Holandija i umetnost: Roterdamski muzej izložio čitavu kolekciju - više od 150.000 slika

Sunčevi zraci odbijaju se od fasade prekrivene ogledalima, dok planinari izvode vratolomije na impozantnoj četrdeset metara visokoj građevini u obliku kazana.

Ovo je Depo u holandskom gradu Roterdamu, koji je za javnost otvoren u subotu.

Većina muzeja ima kapacitet da izloži samo mali procenat dela.

Depo izlaže čitavu kolekciju slika muzeja Bojmans-Van Beningen od više od 150.000 primeraka.

Drugi evropski muzeji su stupili u kontakt s njim, da bi istražili kako mogu da dele njegov skladišteni prostor na ambiciozne, do sada nikad viđene načine.

• Gde je najskuplja slika na svetu
• Sklopljen nasloženiji drevni mozaik - ima pet miliona delova
• Sklopljen nasloženiji drevni mozaik - ima pet miliona delova

Sa odrazom roterdamskog urbanog pejzaža u visokom, zakrivljenom eksterijeru, ideja je da kad ljudi pogledaju u Depo vide sebe.

To je tematska ambicija koja se nastavlja i iznutra.

Dok se uzdižemo u nebesa u staklenom liftu, primećujem Pikasovu Sivu sovu i nakitom optočenu tapiseriju holandske umetnice Suzan Dramen: drevne artefakte koji se otimaju za pažnju zajedno sa savremenom riznicom.

Eklektična kolekcija vidljiva je s atrijuma na šestom spratu.

Dok posetioci razgledaju, providne stepenice ih podstiču da istražuju van vlastitih zona komfora i otkrivaju sasvim nove svetove.

U tradicionalnim galerijama, glavne atrakcije zauzimaju udarna mesta u prostranim hodnicima.

U Rijksmuzeumu, Luvru ili Pradu, ljubitelji bi mogli da pohitaju do Noćne straže, Mona Lize ili neke slike Hijeronima Boša, dok pragmatični raspored Depoa primorava posetioce da menjaju navike.

Procenjuje se da je čitava kolekcija vredna osam milijardi dolara, ali su dela ovde poslagana prema tipu i veličini, umesto prema vrednosti i statusu.

Hijerarhija je namerno razbijena.

Podalje od atrijuma, u skladištenom prostoru moraju da se nose beli mantili.

Hodamo po belim lepljivim najlonskim otiračima, pravljenim tako da odbiju bube i prašinu kako bi umetnička dela ostala zaštićena i očuvana.

Slike su postavljene na pokretnim belim žičanim stalcima od tavanice do poda prikačenim na šine.

One mogu da se izvuku, ali to strogo sme da radi samo muzejsko osoblje, da bi predstavilo radove nekih od najcenjenijih svetskih majstora.

Videti ove stare majstore u novom svetlu poziva publiku da počne da ceni umetnost onako kako je vidi, umesto iz nametnute ili unapred stvorene perspektive.

Ideja je da se ovaj prostor učini prijemčivijim za one koje plaše monumentalni muzeji.

Čuju se uzdasi dok se delo Salvadora Dalija u visini plafona izvlači na stalku kao knjiga sa police u biblioteci.

Ostajete bez daha kad ugledate takva remek-dela okačena gotovo kao predmeti izloženi u švedskoj robnoj kući za nameštaj.

„Bezbedni smo kao narodna banka, moramo da budemo", uverava me Ina Klasen, jedna od direktorki muzeja.

Čak ni direktori nemaju biometrijske isprave neophodne za ulazak u bezbedne zone u okviru ove neprocenjive kolekcije.

Postavljanje dešavanja iza scene u prvi plan znači istaći koliko je važan rada kustosa za savremenu kulturu.

Restauracija i konzervacija vrše se pred očima javnosti, dok osoblje gleda kroz mikroskope.

Roterdamski gradski pejzaž pruža dramatičnu pozadinu, pretvarajući procedure koje se odvijaju iza kulisa u gotovo teatralne postavke.

Ponekad je teško razlikovati umetnost od života i razlučiti gde se tačno nalazi granica.

Inženjeri vise naglavačke, čistači u sjajnim kombinezonima vuku za sobom usisivače pored nas u liftu.

Unutrašnji, industrijski beton u skladu je sa konceptom da je ovo radni prostor i praktično rešenje za probleme sa skladištenjem kao što su beskrajne javne kolekcije nekada ugrožene od poplava.

Originalni muzej ovde je morao da bude zatvoren nakon što se godinama patio sa poplavama, a mogao je i da prikaže samo vrlo mali procenat umetničkih dela.

Uz naglasak na održivost, toaleti u zgradi ispiraju se kišnicom koja se skuplja na krovu, gde rastu brestovi.

To je simptomatično za prostor koji želi da se uklopi u lokalnu životnu sredinu jednako kao što želi da se istakne u njoj.

Depoov odgovor na problem izlaganja i skladištenja svih muzejskih eksponata pružio je svetu umetnosti vredan presedan.

Londonski Muzej Viktorije i Alberta će 2023. godine otvoriti Istočno skladište V&A na bivšoj lokaciji Olimpijskih igara iz 2012. godine, povevši posetioce iza kulisa u „neposredno iskustvo".

Ali Ina Klasen smatra da će Depo ostati jedini takve vrste.

„Imali smo prostor i ideju da to uradimo na stvarno radikalan način, ne mislim da svako može to da uradi ovako."

Sve fotografije podležu autorskim pravima

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]