Istorija, Gvozdena zavesa i Hladni rat – Metafora koja je podelila Istok i Zapad

„Od Šćećina na Baltiku, do Trsta na Jadranu, 'gvozdena zavesa' se spustila širom kontinenta."

Negde u sredini, ispostavilo se kasnije, legendarnog govora britanskog ratnog lidera Vinstona Čerčila na Vestminsterskom koledžu, u američkom gradu Fultonu 5. marta 1946. godine, našla se i ova rečenica.

Pored bojazni od širenja političkog uticaja dojučerašnjeg saveznika iz Drugog svetskog rata Sovjetskog Saveza, u njoj se pominje i kovanica koja će u narednim decenijama postati sinonim za polarizaciju modernog sveta.

„Termin gvozdena zavesa je odlična metafora koju je Vinston Čerčil iskoristio za objašnjenje ideološke i političke podele koja je nastala u Evropi posle Drugog svetskog rata", Stevan Nedeljković, docent Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu, ocenjuje u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

„Političar takvog formata mogao je da prepozna nivo razlika u idejama, vrednostima i politikama Istoka i Zapada, kao i proces deobe sveta u dva tabora", dodaje.

Zato je pridevom gvozdena Čerčil želeo da naglasi „dubinu i nepremostivost barijere ili zavese" koja se spuštala početkom 1946. godine, piše Nedeljković.

Pojedini istoričari upravo ovaj datum uzimaju za početak Hladnog rata - period krajnje zaoštrenih odnosa između velikih sila - prvenstveno Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Država.

Iako je Britanac zaslužan za njeno popularizovanje, termin Gvozdena zavesa se povremeno upotrebljavao kao metafora i ranije, a uglavnom je označavao zatvorenu geopolitičku granicu, kao i kraj jedne ere.

• Pet najvećih mitova o Hladnom ratu
• „Presecanje Gvozdene zavese“: Nemački piknik ka slobodi
• Pet srpskih teorija zavere o Čerčilu

Žila mira kao hladnoratovska uvertira

Čerčil, konzervativni premijer Velike Britanije, odmah je po okončanju Drugog svetskog rata izgubio izbore od laburista, te je na njegovo mesto došao Klement Atli.

To ga, međutim, nije sprečilo da početkom 1946, kao bivši britanski premijer i lider opozicije otputuje u SAD na poziv američkog predsednika Harija Trumana.

Na ovom putovanju održao je čuveni govor „Žila mira" - 5. marta 1946, u gradu Fultonu, država Misuri, u kome je, između ostalog, pomenuo „gvozdenu zavesu", ali i „upozorio Amerikance na ekspanziju Sovjetskog Saveza".

Politikolog Stevan Nedeljković ističe da je Čerčil „kao ratni lider i heroj imao ogroman uticaj i u Britaniji i preko Atlantika", iako u vreme posete predsedniku Trumanu nije obavljao državničku funkciju.

„Njegov govor nazvan Žile mira uputio je na dva magistralna pravca - prvo, na nužnost jačanja odnosa Ujedinjenog Kraljevstva i SAD i drugo, na senku koja se natkriva nad mirom i odnosima među ratnim saveznicima", dodaje politikolog.

Naglašava da je Čerčil, inače poznat po korišćenju metafora u govorima, upotrebio gvozdenu zavesu upravo kao simbol posleratne podele sveta i dubokog jaza među državama Istoka i Zapada.

• Kako su Staljin, Ruzvelt i Čerčil na Jalti preoblikovali svet
• Kako su Sovjeti osvojili Britaniju na fudbalskom terenu
• Hladni rat nekada i sada

Tokom govora u Fultonu, britanski političar je podsetio da su iza te linije prestonice „starih država" centralne i istočne Evrope - Varšava, Berlin, Prag, Beč, Budimpešta, Beograd, Bukurešt i Sofija.

„Svi ti čuveni gradovi i stanovništvo oko njih leže u onome što moram nazvati sovjetskom sferom, i svi su subjekti, u ovom ili onom obliku, ne samo sovjetskog uticaja, već i veoma visoke, i u mnogim slučajevima, povećane kontrole iz Moskve", rekao je Čerčil.

Ubrzo je stigao odgovor iz Moskve, objavljen u Pravdi, zvaničnom glasilu Komunističke partije Sovjetskog Saveza.

Tadašnji sovjetski lider Josif Visarionovič Staljin osudio je govor u Fultonu i označio ga kao „poziv na rat sa Sovjetskim Savezom", a britanskog političara optužio da želi da postavi desničarske vlade po istočnoj Evropi kako bi agitovale protiv SSSR-a.

I na Zapadu su isprva negodovali zbog Žile mira, a bilo je i onih koji su hteli da se distanciraju od toga - pojedini britanski laburisti, američki liberali i levičari, pa i sam predsednik Truman.

Međutim, kako je Hladni rat uzimao maha, tako je promenjen i stav po ovom pitanju, pa se na Čerčilov govor počelo gledati kao na vizionarsko upozorenje, a ne bezobzirnu polemiku.

Iza i ispred

Termin Gvozdena zavesa vremenom je postao sastavni deo hladnoratovskog političkog rečnika.

U narednim decenijama bio je sinonim za simboličnu, delom fizičku, ali svakako ideološku podelu Evrope i sveta na - kapitalistički Zapad i socijalistički Istok.

Na socijalističkoj, istočnoj strani bili su Sovjetski savez, Istočna Nemačka, Čehoslovačka, Mađarska, Poljska, Rumunija i Bugarska, dok su se sa druge strane Gvozdene zavese nalazile ostale evropske države, među kojima je bilo i onih vojno neutralnih, poput Austrije, Švajcarske, Švedske i Finske.

„Za obe strane Gvozdena zavesa bila je jasno iscrtana geografska i politička linija, čiji bi prelazak označio rat između sila koje su nešto kasnije obrazovale NATO i Varšavski pakt", ocenjuje Nedeljković.

Istočni Varšavski - ugašen 1991. godine, i zapadni NATO pakt predstavljali su međunarodne vojne saveze zavađenih strana.

Pored vojnih, razvijeni su i ekonomski savezi.

SSSR i ostale zemlje Istočnog bloka osnovale su Savet za uzajamnu ekonomsku pomoć (SEV), dok je Zapad imao Evropsku ekonomsku zajednicu, preteču Evropske unije, i Evropsku asocijaciju za slobodnu trgovinu (EFTA).

Gvozdena zavesa je avgusta 1961. godine dobila i fizički oblik u vidu Berlinskog zida koji je i na taj način razdvojio duboko podeljeni Istok i Zapad.

Nekoliko meseci kasnije u Beogradu, glavnom gradu socijalističke Jugoslavije, održana je prva konferencija Pokreta nesvrstanih - međunarodne organizacije koja je okupila veliki broj zemalja koje su se protivile blokovskoj politici.

Tako je Jugoslavija sebi obezbedila specifičan status u Hladnom ratu.

„Čini se da gvozdena zavesa nije bila prečesto u diskursu jugoslovenskih lidera, ali jugoslovenska politika iz tog period potvrđuje da su dobro razumeli njeno značenje.

„Štaviše, da su kao malo koja država uspeli da ubiraju koristi iz 'oba sveta'", navodi Nedeljković.

• Rezolucija koja je promenila sve - kako je došlo do raskola Tita i Staljina
• Pokret nesvrstanih i Beograd - ima neka tajna veza
• Pad Berlinskog zida: „Najgora noć u mom životu“

Podizanje zavese

Kako se Hladni rat bližio kraju, tako je i Gvozdena zavesa krenula da se haba.

„Počela je da se podiže dolaskom Mihaela Gorbačova na čelo Sovjetskog Saveza i pokretanjem ekonomsko-političkih programa Perestrojka i Glasnost", navodi Nedeljković.

„Kada sovjetske trupe nisu intervenisale prilikom takozvanog pada Berlinskog zida 9. novembra 1989. godine, u tom trenutku je bilo jasno da je zavesa definitvno podignuta", dodaje docent FPN-a.

Sve do početka ukrajinske krize i rata, gvozdena zavesa je, smatra politikolog, pominjana „kroz prizmu sećanja na davna i strašna vremena i obeležavanje godišnjica pada Berlinskog zida ili ujedinjenja Nemačke".

„Danas gvozdena zavesa ponovo ulazi u diskurs, ali se ipak čini da je reč o pokušaju korišćenja starih kovanica za nove i bitno drugačije izazove", zaključuje Nedeljković.

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]