Ivet Lundi, poznata članica francuskog pokreta otpora koja je bila i u koncentracionom logoru, preminula je u 103. godini.
Nadležni kažu da je preminula u nedelju u gradiću Eperne na severu Francuske.
Lundi je obezbeđivala lažna dokumenta jevrejskim porodicama, muškarcima koji su bežali od prisilnog rada i izbeglim ratnim zarobljenicima tokom nacističke okupacije Francuske.
Pre dve godine, dobila je titulu Velikog oficira Legije časti, što je jedno od najviših civilnih odlikovanja u Francuskoj.
- Pismo koje je otkrilo tajni život Jozefa Mengelea
- Tatu majstor Aušvica – i njegova tajna ljubav
- Dojava naciste koja mi je spasila baku i dedu
- Roditelji koji su spasli svoju jedinicu tako što su je predali drugima
Bila je inspiracija za lik u francuskom filmu Korkoro, čija priča prati romsku porodicu kojoj prete nacisti.
Lundi je obezbeđivala dokumenta ljudima koji su se krili na farmi njenog brata od 1940. godine.
Uhapšena je u junu 1944. kada je imala 28 godina. Odveli su je u koncentracioni logor Ravensbruk u Nemačkoj.
Lundi je otvoreno govorila o iskustvima iz logora, čak i o tome da su je prisiljavali da se skine gola pred SS oficirima.
„Bila sam gola, a mozak mi je bio u dronjcima. Osećate se kao rupa, prazna rupa, a ako pogledate oko sebe vidite još više toga", rekla je.
Kasnije su je prebacili u koncentracioni logor Buhenvald iz kojeg su logoraši oslobođeni u aprilu 1945. godine.
Ćutala je o svemu što je preživela skoro 15 godina, ali je zastupajući ideju pomirenja ratnih neprijatelja 1959. godine govorila o zarobljeništvu pred francuskim i nemačkim studentima.
„Mislim na logor svakog dana, posebno noću pre nego što zaspim", rekla je za novinsku agenciju AFP 2017. godine.
- Nemački grad proglasio „vanredno stanje zbog nacizma“
- Savet Jevrejima u Nemačkoj da ne nose kipe
- Mali nemački grad i neonacisti
Gradonačelnik Epernea Frenk Liroj je rekao da Ivet Lundi treba da bude „uzor svima".
„Predstavljala je ugled Francuske u najmračnijim danima naše istorije", napisao je na društvenim mrežama.
Erik Zerarden, poslanik u francuskoj skupštini, napisao je na Tviteru da se „s velikom tugom oprašta od velike dame francuskog otpora".
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
30. 10. 2024.
Bravo za Nišlije!
Ljiljana Simić čitalac