Ishrana i depresija: Mediteranska dijeta može da poboljša raspoloženje

Mediteranska ishrana može da pomogne u sprečavanju depresije, tvrdi se u najnovijem istraživanju.

Ipak, stručnjak za metaboličku medicinu kaže da su potrebne strože, konretne studije, koje bi potvrdile dokaze o potencijalnoj vezi ishrane i depresije.

Rezultati, koji su objavljeni u časopisu Molecular Psychiatry, nastali su na osnovu 41 studije, koje su objavljene u poslednjih osam godina.

Ishrana koja se sastoji od voća, povrća, žitarica, ribe, orašastih plodova i maslinovog ulja, koja je najviše zasnovana na biljkama, sa malo mesa i mlečnih proizvoda - izgleda da podiže raspoloženje.

Doktorka Kamil Lasal, koja je istraživala ovu vezu sa kolegama na Univerzitetskom koledžu u Londonu, rekla je da su dosadašnji dokazi pokazali da hrana koju jedemo može da smanji rizik od depresije. Dodaje da ipak ne postoji konkretan klinički dokaz.

Hrana i raspoloženje

Objasniti vezu između raspoloženja i hrane je teško.

Postoji mnogo drugih faktora koji mogu biti uključeni.

• Depresija može prouzrokovati gubitak apetita, a neko ko se oseća loše o sebi može i da misli tako
• Srećni ljudi najverovatnije vode zdraviji način života (na primer - ne piju previše alkohola, za koji se zna da utiče na depresiju)
• Moguće je da loša ishrana - sa puno šećera i visoko prerađene hrane - povećava rizik od depresije, što znači da je eliminisanje ove hrane važno

Bez strogo kontrolisanih ispitivanja, i dalje nije jasno kakav je uticaj mediteranse dijete.

"Potrebno je više analiza"

Profesor Navid Satar, koji predaje metaboličku medicinu na Univerzitetu u Glazgovu, preporučio je da nauka pristupi ovim rezultatima sa 'ozbiljnom dozom opreza'.

„Zdrava ishrana je dobra iz brojnih razloga, ali potrebni su konkretni dokazi pre nego što kažemo da je dijeta bogata biljkama dobra i za mentalno zdravlje", rekao je on.

„Jedini način da dokažete da li su te veze stvarne jeste da sprovedete velika nasumična ispitivanja kod ljudi koji su u opasnosti od depresije. Takva istraživanja su teška, ali bi rezultati bili izrazito vredni".

Stiven Buklej, iz Fonda za mentalno zdravlje Majnd, rekao je da je dobar savet da jedemo zdravo hranu, da redovno vežbamo i smanjimo proizvode koji menjaju raspoloženje, kao što su šećer, kofein i alkohol.

Proverite da li unosite dobre kalorije

Kako izgleda selo u Srbiji koje živi od paprike

„Široko je prihvaćeno stanovište da postoji jaka veza između onoga što jedemo i kako se osećamo, s nivoom šećera u krvi koji utiče na naše raspoloženje i energiju.

„Oni koji su depresivni ili anksiozni će se verovatno teže fokusirati na zdravu ishranu ili će pokušati sa neuspešnim strategijama suočavanja, poput droge ili alkohola.

„Ako je to slučaj, možda će imati koristi od drugih oblika lečenja, kao što su lekovi ili psiho terapija."

Istraživanje koje je ispitivalo tradicionalnu mediteransku ishranu je pokazalo da je moguće smanjiti rizik od bolesti poput dijabetesa tipa 2, visokog krvnog pritisaka i povišenog holesterola, koji su svi faktori rizika za bolesti srca. Istraživači su takođe utvrdili da ljudi koji se hrane na mediteranski način mogu da žive duže.

Tipična mediteranska dijeta uključuje puno povrća, voća, mahunarki, žitarica i proizvoda od žitarica, na primer hleb, testeninu i smeđi pirinač. Takođe sadrži i umerene količine ribe, belog mesa i nekih mlečnih proizvoda.

Kombinacija svih ovih elemenata čini se da doprinosi zdravijem životu, ali jedan od ključnih aspekata je uključivanje zdravih masti.