Holivud i Srbija: Kako je Pamela Anderson promovisala izložbu u Beogradu
Pamela Anderson je u ponedeljak uveče nakratko posetila Beograd, doduše virtuelno - putem društvenih mreža.
Američko-kanadska glumica je na Tviter nalogu i Instagram profilu podelila link i slike za umetničku izložbu inspirisanu njenim zalaganjima, idejama i pogledima na svet.
„Videle smo da je objavila i jako smo srećne zbog toga - to je mali bum!", govori za BBC na srpskom vizuelna umetnica Milica Mijajlović, čiji su radovi izloženi.
Iako mnogima pažnju privlači slika Pamele Anderson, teme izložbe su ekologija i zaštita životne sredine.
voždovačka galerija https://t.co/v86E1KveOM
— Pamela Anderson (@pamfoundation) December 21, 2020
„Kada posetioci shvate da nije izložba o Pameli već da je inspirisana njom, čini mi se da imaju super reakciju jer ih zainteresuje tema o kojoj pričamo - klimatske promene koje utiču na sve nas", kaže za BBC na srpskom umetnica i organizatorka izložbe Natalija Paunić iz Voždovačke galerije.
Pored Mijajlović, na izložbi Pretvaram grudi u drveće, kitove i okeane (I turn boobs into trees and whales and oceans), radove predstavlja i Nuša Hernavs, umetnica iz Slovenije.
- Ograničimo ljudski uticaj na prirodu da bi sprečili njeno propadanje
- Kako vi možete pomoći ugroženim životinjama Srbije
- Dobra vest: Plavi kitovi se vraćaju kući
Izložba u organizaciji Voždovačke galerije u beogradskoj galeriji U10 traje do 25. decembra.
https://www.instagram.com/p/CJEa5tLKlxG/
Pamelino pismo kao inspiracija
Glavna inspiracija za izložbu bilo je pismo Pamele Anderson, tada 28-godišnjakinje koje je 1995. poslala organizaciji za zaštitu životinja - PETA.
U njemu između ostalog piše da medijsku pažnju koju je tada dobila želi da preokrene na stvari koje su „bitnije od njenih grudi ili momaka".
Pozvala je organizaciju PETA, čiji je član bila, da je „iskoriste".
„To nas je navelo da razmišljamo o toj temi autoeksploatacije - kad neko svesno koristi sopstveno telo i pojavu zarad nečeg što je veće od toga", objašnjava Natalija Paunić.
Posle pronalaska pisma, umetnice su odgledale i njen intervju sa hrvatskim filozofom Srećkom Horvatom koji je takođe tvitovao o ovoj izložbi.
"I’d really like to divert some of the attention to things more important than my boobs or my boyfriends. Can we join forces?"
— Srećko Horvat (@HorvatSrecko) December 21, 2020
My dear friend, the one and only, Pamela to @peta in 1995.
Now there is a cool exhibition taking place at Voždovačka galerija with @pamfoundation pic.twitter.com/kucVmgv5bJ
Na izložbi su tri fotografije Nuše Hernavs, dva video rada i atmosferična instalacija sa objektima rasutim po podu galerije Milice Mijajlović.
„Poznajući naš rad, devojke iz Voždovačke galerija su nas pitale da li bismo bile zainteresovane, a meni je ta tema bila donekle bliska estetikom.
„Takođe, i ekološka tematika mi je bila interesantna, tako da sam se uključila", kaže Mijajlović, koja je magistrirala na Odseku za slikarstvo na Akademiji za umetnost, arhitekturu i dizajn u Pragu.
Jedan izložbeni video je inspirisan beogradskim smogom, koji ju je šokirao po preseljenju iz Beča i Praga januara prošle godine.
„Bilo mi je vrlo neobično i poluapokaliptično - to Sunce koje se tokom dana nazire kao Mesec", dodaje ona.
Pogledajte video: Džejn Fonda - glumica i buntovnica
Pamelin lik kao inspiracija
Zainteresovanost publike za izložbom još traje, a reakcije su podeljene, većinom pozitivne.
„Pamela je koristila pažnju koju je dobijala zbog uloga, izgleda i privatnog života i to je nekako usmeravala u drugom pravcu", kaže Natalija Paunić.
Tako nešto se, dodaje, dešava i sa njihovom izložbom jer posetioci mahom dolaze pošto misle da će na izložbi videti Pameline fotografije.
„Obično kad ljudi uđu u galeriju čujemo pitanje: 'Gde je Pamela, gde su njene fotografije?".
„Njenih slika, naravno, nema na izložbi, zato što smo mi koristili samo tu njenu ideju i zalaganje kao inspiraciju", kaže Milica Mijajlović.
Međutim, dodaje da iako većinu privuku pismo i slika sa Pamelinim likom, nakon izložbe mnogi prepoznaju ono što su umetnice zapravo htele da kažu.
„Meni je drago da nekako i građanin koji nije školovan u oblasti savremene umetnosti može da oseti emociju i razume šta je tu predstavljeno, da nije nekako misteriozno", zaključuje Mijajlović.
Ko je Pamela Anderson?
Glumica i model Pamela Deniz Anderson rođena je u Lejdismitu u Kanadi 1. jula 1967. godine.
Na naslovnici Plejboj magazina prvi put se pojavila februara 1989. godine i navodno je osoba koja je najviše puta bila na njihovoj naslovnoj stranici.
Glumačku karijeru počela je da gradi početkom 1990-ih, dok je svetsku slavu stekla ulogama Si Džej Parker u seriji Čuvari plaže i Barb Vajer u istoimenom filmu.
Godine 1995. udala se za bubnjara rok benda Motli Kru - Tomi Lija, četiri dana nakon što ga je upoznala.
Njihova kaseta sa erotskim sadržajem sa medenog meseca je ukradena i ubrzo se raširila internetom.
U martu 2002. godine saopštila je da zaražena hepatitisom C, usled deljenja igle za tetoviranje sa Lijem.
Mediji su preneli da se 2015. godine izlečila.
Poznata je borkinja za prava životinja i još u mladosti je postala članica organizacije PETA.
Zalagala se za legalizaciju kanabisa, podržala je Pokret žutih prsluka u Francuskoj, nastao iz protesta zbog privredne politike predsednika Emanueal Makrona.
Džulijana Asanža, osnivača Vikiliksa, sajta koji je otkrio mnoge diplomatske afere, Pamela je nazvala herojem.
Na kanadskim federalnim izborima 2019. godine podržala je Zelenu stranku.
U Srbiji je popularnost stekla ulogom u seriji Čuvari plaže (Baywatch), a Prljavi inspektor Blaža i kljunovi posvetili su joj pesmu Lepa si Pamela.
Glumica je pre dve godine tvitovala intervju sa Ivanom Ergićem, bivšim reprezentativcem Srbije u fudbalu.
Prepostavlja se da je tome doprineo njen tadašnji partner Adil Rami koji se borio sa depresijom.
Na njen poslednji tvit o izložbi su reagovali i korisnici iz Srbije, među kojima se našao i reper Timbe iz sastava Bed Kopi.
— Bdat Džutim (@bdatdzutim43) December 22, 2020
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
30. 10. 2024.
Bravo za Nišlije!
Ljiljana Simić čitalac