Holivud: Scenarista sa „crne liste“ koji je osvojio dva Oskara

Dvadeset drugog juna 1950. godine, objavljeni je ozloglašeni pamflet Crveni kanali, u kom su optuženi neki od najvećih holivudskih zvezda da su komunisti.

U sklopu „Crvene panike" koja je usledila Dalton Trambo, scenarista filmova Praznik u Rimu i Spartak, optužen je za širenje subverzivnih ideja i završio je u zatvoru.

On je 1960. godine pričao za BBC o sopstvenim iskustvima.

U tom trenutku napisao je scenarije za dva najveća filma te godine.

Uprkos tom neočekivanom uspehu, novinar Robert Robinson je kod njega primetio „izvesnu suzdržanost", pretpostavivši da „ne želi da oživljava stare rane".

Nije ni čudo što se osećao pomalo slomljeno.

• Kako je zabranjena Komunistička partija Sjedinjenih Američkih Država
• Kako smo preživeli „lov" na komuniste u Americi
• Pet najvećih mitova o Hladnom ratu

Zatvoren iza rešetaka, stavljen na holivudsku „crnu listu" i prisiljen da radi u tajnosti pod nizom lažnih imena, Trambo je proveo prethodnih 13 godina na udaru američkog antikomunističkog lova na veštice.

Sve što je uradio bilo je da odbije da saopšti odboru američke vlade 1947. godine da li je komunista, jer je prema Prvom amandmanu smatrao da ima pravo da zadrži bilo kakve političke stavove za sebe ako to želi.

Naravno, Trambo je bio član Komunističke partije, ali daleko od stereotipnog „crvenog".

„Nikad nisam osećao ni najmanju grižu savesti zbog novca koji sam zarađivao, ti filmovi su donosili milione.

„Ako sam dobijao mali deo toga, u redu, a i uživao sam u tome. Ideja o krivici, pošto nisam puritanac, bi me zaprepastila", rekao je kasnije za BBC.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Rođenom 1905. godine, Trambu je karijera doživela uzlet tridesetih i do kraja te decenije, on je postao jedan od najplaćenijih holivudskih scenarista.

U tom periodu Holivud je bio zaštićen od najgorih posledica Velike krize zahvaljujući popularnom i unosnom eskapizmu u svetu punom problema, ali je u okviru industrije zabave počela da se budi snažna socijalna svest.

„Ljudi su pristupali Komunističkoj partiji zato što je radila stvari koje su smatrali da moraju da se urade.

„Ona se protivila usponu fašizma u čitavoj Evropi. Pomagala je izbeglicama", rekao je Trambo BBC-ju 1973. godine.

Subverzija kroz film

Komitet za neameričke aktivnosti Predstavničkog doma (HUAC), kasnije ozloglašenog po progonu ljudi iz filmske industrije, oformljen je 1938. godine da bi istraživao „subverzivne" sklonosti među ljudima kao što su komunističke veze.

Međutim, sa dolaskom Drugog svetskog rata, promene savezništava su dovodile do neobičnih kombinacija.

Invazija Adolfa Hitlera i nacističke Nemačke na Sovjetski Savez 1941. godine značila je da je Staljinova komunistička Rusija odjednom postala saveznik SAD.

Holivud je uradio sopstveni deo doprinosa ratnoj mašineriji sa nekoliko pro-sovjetskih filmova kao što je kuriozitet Misija za Moskvu iz 1943. godine.

Režiser filma Majkl Kertis je godinu dana ranije osvojio Oskara za najbolju režiju za Kazablanku.

Trambo je 1947. godine bio jedan od deset holivudskih scenarista i režisera primoranih da svedoče tokom saslušanja o navodnoj komunističkoj propagandi u filmskom biznisu.

Kad se rat okončao, napeti savez SAD-a i Sovjetskog Saveza se raspao, označivši početak novog perioda hladnoratovske paranoje.

Ova zabrinutost za navodnu pretnju od komunizma bila je savršeno okruženje za HUAC da proširi vlastiti uticaj.

Jedno pitanje je uporno svima postavljano: „Da li ste trenutno ili ste ikada bili član Komunističke partije?"

„Verujem da imam pravo da budem suočen sa bilo kakvim dokazima koji potkrepljuju to pitanje. Voleo bih da vidim šta imate", odgovorio mi Trambo.

Pitanje nije naišlo na dobar prijem.

Svi iz „Holivudske desetorke" odbili su da svedoče i bili su proglašeni krivim za nepoštovanje Kongresa.

• Upoznajte tajanstvenog autora kultnih sovjetskih crtanih filmova
• Američki špijun koji je Sovjetima odavao informacije o atomskoj bombi
• Zašto u filmu „Kazablanka" ima toliko slavnih citata

Kako se Trambo prisetio 1960. godine u razgovoru sa Robertom Robinsonom BBC novinarom, šefovi studija su sazvali sastanak u njujorškoj Valdorf-Astoriji, gde su saopštili odluku da stave njih desetoricu na „crnu listu".

Objavili su da deset ljudi koji su odbili da otkriju komitetu svoje političko opredeljenje više neće moći da rade u holivudskoj filmskoj industriji, kako su je zvali. Mrzim taj naziv 'industrija'", rekao je on tada.

I dok je HUAC bio izuzetno vidljivo lice anti-komunističke istrage, drugi holivudski osumnjičeni bili su napadani perfidnije preko pamfleta zvanog Crveni kanali, objavljenog 1950. godine.

Među optuženima su bili glumci Edvard Dž. Robinson i Orson Vels, scenaristi Artur Miler i Dešijel Hemet, muzičari Leonard Bernstin i Aron Kouplend i pevači Lena Horn i Berl Ajvs.

Samo pojavljivanje u „izveštaju o komunističkom uticaju na radio i televiziju", bilo je dovoljno da naškodi ili čak okonča nečiju karijeru.

Reperkusije po Tramba bile su još teže.

Istog meseca kad su objavljeni Crveni kanali, Trambo je završio u zatvoru zbog sopstvenih uverenja, ili, kako je rekao za BBC, sa naglašenom ironijom: „Dobio sam odličan smeštaj i hranu u Federalnoj kazneno-popravnoj ustanovi u Ešlendu, u Kentakiju, na godinu dana."

Dotakao dno dna

Po puštanju iz zatvora, Trambovo ime i reputacija bili su uništeni „crnom listom".

Ne mogavši da nađe posao u Kaliforniji, sa porodicom se preselio u Meksiko Siti.

„Ostao sam tamo dve godine. Nisam bio srećan. Spektakularno sam bankrotirao. Vratio sam se i od tada živimo ovde", ispričao je kasnije.

Pošto nije više mogao da piše scenarije pod vlastitim imenom, morao je da se okrene crnom tržištu da bi pobedio crnu listu.

„Imao sam načina da je zaobiđem tako da nikada zapravo ne ostanem bez posla", priznao je on za BBC.

„Međutim, ljudi koji su bili u položaju da se kockaju sa mojim uslugama, što će reći da se kockaju sa tim da moja veza sa filmom neće biti otkrivena na krajnju štetu po sam film, snimali su manje skupe filmove i stoga sam zarađivao mnogo manje novca", dodao je.

Bio je primoran da piše pod nizom pseudonima ili koristeći druge scenariste kao paravan za vlastiti rad.

U scenarije, napisane za B-filmove koji nisu imali prestiž njegovih ranijih radova pre nego što je dospeo na crnu listu, spada i klasik Praznik u Rimu iz 1953. godine sa Odri Hepbern i Gregorijem Pekom.

Godine 1957, pod izmišljenim pseudonimom Robert Rič, Trambo je osvojio Oskara za najbolji originalni scenario za film Hrabri, priču o dečaku i njegovom kućnom ljubimcu biku.

„Javio se određeni broj pretendenata, koji su tvrdili da su oni Robert Rič, ili da im je priča ukradena.

„Bio je veoma ozbiljan problem priznati da sam ja to uradio i sasvim sigurno ne bih ništa rekao jer sarađujete sa živim čovekom. Tajnost je u tom periodu bila predivno očuvana, imali smo uzajamni interes, koji je bio ekonomske prirode", prisetio se kasnije Trambo za BBC.

• Kako je Kirk Daglas pomogao da se ukine crna lista Holivuda
• Građanin Kejn: Šta je toliko dobro u ovom filmu
• Dušan Makavejev: Pionir crnog talasa u Jugoslaviji

Apsurdnost ove situacije otkrila je rupe u holivudskoj crnoj listi, a Trambo je mogao manevrima da se vrati u glavne tokove filmskog biznisa.

Prvo ga je otvoreno angažovao producent Oto Premindžer da napiše filmsku adaptaciju Egzodusa, bestselera Leona Urisa iz 1958. godine o nastanku države Izrael.

Holivudska zvezda Kirk Daglas ga je odabrao da napiše scenario za film Spartak u režiji Stenlija Kjubrika.

Oba filma su se pojavila 1960. godine, i u vreme kad je Tramba intervjuisao BBC, on je bio ubeđen da je crna lista efikasno uklonjena.

U vreme Trambove smrti 1976. godine, vremena su se promenila i on je bio potpuno rehabilitovan.

Godinu dana ranije, dok je bio narušenog zdravlja, konačno je primio Oskara za Hrabrog.

Godine 1993, 40 godina posle premijere Praznika u Rimu, Trambu je posthumno dodeljen Oskar za scenario za taj film.

Sam Trambo je bio predmet holivudskog biografskog filma iz 2015. godine.

Zvezda Čiste hemije Brajan Kranston bio je nominovan za Oskara za tumačenje lika ovog scenariste.

Pred kraj života, Trambo je priznao da je na neki način imao više sreće od drugih ljudi zahvaćenih pomamom u vezi sa Crvenom panikom.

„Bilo je to pitanje potpune katastrofe za druge - finansijske, bračne, za neku njihovu decu.

„I, znate, uspeh šačice ne sme da umanji zastrašujući učinak onoga što se dešavalo. Bilo je stravično", rekao je.

Pratite nas na Fejsbuku, , , Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]