U nekadašnjoj srednjoj školi u hrvatskom Donjem Lapcu, zatvorenoj jer nema dovoljno đaka, danas se nalazi sedište organizacija koje se bave brigom o starima.

Ovo je slika koja verno predstavlja realnost ovog ličkog mesta, do koga se dugo putuje i leti, a kamoli po zimskim čarolijama.

I Donji Lapac u prvih šest meseci 2020. godine postaće „prestonica“ Evropske unije – zahvaljujući činjenici da Hrvatska dolazi na red da predsedava Savetom Evropske unije (EU).

„Predsedavanje bi moglo da pomogne ako privuče pažnju i na nas – da se priča o našim problemima i pričama“, kaže za BBC na srpskom Dane Jazić.

On u Donjem Lapcu vodi projekat brige o starima, finansiran sredstvima Evropske unije.

Upravo će Hrvatska u prvih šest meseci 2020. godine voditi računa o Evropi.

Pod sloganom „Snažna Evropa u svetu punom izazova“, zvanični Zagreb predvodiće deo evropskih institucija na čije čelo dolazi rotacijom svih članica, a mesto preuzima od Finske.

Šta EU znači u Hrvatskoj

Uz pomoć sredstava iz Evropskog socijalnog fonda, organizacija Daneta Jazića vodi računa o oko pedeset starih osoba kojima pomoć u kući pruža osam zaposlenih žena.

„Od ljudi se može čuti – kakva je ta Evropa kad daje pare za svašta.

Svaki projekat mora biti jasno prepoznatljiv da je iz evropskih sredstava“, kaže Jazić.

Da bi projekata bilo više, Jazić navodi da je česta prepreka nedostatak ljudskih kapaciteta,

„Evropska unija je donela mnogo – ima puno programa, ali fali ljudskih kapaciteta.

Puno potencijala ima za razvoj turizma, ali neće biti ljudskih kapaciteta za to jer je malo obrazovanih – većinom su otišli.“

I upravo u tome vidi ključnu tačku odnosa Hrvatske i EU posle šest i po godina od učlanjenja.

„Pozitivna promena je da je došao novac, kao i mogućnost ljudi da se slobodno kreću.

Mada, s druge strane, pitanje je da li je ta sloboda kretanja toliko pozitivna – negativno je što su mladi ljudi otišli, nestali, jer ovde nisu imali šta da rade.“

Pažnja koja će na ovu zemlju biti usmerena zbog predsedavanja Savetom EU baciće dodatno svetlo i na ponekad komplikovane unutrašnje odnose.

„Imam utisak da je Hrvatska bila više evropska dok je ispunjavala kriterijume za pridruživanje, bila pod nekom vrstom monitoringa, nego što je sad kada se ponovo javlja nacionalizam.

U pogledu tolerancije, Evropa nije donela neke pomake“, zaključuje Jazić.

„Ponos i strepnja“

Kada je 1. jula 2013. Hrvatska postala članica EU, Vesna Pusić bila je ministarka spoljnih poslova – ponosna na rezultat procesa na kome je radila više od decenije.

Kada se pred prvo hrvatsko predsedavanje upita o emocijama, dobiju se i neke druge nijanse.

„Osećam kombinaciju ponosa i strepnje, smrzavanja.

S jedne strane mi je jako drago i ponosna sam da nakon toliko godina od početka procesa pridruživanja dolazimo do toga da Hrvatska predsedava Evropskom unijom.

Ipak, pre nekoliko meseci, osećala bih samo strepnju, ali su se u međuvremenu neke države članice, pre svih Nemačka, dodatno angažovale“, kaže Vesna Pusić za BBC na srpskom.

Nemačka će naslediti Hrvatsku na mestu predsedavajuće, u drugoj polovini 2020. godine.

Aktuelni hrvatski premijer Andrej Plenković kaže da Hrvatska Evropskoj uniji donosi jedinstveno iskustvo.

„Imamo priliku da pokažemo Hrvatsku u najboljem svetlu, našu bogatu kulturnu baštinu i umetnost.

Želimo da građani snažnije osete prednosti i prilike članstva, da se poboljša kvaliteta života, da osećaju sigurnost pripadanja Evropskoj uniji“, poručio je Plenković prilikom predstavljanja prioriteta hrvatskog predsedavanja.

Slogan predsedavanja „Snažna Evropa u svetu punom izazova“ sažeto pokazuje da će hrvatsko predsedavanje morati da se angažuje u pitanjima izlaska Velike Britanije iz EU, finansijskom perspektivom zbog donošenja okvira za naredni budžet Unije, sve složenijim odnosima sa Sjedinjenim Državama i Rusijom, pa i Turskom, Kinom.

„Ni svet, ni EU nisu ono što su bili kad je Hrvatska počela integracije“, zaključuje Vesna Pusić.

Ipak, nekadašnja šefica diplomatije dodaje da se od Hrvatske ne očekuje da nađe rešenja za svetske krize.

„Glavna tema za Hrvatsku, a mislim i za Evropsku uniju, biće šest zemalja Zapadnog Balkana.

To je tema u kojoj Hrvatska može i mora da odigra ključnu ulogu, za razliku od ostalih važnih problema gde će Hrvatska biti moderator rasprave od koga niko ne očekuje rešenja.“

Hrvatsko predsedavanje EU

• Od 1. januara do 31. maja 2020. godine, prethodi predsedavanje Finske, sledi predsedavanje Nemačke;
• Četiri osnovna prioriteta: Evropa koja se razvija, Evropa koja povezuje, Evropa koja štiti, Evropa koja je uticajna;
• U Briselu će se održati oko 1400 sastanaka na svim nivoima, procena je Vlade Hrvatske;
• U Hrvatskoj će se održati jedan samit na kome će prisustvovati šefovi država i vlada članica, oko dvadeset sastanaka i konferencija na ministarskom nivou i oko 200 sastanaka na tehničkom i ekspertskom nivou, plan je zvaničnog Zagreba;
• Oko hiljadu ljudi uključeno je u organizaciju predsedavanja, a deo njih obučen je sredstvima iz programa Evropske unije;
• Procenjuje se da će predsedavanje koštati Hrvatsku od 50 do 70 miliona evra;
• Za potrebe predsedavanja, preuređena je Nacionalna i univerzitetska biblioteka u Zagrebu čime je ovaj grad dobio veliku kongresnu dvoranu, osam manjih hala, pres centar.

Šta podrazumeva predsedavanje Savetom EU

Savet Evropske unije je telo u kome se sastaju nacionalni ministri iz svih zemalja Evropske unije kako bi donosili zakone i uskladili politiku.

Čine ga resorni ministri, u zavisnosti od teme o kojoj se raspravlja.

Na čelu Saveta na šest meseci smenjuju se države članice – u drugoj polovini 2019. godine, predsedavajuća je Finska, dok će u 2020. godini to biti Hrvatska, pa Nemačka.

Zemlja koja predsedava ima zadatak da inicira rad Saveta na zakonodavstvu Unije, da osigura kontinuitet programa EU, pobrine se da procesi donošenja zakona budu u skladu sa pravilima, kao i da saradnja među državama članicama teče neometano.

Zbog svega toga, evropski propisi od zemlje koja predsedava zahtevaju pošten i neutralan pristup.

Predsedavajuća zemlja ima dva osnovna zadatka – da planira i predsedava sastancima Saveta, kao i da sarađuje sa ostalim institucijama Evropske unije, pre svih predsednikom Evropskog saveta (trenutno Belgijanac Šarl Mišel) i visokim predstavnikom za spoljnu politiku i bezbednost (trenutno Španac Žozep Borel).

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk