Nepregledne prašume Perua krile su veliko iznenađenje za studente Prirodno-matematičkog fakulteta u Zagrebu - veličine svega jedan centimetar, ali jarke žute boje prošarane crnom.

Nova vrsta skakavca čekala je da bude pronađena.

Nauka je za nju saznala zahvaljujući oštrom oku hrvatskih studenata i fotografijama koje je sasvim slučajno uslikao Italijan Roberto Sindako tokom ekspedicije na vrhu Anda 2008. godine.

„Naše oči su to uvidele i to je neverovatno, kaže Josip Skejo, asistent na biološkom odseku Prirodno-matematičkog fakulteta u Zagrebu.

„Vrhunski je osećaj kada si ti taj koji će saopštiti ljudima da jedna prekrasna stvar živi na planeti Zemlji", kaže on za BBC na srpskom.

• Najezda miliona skakavaca na Sardiniju
• Pronađena najveća pčela na svetu
• Možete li da zamislite svet bez insekata

Meseci istraživanja

Pretražujući fotografije na aplikaciji iNaturalist - putem koje korisnici fotografišu biljke i životinje kako bi saznali koja je vrsta u pitanju - studenti biološkog odseka Niko Kasalo, Karmela Adžić, Maks Deronja i njihov mentor Josip Skejo naišli su na fotografije Roberta Sindaka, koji radi pri Prirodnjačkom muzeju u Torinu.

One su bile sakrivene u njegovoj arhivi čitavu deceniju, sve dok se nije odlučio da ih postavi na ovu društvenu mrežu 2018. godine.

Tada su studenti shvatili da skakavac sa fotografije po izgledu ne odgovara nijednoj do sada poznatoj vrsti iz Južne Amerike.

„Nismo znali da li je to nova vrsta ili potpuno novi rod", kaže Skejo.

Skejo i njegovi studenti su se udružili sa Sindakom i ušli u trag novom skakavcu.

Počeli su od utvrđivanja porodice kojoj pripada na osnovu fotografija dve jedinke - mužjaka i ženke - zabeležene iz nekoliko uglova.

„Prednje krilo je mala žuta tačka kraj noge, a crni deo koji ide skroz do kraja je zadnje krilo.

„Vidi se da ima bodlju i tvrd štit preko leđa, po tome se odmah zna da je to takozvani monaški skakavac nazvan tako zato što njegov štit podseća na mantiju", objašnjava Skejo.

Naredni korak za njih bio je da utvrde koja je to vrsta monaškog skakavca, a kojih u svetu ima 2.000.

Nekoliko meseci su iščitavali svu literaturu dostupnu o ovoj porodici insekata u Južnoj Americi.

Naišli su na nekoliko sličnih vrsta.

„Iako nije bilo to to, videla se sličnost po kojoj smo znali da spada u tu grupu.

„Ako izgleda kao medved, viče kao medved, kreće se kao medved, verovatno je medved", kaže Skejo kroz smeh.

Usledila je druga faza istraživanja, a to je opisivanje razlika između vrsta sa kojima ima sličnosti.

„I za to nam je trebalo nekoliko meseci, sve smo detaljno upoređivali - kako izgleda glava, bodlja, boja.

„Videli smo da u literaturi nikad ništa slično nije opisano", priseća se.

Stoga su se latili posla, a njihov rad je objavljen u nekoliko naučnih časopisa.

To je protokol kojim se potvrđuje da je naučna zajednica proverila navode u radu.

'Bezimena skarija'

Međutim, nije sve teklo glatko.

Nova vrsta životinje ustanovljava se tako što se ulovi primerak iz prirodnog staništa i pohranjuje u muzej.

„On se naziva holotip i po njemu se opisuje vrsta.

„Svaka vrsta ga ima - od homosapijensa do najobičnije muve", objašnjava Skejo.

Oni nisu imali primerak i odlučili su se da otkriće predstave svetu na jedan drugačiji način.

„Studentu Niku Kasalu sam rekao da opiše skakavca koristeći fotografije.

„To je vrlo kontroverzna metoda pošto naučna zajednica to ne odobrava", navodi on.

Zbog toga je njihov rad bio odbijen nekoliko puta.

Skejo kaže da neki časopisi nisu hteli da preuzmu odgovornost da objave rad u kojem se vrsta opisuje sa fotografije.

„Recenzenti su zbog toga bili ljuti i pitali su nas zašto nismo otišli u Peru i uhvatili primerak.

„Međutim, takva ekspedicija traje dugo i košta mnogo, a niko ne garantuje da ćemo ga uloviti", objašnjava.

• Milijarde insekata spremaju se da poharaju Ameriku
• Džinovski puževi „napali" Moskvu
• Ima li odbrane od smrdibuba

Kompromis je pronađen - rad je objavljen, ali je izbrisan prvobitni naziv koji su autori dali, a to je lat. scaria sampletexta.

„To je razlog zbog čega se jedan od najpoznatijih skakavaca na svetu, otkriven na društvenim mrežama, zove 'bezimena skarija'.

„Za sada mu je to neslužbeno ime, jer zvanično može da dobije tek kada se ulovi holotip", kaže Skejo.

Dodaje da je „blesavo" što birokratija ne dopušta da ova vrsta dobije ime, iako postoje svi dokazi da je to nova životinja.

Problem koji proizilazi iz toga jeste što 'bezimena skarija' ne može biti zaštićena sve dok je bezimena.

„Ona je sad u nekom međuprostoru,

„Zna se da postoji, ali službeno ne", objašnjava.

Skejo i njegovi studenti su ipak srećni što su se usprotivili „viševekovnoj naučnoj paradigmi da za utvrđivanje nove vrste mora da postoji mrtav primerak".

„Suština je da smo pokazali da bilo ko može da pronađe novu vrstu samo uz pomoć kamere", dodaje.

Najezda neotkrivenih vrsti skakavaca

Josipu Skeji ovo nije bio prvi put da otkrije novu vrstu.

Štaviše, kaže da je njegovom timu otkrivanje novih vrsta monaških skakavaca skoro pa svakodnevica.

On je to sam uradio prvi put 2016. godine zahvaljujući fotografiji sa Fejsbuka.

„Došao sam do primerka i opisao sam ga onako kako traži birokratija.

„Tada mi je kliknulo koliko ima neotkrivenog kada neko uspe preko Fejsbuka da pronađe novu vrstu i odlučio sam da krenem da se bavim tim", priseća se.

Dodaje da mu se to područje istraživanja dopalo, a da su skakavci lepe i harizmatične životinje.

Jedan od njegovih većih uspeha je identifikovanje 33 nove vrste monaškog skakavca sa Nove Gvineje koje je nazvao skačuće žirafice.

To je uradio tako što je došao do kutija punih mrtvih primeraka skakavaca uhvaćenih 1938. godine kada je muzej sa Havaja radio istraživanje na Novoj Gvineji.

„Mi imamo toliko novih vrsta koje stoje po kutijama ili ih nalazimo na društvenim mrežama, da smo došli do trenutka da biramo koju priču želimo reći javnosti.

„Biramo one koje su iz nekih zabačenih lokaliteta ili koje su jako šarene da bismo privukli pažnju", navodi.

Dodaje da je samo u poslednjih nekoliko godina otkriveno najmanje deset vrsta, između ostalog na Madagaskaru, Novoj Gvineji kao i u Indiji.

„Ovo je jedna od retkih životinja gde ima mnogo neotkrivenih primeraka, zato se i bavim njima.

„Ima još oko 300-400 vrsta monaških skakavaca koje su neotkrivene", procenjuje.

Kako farmeri iz Pakistana love skakavce za hranu za živinu:

Oni su vezani za vodu, žive u senovitim područjima ili prašumama i mogu se pronaći u celom svetu.

„Jako su stara porodica, oko 210 miliona godina.

„To znači da su živeli još u vreme dinosaurusa", navodi.

Dodaje da su skakavci ključna komponenta ekosistema.

„Usuđujem se reći jedna od najvažnijih, jer ih svi jedu.

„Nema te životinje koja se ne hrani skakavcima - od ptice, guštera, malih zmija do većih zrikavaca - oni su velika biomasa hrane", objašnjava.

Skakavci i zrikavci na Balkanu

Skejo navodi da postoji samo desetak stručnjaka za monaške skakavce na svetu, od kojih je pet na Balkanu.

„Tri vodeća tima su južnoamerički, balkanski i kineski.

„Ovo je jedno od retkih polja nauke gde mi vodimo pred Kinezima", kaže.

Oko 500-600 vrsta skakavaca i zrikavaca živi na Balkanu, a oko 180 u Srbiji i Hrvatskoj.

To je polovina svih vrsta koje postoje u Evropi, a kojih ima ukupno 1.100.

„Njima odgovara ovo podneblje jer na Balkanu nije bilo ledeno doba i on je služio kao utočište", navodi.

Na ovom poluostrvu živi oko pet različitih porodica skakavaca, a kada su monaški u pitanju, Evropa je dom za 12 vrsta.

Najpoznatiji srpski skakavac jeste lat. pyrgomorphella serbica, odnosno Pančićev skakavac.

Ime je dobio po Josifu Pančiću koji je pronašao ovu vrstu 1881. godine na Tari.

„Ona pripada jednoj tropskoj porodici otrovnih skakavaca i nikome nije jasno šta radi u Srbiji.

„Inače žive u Africi i jarkih su boja", objašnjava.

Pančićev skakavac je postao i simbol Entomološkog društva Srbije.

Zbog čega nastaju najezde skakavaca?

Stanovnici Belog Polja kraj Kuršumlije sećaju se ovog fenomena iz 2014. godine.

Ali najezde se ipak retko dešavaju u Evropi, a usevi meštana Belog Polja nisu bili oštećeni.

To nije slučaj na azijskom i afričkom kontinentu, gde ovi insekti prave velike probleme.

Tako je u Pakistanu najezda trajala dve godine, od 2019. do 2020, a ova država je pretrpela velike gubitke useva i morala je da proglasi vanredno stanje.

„Oni su pojeli šume u Pakistanu, a stigli su čak do Somalije.

„To je jedna od najgorih najezdi", kaže Skejo.

Slično je bilo i u istočnoj Africi prošle, 2020. godine.

Milijarde skakavaca uništilo je useve, mnogi poljoprivrednici su ostali bez ičega, a stanovnicima je pretila glad.

Roj skakavaca dnevno pojede hrane dovoljne za 2.500 ljudi godišnje.

Skejo objašnjava da je najezda složen fiziološki i biohemijski proces.

„Ona može da se desi kada im ljudi oduzmu stanište i naprave naselje na tom mestu.

„Skakavci neće da podivljaju kad imaju šta da jedu, problem nastaje kada su gladni.

„Tada krenu migrirati, a gradovi im se nađu na putu", kaže.

Dodaje da onda jedu sve na šta naiđu, upropaste čitave agrokulture, a „svaka biljka koja ima lišće ostane ogoljena nakon njih".

„Oni nisu društvene životinje, te kada ih je previše u kontaktu krenu da budu agresivni.

„Nekad stoje na jednom mestu, a nekad se kreću", navodi.

Najveća najezda skakavaca u istočnoj Africi u poslednjih 70 godina:

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]