Biljana Borzan je po najmanje tri osnova manjina u politici – ona je žena, njena stranka je u opoziciji u Hrvatskoj, a njena poslanička grupa je u manjini u Evropskom parlamentu.

Uprkos tome, inicijativa da se izjednači kvalitet proizvoda na tržištima Istočne i Zapadne Evrope uspešno je okončana.

„Kad sam počela da se bavim kvalitetom proizvoda, ljudi su mi na ulici govorili Dobar dan, Don Kihote.

Ali evo – Don Kihot ide ka tome da bi trebalo da promenimo taj zakon i ta bi vetrenjača trebalo da bude osvojena“, kaže Biljana Borzan u razgovoru za BBC.

Sa osmehom odgovara na konstataciju da je mnogi zbog toga opisuju kao – heroja.

„Nadimak Don Kihot nije bio ni zlonameran, ni antipatičan, već je trebalo da ukaže da je to unapred izgubljena bitka jer se mislilo da su multinacionalne kompanije jako snažne.“

U januaru 2019. godine, Odbor za unutrašnju trgovinu i zaštitu potrošača Evropskog parlamenta (EP) usvojio je zakon koji zabranjuje prodaju naizgled istih proizvoda različitog kvaliteta u Evropskoj uniji, a inicijativu je predvodila upravo Biljana Borzan.

Borba na „klizavom terenu“

Biljana Borzan kaže da je ideju za ovu inicijativu dobila od građana koje predstavlja.

„Ljudi su mi slali poruke da su primetili da je hrana, tehnička roba, kozmetika, hemija različitog kvaliteta na hrvatskom tržištu u odnosu na ono što mogu da kupe u Nemačkoj ili Francuskoj, na Zapadu.“

Odlučila je da napravi istraživanje i uporedi sastav, kvalitet i cenu proizvoda koje su joj sami građani predložili.

Tvrdi da nije vodila „krstaški rat“ protiv industrije niti da je bila isključiva, već je težila da sasluša sve strane.

„Sve koji su imali išta da kažu, iz koje god perspektive, insistirala sam da se obrate pisanim putem, da ostane trag.

Nisam želela ni sa kim da razgovaram u četiri oka, pa da u medijima bude objavljeno da sam pregovarala za nečije tuđe interese.“

Svesna je evroposlanica da njena „istraga“ nije odgovarala pojedinim multinacionalnim kompanijama.

„Sve sam radila veoma oprezno, da se ne bi desilo da završim mandat sa tužbom na vratu i da me advokati iz multinacionalnih kompanija satru, da ostanem bez svega.

Ali ako osetiš da si u pravu – neka neko dokaže da nisam.“

Susrela se i sa činjenicom da su je socijaldemokratski poslanici svih zemalja podržavali, dok je na desnici podrška uglavnom dolazila od predstavnika zemalja sa istoka Evrope.

Kao primer navodi promenjeni stav nemačkog člana njenog odbora Andreasa Švaba, koji je razlike objašnjavao „razlikama o ukusima ljudi na različitim tržištima“.

„Stavi isti miris, ali sastojci koji utiču na efekat sredstva moraju biti isti.

Ne treba stavljati jeftiniju sirovinu, koja će proizvesti manje efektnu sirovinu“, kaže Biljana Borzan.

Dodaje da je dosada uvreženi način poslovanja svrstavao nove članice EU u drugi red.

„Sve to i mogu da razumem dok nismo ravnopravni članovi, ali kada uđete na jedinstveno tržište – tu više nema opravdanja.

Ljudi me pitaju jesam li ja evroskeptik kad tako govorim – a ja im kažem ne, Evropska unija je ovde zapravo rešenje.“

Prema Direktivi koju je doneo Evropski parlament, kazna za proizvođače koji tržištima nude robu različitog kvaliteta biće do četiri odsto godišnjeg prometa.

Konačnu odluku, u vidu zakona, mora potvrditi Savet Evropske unije.

Kompletne rezultate istraživanja možete pronaći na ovom linku.

Da li je EU samo birokratija

Ne krije Biljana Borzan da zna za često osećanje građana EU da se Brisel pretvorio u birokratsku mašineriju koja uglavnom služi samoj sebi.

Kaže da se protiv takvog stava bori radom.

„Moj moto je od početka bio da Evropska unija radi za ljude – zato sam se bavila problemima koji čine svakodnevni život građana, ili su ostali ispod radara javnosti jer nisu jednostavni za komunikaciju.“

Pre mandata u briselskom, šest godina provela je u hrvatskom Saboru.

„Saborski poslanik u nacionalnom parlamentu nema nikakva ovlašćenja – njegov jedini zadatak je da priča.

Koliko je u tome spretan – toliko će biti prepoznat u javnosti.“

Život evropskog parlamentarca potpuno je drugačiji jer se, kako kaže, gotovo trećina jednog zakona kreira u samom Parlamentu.

„Evropski parlament vrvi od lobista, dok u hrvatskom Saboru za tim nema potrebe.

Lobisti su znali da ja u Saboru nemam nikakvu moć – usvaja se ono što Vlada pošalje, većina jednostavno izglasa.“

Kao primer gužve u hodnicima navodi proceduru za donošenje zakona koji se ticao duvanske industrije.

Priseća se da je na 751 poslanika Evropskog parlamenta došlo oko 200 lobista samo jedne od kompanija duvanske industrije.

Ipak, iako mnogo vremena provodi u Briselu i Strazburu, gde parlament zaseda, i dalje živi u Osijeku.

„Moja kancelarija radi kao mali centar za potrošače.

Godišnje dobijem oko hiljadu upita građana koji su se našli u problemu i žele moj savet i pomoć, kako plivati na nemilosrdnom tržištu“, kaže Borzan.

I upravo dok razgovaramo na terasi jednog osiječkog hotela, prilazi joj gospodin koji se predstavlja kao „lekar iz Tuzle“ i poručuje joj da prati njen rad – kako u hrvatskom Saboru, tako i u Evropskom parlamentu, iako se njegove mere ne odnose na Bosnu i Hercegovinu.

Borzan mu uzvraća širokim osmehom.

Ko je Biljana Borzan

• Rođena je 29. novembra 1971.
• Diplomirala medicinu u Osijeku, specijalizovala medicinu rada i sporta
• U Osijeku, članica i predsednica Gradskog veća, zamenica gradonačelnika
• 2007 – 2013. godine poslanica u hrvatskom Saboru
• od 2013. godine poslanica u Evropskom parlamentu
• od 2008. godine članica Predsedništva SDP-a

Žena u politici – „jagnje među vukovima“

Kao još jednu osobinu Evropskog parlamenta, Borzan ističe činjenicu da se ni na koji način ne pravi razlika između muškaraca i žena poslanika.

„Grozan je osećaj da stalno razmišljaš kako će neko protumačiti šta radiš jer to predlaže žena, a to se na nižim nivoima često dešava.“

Hrvatska poslanica zbog toga hvali ambijent za rad u Briselu i Strazburu.

„Meni su građani često govorili Dobri ste, ali ipak, Vi ste jagnje među vukovima.

Meni je to jako smetalo jer mi je važno da možeš da budeš ravnopravan u donošenju odluka.“

Smeta joj i činjenica koju sama konstatuje – da politika na ovim prostorima previše određuje živote.

„Izvrsnost se stavlja u drugi plan, a politička opcija u prvi plan – a to je bio glavni minus koji se stavljao Savezu komunista.

Sad smo u istoj situaciji, samo ima više stranaka, dok je ranije izbor gde se učlaniti bio jednostavan, ziheraški.“

Tvrdi da je njena motivacija bila drugačija.

„Kad sam ulazila u politiku, uopšte nisam imala definisane ambicije – ušla sam iz uverenja, kao osoba koja je završila fakultet.

Nisam došla u politiku da tražim posao i karijeru, više mi je bila ambicija da budem stručnjak u politici.“

Na sopstvenoj koži je, kaže, osetila i pozitivne i negativne posledice društvene klime.

„Po diplomiranju, osam godina sam čekala specijalizaciju, radila sam gdegod je bilo potrebe – i po selima, bila sam samo srećna da radim.

U politici su mi se, s druge strane, otvarala vrata na koja nisam ni pokucala, koja nisam ni zamislila.“

Koliko želimo u EU

Kosor: „Godina posle posete Vučića, efekat nula“

Diplomatija na meniju: Kako hrana utiče na politiku

Izbori kao test principa

Posle mandata u kome je dobila evropskog Oskara za najbolju evropsku poslanicu u 2017. godini, Biljanu Borzan čekaju izbori za novi mandat.

Kaže da će sigurno biti na listi kandidata SDP-a, koji, prema anketama, u Hrvatskoj zaostaje za vladajućim HDZ-om.

„Na evropskim izborima biće mi važno da vidim ono kako i svoju decu odgajam – da se rad isplati.

U naletu populizma, kada pokušate da se nametnete kroz rad, čovek razmišlja da li to dopire do građana, jesu li spremni da glasaju ili te samo tapšu po ramenu.“

Sa širokim osmehom na licu reaguje na pitanje šta će biti na nacionalnim izborima – Hrvatska u 2019. godini bira predsednika države.

„Neću biti kandidat na nacionalnom nivou“, osmehuje se Biljana Borzan na pitanje u kome su i nju, doduše stidljivo, povezivali sa potencijalnom predsedničkom kandidaturom.

Ipak, uverena je da Kolinda Grabar Kitarović može da izgubi izbore jer je više od 70 odsto građana nezadovoljno kuda ide Hrvatska – ako opozicija istakne kvalitetnog kandidata.

Na pitanje o svojim političkim planovima, Biljana Borzan kaže da je sve što je planirala u politici – ispalo drugačije.

„Ja se uvek mogu vratiti svojoj struci, u svoju ordinaciju, i to mi je najvažnije.

Grozno je kada si u politici iz očaja jer si tada spreman da praviš razne kompromise – samo da ostaneš.“

Dodaje da će ona u politici biti sve dok bude mogla da sprovodi svoje ideje.

„Nemam potrebe da ostajem ako bi se od mene tražili ustupci zbog kojih neću moći sebe da pogledam u ogledalu.

Vratiću se u ordinaciju i biti srećna gospođa doktor“, zaključuje Biljana Borzan.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk