmanje do sledeće godine", navodi Pap.

Predlagači navode da postojeći zakon ima metodu da utvrdi gde postoje zakoniti prihodi, a nije plaćen godišnji porez. Međutim, insistiraju da bi novim zakonom nezakonito stečena imovina mogla da bude oporezovana visokom poreskom stopom.

Ko je sve pominjao zakon i kada?

• 2000. „Kada pobedimo, prvi zakon koji ćemo doneti biće zakon o ispitivanju porekla imovine. Onaj ko je opljačkao narod zna se gde mu je mesto i to nije revanšizam" - predsednik Koalicije „Vojvodina" Dragan Veselinov, jedan od lidera Demokratske opozicije Srbije (NIN)
• 2003. „Meni podiže pritisak, a zemlji podiže rizik investiranja ponovni populistički zahtev da se donese zakon o ispitivanju porekla imovine. Da se razumemo, ne govorim o privrednim kriminalcima koji su novac zaradili trgujući drogom ili oružjem, za takve postoje institucije i zakoni. Nama nije potreban zakon o ispitivanju porekla imovine da bismo se obračunali s privrednim kriminalom" - ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović (Vreme)
• 2006. Tokom predizborne kampanje, za zakon o poreklu imovine zalagao se i Dragomir Karić, rođeni brat Bogoljuba Karića, koji je u to vreme na čelu poslovne imperije - vlasnik televizije BK i jedan od suvlasnika Mobtela
• 2009. Prvi put je primenjen Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom u slučaju pripadnika zemunskog klana: „Da mene neko optuži da sam primio mito ja sam dužan da celu svoju imovinu objasnim i da pokažem tužilaštvu, odnosno Sudu, način na koji sam je dobio. Sve što ne uspem da dokažem - oduzima mi se po automatizmu" - objasnio je tadašnji savetnik ministra pravde iz redova Demokratske stranke Slobodan Homen, (Radio Slobodna Evropa)
• 2012. „Što se tiče donošenja tog zakona, očekujem da će do kraja januara ili najkasnije početkom februara biti pred poslanicima" - Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade (u Skupštini Srbije)
• 2015. „Podržavam ideju da se uspostave jasni mehanizmi za kontrolu porekla imovine, uz napomenu da nadležni organi treba da analiziraju kako da se to izvede da ne bi bilo potpuno kontradiktornih izjava" -potpredsednik Vlade Srbije i lider SPS Ivica Dačić On je tada kategorički demantovao da se protivi usvajanju zakona o poreklu imovine i da je to bio razlog svađe sa koalicionim partnerima, kako su nezvanično preneli pojedini beogradski mediji. (Danas)
• 2019. „Da mi ispitaju sve što imam u inostranstvu, sve kuće i apartmane. Od Atine, preko Ženeve do Beča. Bilo kakve račune, moje ili članova moje porodice, i svu imovinu u zemlji. I da sa tim izađemo pred građane. Da vide da od 2008. nemam nikakvog povećanja imovine, pa ni od 2012. kada sam preuzeo odgovorne funkcije. Tada će imati smisla da se to isto traži i od drugih" - predsednik Srbije Aleksandar Vučić (konferencija za novinare.)

Šta kaže vlast?

„Posle dvodecenijskih praznih najava, Srbija bi konačno mogla da dobije zakon koji bi najzad mogao da `pročešlja` kako su se bogatili razni koji nam kroje kapu - od tajkuna do političara i da li je u toj `akumulaciji kapitala` bilo zloupotreba", izjavila je za „Novosti" ministarka pravde Nela Kuburović.

Ona je najavila da će se ovaj zakon, kada bude usvojen, „apsolutno podjednako odnositi na sve građane".

„Veoma sam ponosna što je Ministarstvo pravde uspelo, i pored svih otpora koji su dolazili sa raznih strana, da izradi jedan vrlo kvalitetan zakonski tekst. U njemu nema nikakve političke odmazde, kao što pojedinci žele da predstave", rekla je Kuburović.

Šta kaže opozicija?

„Novi zakon koji ponovo obećavaju biće iskren i uspešan kao dijalog u Skupštini između vlasti i opozicije o izborima. Dakle prevara, foliranje i zamajavanje javnosti. Uostalom, ovaj zakon može biti iskorišćen i za obračun sa svima koji su opozicija vladajućem režimu", rekao je lider Dveri Boško Obradović.

Generalni sekretar Narodne stranke Stefan Jovanović negodovao je zbog odredbe da se nezakonito stečena imovina oporezuje sa oko 70 odsto, navodeći da novim zakonom vlast pokušava da „legalizuje krađu".

„To znači da bi neki ministar ili funkcioner koji je zloupotrebama uzeo 100 miliona dinara ili evra sada trebalo da vrati 70 miliona, a da mu ostane 30 miliona. Tako bi deo ukradenog vratio, a deo zadržao. Ne sme se dozvoliti legalizacija opljačkanog plena tako što bi se na ukradeno platio porez", rekao je Jovanović za televiziju Naša.

• (Ne) plaćanje poreza i „nevidljive" izmene Krivičnog zakona
• Zdravstvo leglo korupcije, smatraju građani Srbije
• Minus na računu - najskuplja bankarska igračka u Srbiji

Raniji pokušaji provere

Do ove godine je u više navrata bilo pokušaja da se izvrši provera imovine unakrsnom kontrolom koju obavljaju poreske službe.

Prvi put 2003, a drugi put 2013, građani koji imaju imovinu u zemlji i inostranstvu vredniju od 35 miliona dinara dobili su rok da je sami prijave Poreskoj upravi.

Nekoliko meseci kasnije 2013, tadašnji direktor Poreske uprave Ivan Simič saopštio je da je imovinu vredniju od 307.000 evra u zakonskom roku prijavilo 3.769 građana.

Tada je, kako je rekao, trebalo da počne „delikatan i komplikovan" postupak terenske provere da li dostavljeni podaci odgovaraju realnom stanju i da li su svi zaista prijavili imovinu.

Do danas nije poznato da li je i do kakvih rezultata došlo ovom proverom.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]