Beograda i Prištine već mesecima nema za pregovaračkim stolom, ali jedan od diplomata koji dobro poznaju Balkan ima svoj predlog kako iskoristiti vreme dok se dve strane ne sastaju.
„Sada je vreme da se analizira dijalog - sistem, tehnika, instrumenti - da se vidi šta je učinjeno, a šta nas čeka, da se proces redefiniše", kaže za BBC na srpskom austrijski diplomata Volfgang Petrič.
On trenutnu situaciju opisuje iz dve perspektive - optimistične i realistične.
„Optimisti bi rekli da je ovo samo privremena pauza, ali da postoje neki preduslovi da se dijalog nastavi.
Nažalost, okruženje sada nije stimulativno da se pregovori odmah nastave."
Razlog očekivane pauze leži u jesenjim vanrednim izborima na Kosovu, prolećnim izborima u Srbiji i formiranju novih evropskih institucija.
„Kad se sve to ima u vidu, iskoristio bih reč zastoj da opišem trenutno stanje.
Jasno je da će Priština morati da ukine takse na srpsku robu i to je ujedinjen stav od Vašintona do Brisela, ali to je samo jedna od blokada."
Od prethodne zvanične runde dijaloga Beograda i Prištine prošlo je gotovo godinu dana - predsednici Vučić i Tači uz posredovanje Federike Mogerini poslednji put su se sastali 20. novembra.
Srpski i kosovski lider sastali su se u aprilu ove godine u Berlinu, na sastanku predstavnika zemalja Zapadnog Balkana u organizaciji nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Da li je potrebna još jedna konferencija o Kosovu
Palmer za BBC: Naći način da se Beograd i Priština vrate za pregovarački sto
Šta je promenio Berlinski samit
„Razmisliti o promeni formata dijaloga"
Austrijski diplomata, koji sebe opisuje kao „seniora" u međunarodnoj politici, danas ne obavlja zvanične državne funkcije.
Ipak, i sam je govorio kako je aktivno doprineo zbližavanju predsednika Srbije i Kosova, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija.
„Predložio sam jedan takav susret austrijskom predsedniku, pa je on organizovan na Forumu u Alpbahu.
Kad dvoje ljudi sedi zajedno, čak i kad kažu loše stvari jedni o drugima, bolje je kad razgovaraju - tada se teže kreiraju fantomski neprijatelji."
Kao jedno od najvećih dostignuća dijaloga, Petrič smatra upravo odnos poverenja dvojice lidera.
„Ličnosti su u ovakvim procesima veoma važne, kao i poverenje među njima, na čemu se radilo i postignut je uspeh.
Sada je to pomalo prošlo, mada je poverenje ipak veće nego ranije."
Ipak, izostalo je uspostavljanje poverenja kosovskih Srba prema zvaničnicima u Prištini.
„Važno je sagledati položaj srpske zajednice na Kosovu - Zajednica srpskih opština nije formirana, iako je sporazum davno postignut."
Trenutak kada pregovora nema vidi kao idealan momenat da se analizira šta je, ipak, urađeno.
„Pre dve godine, postojao je mnogo veći prostor za dogovor, ali nažalost nije iskorišćen - unutrašnja borba predsednika i premijera Kosova uticala je na to, pa je premijer Haradinaj poništio spremnost predsednika Tačija da radi sa Vučićem.
Takođe, nije bilo dovoljno pritiska, a ni inicijative od strane Brisela - ne možete ovo prihvatati kao situaciju koja će se sama rešiti od sebe."
Upravo zbog toga, Petrič kao jednu od opcija navodi i - promenu formata dijaloga.
„Mogao bi to biti sveobuhvatniji, robusniji model pregovora poput međunarodne konferencije, koja bi se desila posle izbora na Kosovu i u Srbiji."
Petrič ima visoka očekivanja od Evropske unije, za koju se nada da će uspeti da preuzme liderstvo u nastavku procesa.
„Možda je podesan i format Kontakt grupe za Balkan, gde bi Evropljani bili na čelu, a njen bi deo bile i ostale zainteresovane strane."
Budućem evropskom komesaru za spoljnu politiku, Špancu Đozepu Borelu, austrijski diplomata predložio bi i određivanje posebnog izaslanika - samo za pitanje Balkana.
Ko je Volfgang Petrič
- Rođen je 26. avgusta 1947. godine u Klagenfurtu
- 1997 - 1999. godine ambasador Austrije u SR Jugoslaviji
- 1998 - 1999. godine specijalni izaslanik Evropske unije za Kosovo
- 1999. godine glavni pregovarač u ime EU na mirovnim pregovorima u Rambujeu i Parizu
- 1999 - 2002. godine Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu
- 2002 - 2008. godine ambasador Austrije u Ujedinjenim nacijama u Ženevi
- 2008 - 2013. godine ambasador Austrije pri OEBS-u u Parizu
- trenutno je predsednik Fondacije Maršalov plan
Uloge SAD, Rusije, Nemačke
Sastanak predsednika Srbije sa američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom za Petriča je, bez ikakve sumnje, važan trenutak.
„Tako se pokazuje jasno neodobravanje pozicije Kosova oko uvođenja taksi na srpsku robu, ali i otvorenost Sjedinjenih Država kada govorimo o opcijama za rešenje kosovskog pitanja."
Ipak, Petrič u angažmanu SAD-a vidi i potencijalni problem u budućnosti.
„Ja, kao Evropljanin, ne bih voleo da vidim američko rešenje za evropski problem.
Evropljani će se svakako baviti implementacijom rešenja, a to je teži deo - i zato mi moramo ovim da se bavimo od početka."
Dok je bio Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, dobro se upoznao sa novopostavljenim ruskim ambasadorom u Beogradu Aleksandrom Bocan-Harčenkom, koji je tada službovao u Sarajevu.
„Ruske diplomate su pravi profesionalci - oni nemaju politička postavljenja poput Amerikanaca.
Moskva Vašingtonu poručuje da je nemoguće da SAD samo dođu i preuzmu stvar na Balkanu, već da i Rusija ima svoje interese."
Posebnu poruku, primećuje austrijski diplomata, Moskva upućuje Evropi.
„Moskva više želi da kvari situaciju, jer ne želi snažnu i odlučnu EU - Balkan je pokazna vežba za to."
Šta Srbiji donosi novi ruski ambasador
Konačno, odbijanje zvaničnog Berlina da scenario promene granica ili razmene teritorija Srbije i Kosova uopšte razmotri, Petrič opisuje uz pomoć reči njegovog kolege - austrijskog diplomate.
„Volfgang Išinger je rekao da sad znamo šta u Berlinu ne žele - ali nam nisu rekli šta žele.
Sama činjenica da su strane počele da govore o kompromisu je već napredak, ali je ta šansa propuštena i videćemo šta će se desiti kad se dijalog nastavi.
Mislim da je važno da se to bude bez unapred zacrtanih rešenja i otvorenog uma."
Za sebe tvrdi da je bio otvoren prema pitanju korekcije granica, ali da je svestan da to i nije rešenje za 21. vek.
„Promene granica su se dešavale u prošlosti kroz rat i sukobe.
Ako se dve strane dogovore o korekciji granica, potreban je konsenzus obe strane i ljudi kojih se to tiče - to bi zahtevalo više vremena, da se detaljnije analizira, i možda bi se na kraju došlo do drugačijih rešenja od onih od kojih se krenulo.
Na Balkanu, inače, nema dobrih ili savršenih rešenja", zaključuje Petrič.
O građanskim protestima na Balkanu
„Protesti su pokazali i snagu građanskog društva koje je reklo da mu je svega dosta i da želi bolji život. Na kraju, neće Evropska unija ni međunarodna zajednica rešavati pitanja na Balkanu. To će raditi građani.
Ako partije bojkotuju izbore, to nije dobar princip - i na njima je da nađu način da se vrate u parlament. Jasno je i da vladajuća stranka mora da uradi nešto po tom pitanju."
Brige za BiH i Severnu Makedoniju
Kada govori o Bosni i Hercegovini, gde je službovao skoro tri godine, Petriču se glas dodatno uozbilji - zabrinutost se može gotovo opipati.
„Za mene, BiH je primer kako se stvari pogoršaju posle prilično uspešnih prvih 10 posleratnih godina.
U poslednjoj deceniji, stvari ne napreduju već sasvim suprotno, sve je više stvari iz Dejtonskog sporazuma koje se ne primenjuju jednostranim odlukama, kako Milorada Dodika, tako i u Federaciji BiH - Bosna je danas podeljenija nego što je bila, jer su se klanovi ustoličili."
Zbog toga, smatra da je neophodno da se Evropa ponovo uključi i u ovaj problem na svom tlu.
„Evropljani su poznati da ne mogu da rešavaju više stvari istovremeno - a sada imamo Bregzit, pitanja bezbednosti, odbrane.
Zato prvo moramo da se usmerimo na Kosovo - pa kad to pitanje bude rešeno, jer tamo imamo dve strane, da pređemo na Bosnu gde je situacija još komplikovanija i ima još više strana."
Ulogu Evrope Petrič kritički sagledava i u Severnoj Makedoniji gde je stanje, kako kaže „na prekretnici".
Iako je zvaničnom Skoplju posle sporazuma sa Grčkom o promeni imena bila obećana brza evropska budućnost, do sada nije stigla ni pozivnica za otvaranje pregovora o pristupanju.
„Pariz i Hag, koji imaju najtvrđe stavove, ovako direktno doprinose slabljenju Evropske unije.
Ako EU nema sposobnost da prima nove članove - ne danas ili sutra, već u budućnosti - evropski projekat će izgubiti."
Zbog toga Petrič predlaže da se zemljama-kandidatima u narednim godinama obezbedi pristup pojedinim programima Unije - kako se za koju oblast „kvalifikuju".
Na taj način, smatra on, i vlade i građani dobili bi novi motiv da rade na svojoj evropskoj perspektivi.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
30. 10. 2024.
Bravo za Nišlije!
Ljiljana Simić čitalac