Ivana Vuleta, Armand Duplantis i Svetsko prvenstvo u atletici: Sedam trenutaka za pamćenje


Ivana Vuleta

Fonet

Proteklog vikenda u Beogradu se trčalo na kratke i duge staze, skakalo uz pomoć nogu i motki, obarani su svetski rekordi, a potekla je i po koja suza – od tuge ili radosti.

Atletičari iz čitavog sveta – njih 680 iz 137 zemalja – učestvovali su u 18. Svetskom dvoranskom prvenstvu, održanom u Beogradskoj areni.

Posle tri dana takmičenja, najviše medalja osvojili su američki sportisti – 19, ali su najuspešniji bili Etiopljani.

Oni imaju četiri zlata, Amerikanci tri, a Srbija jedno.

BBC vam predstavlja sedam najvažnijih trenutaka sa prvenstva.

Zlato Ivane Vulete u skoku u dalj

„Svi su na nogama“, kaže sportski komentator, dok se Ivana Vuleta koncentriše za četvrtu seriju skoka u dalj.

U prvoj je prestupila, u drugoj skočila 6,78 metara, što joj je donelo vođstvo, ali je u trećoj ponovo prestupila.

Čeka se taj skok preko sedam metara.

Posle kratkog razgovora same sa sobom, Vuleta se stuštila preko zaletišta, skočila i doletela 7,06 metara kasnije.

To je bilo sasvim dovoljno za zlato i odbranu svetske titule u dvorani, koju je osvojila i 2018. na takmičenju u Birmingemu.

„Ne znam šta bih vam rekla, zaista sam presrećna i nema reči koje bi opisale kako se trenutno osećam“, navela je Vuleta posle takmičenja, očiju punih suza.

„Evropsko prvenstvo iz 2017. se ne zaboravlja, ali ovo danas je neka posebna emocija – veliko vam hvala, Srbijo“, dodala je.

Te 2017. godine Vuleta je – noseći devojačko prezime Španović – takođe u Beogradu letela do jednog od četiri evropska zlata – ima tri u dvorani i jedno na otvorenom, uz jedno srebro.

Na svetskim prvenstvima na otvorenom ima dve bronze, kao i jednu bronzu na Olimpijskim igrama, osvojenu u Rio De Žaneiru 2016.

Sledeće godine je na Svetskom prvenstvu na otvorenom u Londonu bez medalje ostala zbog špenadle koja joj se otkačila sa dresa.

A pored Vulete, u Beogradu je u dalj skakala i Milica Gardašević.

Skokom od 6,59 metara zauzela je deveto mesto.

Svetski rekord Armanda Duplantisa u skoku s motkom

Armand Duplantis

Getty Images

Letela je Ivana, ali je leteo i Armand Duplantis – i to koliko, najviše u istoriji.

Šveđanin je iz trećeg pokušaja preskočio 6,20 metara, što je za jedan centimetar više od prethodnog rekorda koji je postavio 7. marta – takođe u Beogradu.

„Za samo dve nedelje postavio sam dva nova svetska rekorda na istom mestu, ovaj grad je poseban za mene“, izjavio je Duplantis posle svega.

Dvadesetdvogodišnji Duplantis je nova zvezda svetske atletike.

Na Olimpijskim igrama u Tokiju osvojio je zlato, a do sada ima i svetsko srebro (2019) i evropsko zlato (2018) na otvorenom, kao i jednu titulu u dvorani iz Poljske prošle godine.

Međutim, Duplantis je već četiri puta obarao svetski rekord, zbog čega ga mnogi vide kao potencijalnog naslednika slavnog Sergeja Bubke.

Bubka je krajem osamdesetih i početkom devedesetih 17 puta obarao svetski rekord, takmičeći se pod zastavama Sovjetskog Saveza i Ukrajine.

Svetski rekord u troskoku Julimar Rohas

Julimar Rohas, atletičarka iz Venecuele, pred dolazak u Beograd najavila je napad na svetski rekord.

Obećano, ispunjeno – i to za sve pare.

Duplantis je granicu pomerio za jedan centimetar, a ona za čak 31 u dvoranskim uslovima.

I ne samo to – njen troskok od 15,74 metra duži je sedam centimetra i od rekorda na otvorenom.

Koliko je dvadesetšestogodišnja Rohas bila dominantna pokazuje i to što je Ukrajinka Marina Romančuk srebro osvojila skokom za čitav metar kraćim od njenog.

„Nisam mogla više da tražim od ovog šampionata u Beogradu“, izjavila je Rohas posle osvojene medalje.

Rohas poslednjih godina apsolutno dominira ovom disciplinom.

Svetski rekord oborila je i na Olimpijskim igrama u Tokiju, a dvostruka je svetska šampionka i na otvorenom.

Kako navodi, mnogo radi na sebi i napredovala je pre svega na psihološkom aspektu, zbog čega oseća da je „jedino sama sebi rivalka“.

„Moj cilj je da postanem prva žena koja će doći do 16 metara – svaki centimetar je pomak u tom pravcu“, kaže.

Jovana Ilić, srpska atletičarka, skočila je 13,36 metara, što joj je donelo poslednje mesto.

Kosovo na takmičenju

Predstavnike na Svetskom dvoranskom prvenstvu u Beogradu imalo je i Kosovo.

Tačnije, jednu predstavnicu – Gresu Bakraći, koja je učestvovala u trci na 1.500 metara, završivši 17. od 19. takmičarki.

Zastava Kosova tokom prvenstva nije bila istaknuta.

Šest kosovskih sportista prethodno je u februaru učestvovalo na Balkanskom prvenstvu u atletici za mlade, održanom takođe u Beogradu.

To je bio prvi put da je reprezentacija Kosova pod tim imenom učestvovala na sportskom takmičenju u Srbiji, istakli su tada za BBC iz Olimpijskog komiteta Kosova.

Komplikovani politički odnosi Beograda i Prištine godinama se preslikavaju i na sportske terene – kosovskih sportista nije bilo na nedavno Svetskom prvenstvu u boksu u Beogradu, a sličnih situacija je bilo i ranije.

Košarkaši Partizana i fudbaleri Crvene zvezde pre nekoliko godina nisu mogli da uđu na Kosovo i odigraju mečeve, a napetosti je bilo i pred utakmicu ženskih juniorskih reprezentacija Srbije i Kosova u rukometu, koja je na kraju otkazana.

Trinaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja, ali tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Holovej izjednačio svetski rekord i Džejkobsovi hiljaditi delovi sekunde

Dva svetska rekorda su oborena, a jedan je izjednačen – za njega je zaslužan Grent Holovej, američki sprinter u trci na 60 metara sa preponama.

Dominantnim vremenom od 7,29 sekundi – čime je izjednačio sopstveni svetski rekord – Holovej je došao do zlata.

Američki sprinter bio je za čak nekoliko metara brži od pratilaca, što je u ovoj disciplini i te kako mnogo.

To pokazuje i situacija sa trke na 60 metara bez prepona, u kojoj je slavio Marsel Džejkobs, italijanski atletičar američkog porekla.

Džejkobs je trku završio za 6,407 – za samo tri hiljadita dela sekunde brže od drugoplasiranog Džastina Kolemana.

Konačan rezultat saopštio je kompjuter – pobednik se nije mogao razaznati golim okom.

„Hvala, Beograde – bila je sjajna trka, imao sam i malo sreće“, naveo je Džejkobs.

Dvadesetsedmogodišnji Džejskobs u ovom trenutku je bez premca najbrži čovek na planeti.

Pored zlata u Beogradu, sa Olimpijskih igara u Tokiju ima zlato na 100 metara i u štafeti četiri puta 100, a najbolji je bio i na Evropskom dvoranskom prvenstvu u Poljskoj.

Lamont Marcell Jacobs wins the men's 60m

Getty Images
Marsel Džejkobs

Ovacije za Ukrajinku i debi Angeline Topić

Takmičenje u Beogradu nije moglo da prođe bez ponekog osvrta na rat u Ukrajini.

Jaroslava Mahičuk iz Ukrajine osvojila je zlato u skoku uvis, preskočivši 202 centimetra.

„Veoma sam srećna što sam osvojila, ovo je medalja za moju zemlju, narod i vojsku – srećna sam što predstavljam Ukrajinu“, navela je Mahičuk.

Ruska invazija na Ukrajinu počela je 24. februara.

Veliki broj ljudi je stradao, brojni ukrajinski gradovi su potpuno razoreni, a iz zemlje je do sada izbeglo 3,3 miliona ljudi.

Yaroslava Mahuchikh

Getty Images

Mahičuk kaže da su je prvog dana invazije probudile dve eksplozije, posle čega je pobegla na selo, gde uopšte nije razmišljala o treninzima i Svetskom prvenstvu.

Kako navodi, u Beograd je putovala četiri dana, a kada je prvenstvo počelo nije joj bilo lako da sve zaboravi i koncentriše se na takmičenje.

„Trener mi je rekao da ne razmišljam o Ukrajini i šta se dešava tamo“, kaže Mahičuk.

„Morala sam da branim svoju zemlju na stazi i uspela sam, osvojila sam zlato za Ukrajinu“, dodala je Mahičuk, koja je u Beogradu dobila velike ovacije prilikom intoniranja ukrajinske himne.

A posebne ovacije dobila je i šesnaestogodišnja Angelina Topić, kojoj je ovo bilo prvo veliko takmičenje u seniorskoj konkurenciji.

Topić preskočila 188 centimetara, čime je zauzela deveto mesto.

„Prezadovoljna sam, ovo je veliko iskustvo za mene“, izjavila je Topić posle takmičenja.

„Da je moglo da bude bolje, moglo je, ali jako mi je drago što sam mogla da budem u konkurenciji sa velikim svetskim zvezdama“, dodala je.

Angelina je ćerka Dragutina Topića, jednog od najuspešnijih srpskih atletičara svih vremena – koji je isto skakao uvis – i atletičarke Biljane Topić, koja se takmičila u troskoku.

Iznenađenje u bacanju kugle

Jedno od najvećih iznenađenja Svetskog prvenstva u Beogradu ostvario je Darlan Romani, bacač kugle iz Brazila.

Romani je hicem od 22,53 metra nadmašio Amerikanca Rajana Krauzera, olimpijskog šampiona i Tomasa Volša sa Novog Zelanda, branioca titule.

Koliko je Romani napredovao, pokazuje i to da mu je do Beograda rezultat karijere u dvorani bio 21,71 – gotovo metar manje.

Asmir Kolašinac, srpski bacač kugle, zauzeo je 11. mesto, što mu je veoma teško palo.

„Da se zahvalim svima na podršci, čestitam momcima koji su prošli dalje“, izjavio je Kolašinac posle takmičenja.

„Viđaćemo se još, ako bog da – nekom drugom prilikom“, dodao je kroz suze.

Jer tako je to u sportu.

Neke suze poteku od tuge, neke od radosti.

Pogledajte video: Kako se hrane rekorderi u maratonu

Pratite nas na Fejsbuku,
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari (0)

Slični tekstovi

Komentari

0

Pošalji komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Preostalo Vam je još karaktera.


Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.