Italija i Etna: Planinski čovek slavi pola veka od dolaska na vulkan

Da li je to ljubav ili opsesija? Verovatno ima i jednog i drugog kod Džona Marija koji ove godine slavi pola veka od kako se prvi put popeo na italijanski vulkan Etnu.

Britanski profesor svakog leta ide na Siciliju kako bi pratio promene na poznatom vulkanu.

„Jednostavno, nikad mi nije dosta, erupcije su spektakularne“, navodi on.

• Preispitivanja Čarlsa Darvina oko „gnusne misterije“ koja ga je mučila do kraja života
• Novi potres na Siciliji u blizini vulkana Etna

Porodica, prijatelji i bivši saradnici okupili su se da proslave njegovo rad u gradiću Nikolozi, koji predstavlja svojevrsnu kapiju ka Etni.

„Gledali smo neke slajdove i prisećali se uspomena“, rekao je Mari za BBC Njuz.

Džon bi uskoro trebalo da objavi nova otkrića o Etni.

Ovog puta to će biti zato što, na neki način, sumira sve što je radio u prethodnih pola veka.

Da bi razumeli šta je saznao, morate da znate nešto i o načinu rada ovog naučnika.

On je geodet u duši i od 1975. svake godine radi isto – meri visinu određenih tačaka na planini.

Na ovaj način beleži eventualne promene na Etni kako bi postalo jasnije koji „motor“ pokreće erupcije.

Danas, verovatno mislite, to bi trebalo da bude posao za stručnjaka za GPS instrumente. I to je tačno. Sateliti sada imaju veliku ulogu kod istraživanja koje sprovode vulkanolozi.

Ali Džon i dalje veruje u tradicionalne metode i tehnike.

Ove metode sigurno ste viđali mnogo puta na gradilištima.

Jedna osoba drži stalak, a drugi gleda negde u daljinu malim teleskopom sa vertikalnim lenjirom. Radeći u tandemu na nekoliko tačaka, geodeti prave seriju oznaka visine u odnosu na poznatu bazu. Ako se to izvede kako treba, preciznost merenja je milimetarska.

Svakog leta Džon je sa pomoćnicima vršio merenja skoro od samog vrha Etne, na oko 3.100, pa do podnožja koje je na 1.300 metara.

„Ne znam više nikog ko radi na ovaj način. I ja sam nekad mislio da nije vredno toga. Ali poslednjih godina sam mnogo zadovoljniji, jer se slažu svi delovi mozaika na pravi način“, objasnio je Džon.

I šta je video? Džonov najnoviji izveštaj trebalo bi detaljno da objasni kako se deo vrha Etne smanjio za skoro četiri metra tokom prethodne 43 godine.

Džon ističe da je samo tehnika koju koristi mogla da dovede do ovakvog otkrića. Sateliti često ne mogu da uoče i protok lave, što svakako utiče na merenja zemljišta.

„To što se desilo je vrlo verovatno izazvano kombinacijom činjenice da Etna polako klizi ka moru i spoljnog radijalnog gravitacionog širenja planine.

„Za mene je najzanimljivije to što podaci nagoveštavaju da Etna ima samoodrživi eruptivni mehanizam već stotinama, verovatno i hiljadama godina. I za pretpostaviti je da će tako biti i u budućnosti“.

Džon je dodao i da se raduje predstojećoj žurci i tome što će videti bivše saradnike. Mahom su to njegovi bivši studenti.

On svakako planira da nastavi da se vraća na Etnu „još najmanje 300 godina“, kako kaže u šali.

„Radiću ovo dokle god budem mogao. Pa, zaboga, nije kao da je ovo posao“.

Pratite Džonatana i na Tweets by BBCAmos
.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk