Isak Asimov o životu u 2019: Kompjuteri i nastavnici kao višak

Sada već davne 1983. autora naučne fantastike Isaka Asimova pitali su kako će izgledati život u 2019. godini.

Asimov je u tekstu za list Toronto star naveo šta misli o budućnosti – i mnoge stvari pogodio.

Predvideo je uspon kompjutera, navodeći da će zbog kompleksnosti društva biti „nemoguće živeti bez njih“, da će ih biti u svakom domu i da će napraviti velike promene na tržištu rada.

„Misliti tada da će kompjuteri preuzeti svet bilo je neverovatno pronicljivo“, kaže za BBC Kalum Čejs, koji piše knjige na temu veštačke inteligencije.

„Većina šefova nije koristila kompjutere u osamdesetim – njihove sekretarice su ih imale i one bi štampale mejlove da šefovi pročitaju.

„Internet je bio tu, ali je malo ljudi znalo za njega“.

Asimov je takođe predvideo da će robotika napraviti revoluciju načina rada, da će automatoni preuzeti primat u fabrikama, zbog čega će ljudi morati da razmisle o novim karijerama ili čak „životu punom slobodnog vremena“.

Kada je reč o obrazovanju, predvideo je da deci više neće biti potrebni nastavnici, osim da „inspirišu radoznalost“.

Kako je naveo, deca će sve što bi trebalo da znaju moći da nauče sa kompjutera kod kuće.

• Kineska letelica sletela na do sada najudaljeniju tačku na Mesecu
• Može li Nasin svemirski teleskop da otkrije vanzemaljski život
• Poslednje instrukcije sondi u dalekoj galaksiji
• Počinje istraživanje Marsa

To se nije ostvarilo – većina škola i dalje primenjuje načine učenja koji se koriste generacijama.

Biće potrebno još dosta vremena da vizija Isaka Asimova postane realnost, kaže Čejs.

„Za 30 godina mašine će znati šta svaki učenik zna i šta on ili ona treba sledeće da uči, a ljudi to nikada neće moći“.

Život na Mesecu

Tamo gde je Asimov bio manje precizan su pretpostavke o odnosu ljudi i svemira.

Rekao je da će do 2019. ljudi na Mesecu imati rudarske fabrike i stanice na solarnu energiju, sa težnjom da naprave i prvu naseobinu u svemiru.

Međunarodna svemirska stanica zaista jeste stalna struktura koja kruži oko Zemlje, ali Mesec nije kolonizovan.

Razlozi za to su više politički nego tehnološki, smatra Čejs.

„Svemirska trka je propala sa raspadom Sovjetskog Saveza – Amerika više nema pritisak da, iz političkih razloga ili prestiža, pobedi Sovjete.

„Pritom, postalo je nemoguće kroz Kongres dobiti budžet za bilo šta“.

Bela kuća je 2017. najavila plan za novi odlazak na Mesec i izgradnju stalnih struktura za istraživanje i eksperimentisanje na njemu.

U isto vreme tehnološki preduzetnik Ilon Mask se nada da će do 2023. imati prvi privatni, komercijalni let oko Meseca.

Asimov je tačno predvideo da će ljudi u budućnosti imati velikih problema zbog prenaseljenosti i zagađenja životne sredine.

Ipak, optimistično se nadao da će do 2019. napredak u tehnologiji biti takav da će postojati način za sređivanje problema zaštite životne sredine.

Sledećih 30 godina?

„Njegova predviđanja su apsolutno fantastična“, kaže Čejs.

„Stvari koje je pogrešio su interesantne, ali mnogo toga je pogodio. Bio je genije“.

„Njegov tekst pokazuje neke okvire budućnosti, čak i ako su detalji pogrešni“.

Kada je reč o sledećih 30 godina, Čejs veruje da će to biti vreme dramatičnih promena.

„Nisam siguran da je iko svestan koliko velike promene dolaze u sledećih 30 godina“, kaže on za BBC.

Ono što Asimov nije predvideo jeste uspon veštačke inteligencije, za koju Čejs veruje da će biti ključna u decenijama koje su pred nama.

„U sledećih 30 godina, svetska ekonomija će se u potpunosti promeniti“, kaže Čejs.

„Neće više biti profesionalnih vozača, kol-centara, maloprodaja će biti drugačija i moraćemo da pronađemo da radimo nove stvari.

„Ipak, ukoliko učinimo to ekonomski mogućim, onda bismo mogli da živimo onako kako je Asimov pričao – životom bogatim slobodnim vremenom“.