Neizvesna izborna utakmica, nekoliko hiljada listića koji odlučuju ko će biti predsednik Republike Srpske (RS), Milorad Dodik kao jedan od dva kandidata sa najviše glasova.

Iako liči na izbornu trku Dodika i opozicione kandidatkinje Jelene Trivić koja je počela prethodnog vikenda, ovo je zapravo slika sa izbora 2014. godine.

Naspram Dodika tada je stajao Ognjen Tadić, kandidat opozicionog Saveza za promene, koji je izbore izgubio za oko 7.500 glasova.

„Nikada mi nije palo na pamet da proglasim pobedu, jer odluku o tome donosi izborna komisija.

„Kada kandidat odluči da proglasi pobedu u situaciji koja ni do pola nije gotova, ponaša se kao fudbaler koji sam sebi svira penal“, kaže Tadić za BBC na srpskom, komentarišući proglašenu pobedu i slavlje na ulicama koalicije koja je ove godine podržala Jelenu Trivić.

• Izbori u BiH: Dodik vodi u trci za predsednika Republike Srpske, poraz Bakira Izetbegovića u Federaciji
• Šta su novo doneli izbori u Bosni i Hercegovini
• Kristijan Šmit za BBC na srpskom: „Želim da radim na tome da budem poslednji Visoki predstavnik u BiH“

Na osnovu 90 odsto obrađenih biračkih mesta, Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine (BiH) je saopštila da Milorad Dodik, kandidat SNSD-a i dosadašnji član Predsedništva BiH, ima oko 28.000 glasova više od Jelene Trivić, kandidatkinjom opozicione Partije demokratskog progresa (PDP).

Tokom izborne noći, pobeda je proglašena u oba izborna štaba,

Slavlje u PDP-u: Jelena Trivić zapjevala ispred izbornog štaba pic.twitter.com/J62mtLx0iS

— BL Portal (@bl_portal) October 2, 2022

, ali je dan kasnije PDP najavio žalbe na nepravilnosti u izbornom procesu.

„Onaj ko misli da će Milorad Dodik jednostavno da se povuče i ne bori se za vlast do kraja, taj je ili pao sa grane ili je potpuni naivac.

„Trka će biti neizvesna dok ne stignu i glasovi iz Srbije, iz inostranstva, dok se ne prebroje biračka mesta gde su razlike velike ili ima mogućih manipulacija“, kaže ekonomistkinja Svetlana Cenić, nekadašnja ministarka finansija Republike Srpske i dobra poznavateljka političke scene u BiH, za BBC.

Predsednik Republike Srpske bira se u jednom izbornom krugu, a pobednik postaje kandidat sa najviše glasova birača.

Dodik, koji održava bliske odnose kako sa vlastima u Srbiji, tako i sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, bio je na poziciji predsednika RS od 2010. do 2018. godine.

On je godinama pod američkim sankcijama, a od aprila ove godine i pod britanskim zbog, kako je obrazloženo, „potkopavanja legitimiteta i teško izvojevanog mira“ u Bosni.

Dodik je više puta izjavio da za sankcije ne haje.

U izbornoj noći bio je miran, a na nekoliko

Dodik iza zatvorenih vrata pjeva "Ne može nam niko ništa jači smo od sudbine" nakon što je Jelena Trivić proglasila ubjedljivu pobjedu za predsjednicu RS-a ? pic.twitter.com/kTMiQeOMSC

— Oslobođenje (@Oslobodjenjeba) October 2, 2022

može da se čuje kako pevuši: „Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine“.

Nekoliko sati nakon što je Jelena Trivić proslavljala pobedu, Dodik je u izbornoj noći izašao za binu u štabu stranke i

Proglašavam pobjedu za Predsjednika Republike Srpske. pic.twitter.com/XkVuKjRdde

— Milorad Dodik (@MiloradDodik) October 3, 2022

: „Proglašavam pobedu za predsjednika RS“.

Faktor protivkandidat

Jelena Trivić kandidovala se sa željom da bude treća predsednica Republike Srpske u dve i po decenije izborne tradicije.

Pre nje, na prvim posleratnim izborima 1996. godine slavila je Biljana Plavšić, da bi na prethodnim izborima 2018. godine pobedila Željka Cvijanović.

U trku je ušla kao poslanica u Skupštini Republike Srpske, jednom od dva entiteta Bosne i Hercegovine stvorenog Dejtonskim sporazumom kojim je 1995. godine okončan rat u ovoj nekadašnjoj jugoslovenskoj republici.

„Ona je u javnosti prepoznata kao žena koja je profesionalno ostvarena, ima nacionalni sentiment, jako izražena nacionalna osećanja bez kojih ne možete da zamislite delovanje u ovdašnjoj politici, mlada profesorka na Ekonomskom fakultetu, žena sa kojom se mnogo ljudi identifikovalo.

„Brzo je dobila dosta simpatija, delimično i jer je bila dovoljno hrabra da izađe na crtu Miloradu Dodiku“, opisuje je analitičarka Tanja Topić.

Na izborima 2014. godine, nasuprot Dodika stajao je Ognjen Tadić, danas delegat u Veću naroda Republike Srpske, tela koje proverava da li se propisima izglasanim u Skupštini RS ugrožavaju vitalni nacionalni interesi konstitutivnih naroda – Srba, Bošnjaka i Hrvata.

Tada je bio kandidat opozicionog Saveza za promene, kao član i danas opozicione Srpske demokratske stranke (SDS).

Ipak, to nije bio njegov jedini stranački angažman.

Političku karijeru počeo je u Srpskoj radikalnoj stranci Republike Srpske koju je osnovao Vojislav Šešelj, da bi kasnije prešao u SDS, pa bio član Narodne stranke i Demokratskog narodnog saveza pre nego što se povukao iz stranačke politike.

„Njih dvoje imaju drugačije karijere: Tadića su pravili drugi, menjao je stranke i strane.

„Jelena Trivić se izborila za sebe i u parlamentu, transformisala se od bojažljivih do gotovo agresivnih nastupa“, kaže Svetlana Cenić.

Tadić je na izborima 2014. godine osvojio 44,28 odsto, dok je Dodik osvojio 45,39 odsto glasova i uz razliku u podršci od oko 7.500 birača postao predsednik Republike Srpske.

Četiri godine ranije, Tadić je na izborima za istu funkciju izgubio od Milorada Dodika sa znatno većom razlikom: osvojio je 35,92 odsto glasova, naspram 50,52 odsto podrške za kandidata SNSD-a.

Prema nepotpunim rezultatima CIK-a za predsedničke izbore 2022. godine, Dodik je osvojio 48,36 odsto (268.235) glasova, a Trivić 43,27 odsto (240.353) glasova.

Na izborima za tročlano Predsedništvo BiH iz reda srpskog naroda, Željka Cvijanović, dosadašnja predsednica Republike Srpske i bliska Dodikova saradnica, osvojila je blizu 300.000 glasova (52,67 odsto), pokazuju rezultati CIK-a.

Dodikov SNSD ostala je pojedinačno najjača partija u Republici Srpskoj sa podrškom od oko 35 odsto izašlih (183.532 glasa).

Izbori za predsednika Republike Srpske

• 1996. godine: Biljana Plavšić (59,2 odsto) – Abid Đozić (18,3 odsto)
• 1998. godine: Nikola Poplašen (43,9 odsto) – Biljana Plavšić (39 odsto)
• 2000. godine: Mirko Šarović (49,8 odsto) – Milorad Dodik (25,7 odsto)
• 2002. godine: Dragan Čavić (35,9 odsto) – Milan Jelić (22,1 odsto)
• 2006. godine: Milan Jelić (48,9 odsto) – Dragan Čavić (29,4 odsto)
• 2007. godine: Rajko Kuzmanović (41,3 odsto) – Ognjen Tadić (33,8 odsto)
• 2010. godine: Milorad Dodik (50,5 odsto) – Ognjen Tadić (35,9 odsto)
• 2014. godine: Milorad Dodik (45,4 odsto) – Ognjen Tadić (44,3 odsto)
• 2018. godine: Željka Cvijanović (47 odsto) – Vukota Govedarica (41,8 odsto)

Do 2002. godine mandat predsednika RS trajao je dve godine, da bi od tada bio produžen na četiri.

Faktor Banjaluka

Glavni grad entiteta Republika Srpska na drugim uzastopnim izborima tvrd je orah za vladajuću stranku Milorada Dodika.

„Onaj ko dobije Banjaluku ima ogromne šanse da dobije i ostalo, zato su se oko ovog grada uvek lomila koplja“, kaže Svetlana Cenić.

Na lokalnim izborima 2020. godine SNSD je uspeo da osvoji većinu mandata u gradskoj skupštini, ali je odjeknuo poraz Igora Radojičića u gradonačelničkoj trci.

Draško Stanivuković postao je opozicioni gradonačelnik institucionalnog središta Republike Srpske, kao kandidat koji dolazi iz PDP-a, stranke čiji je deo i Jelena Trivić.

U izbornoj noći 2022. godine, dok je Milorad Dodik još bio oprezan u odgovoru na pitanje da li će ponovo postati predsednik Republike Srpske, lider SNSD-a glasno je priznao sopstveni poraz u Banjaluci.

„Nekada je Banjaluka mogla da odluči izbore, dok su opozicione stranke imale snažno uporište u drugim delovima RS-a, što više nije slučaj.

„Danas je na sceni fenomen Banjaluke koja je dobila najviše od Republike Srpske, ali deo elite i srednjeg staleža misli da može da dobije još više – a to je stvorilo revolt u ostatku RS gde postoje mnoge zapostavljene opštine“, smatra Tadić.

• Izbori u Republici Srpskoj: Ko su kandidati
• Izbori u Bosni i Hercegovini: Sve što treba da znate
• Ko je ko na izborima u Bosni i Hercegovini

Faktor Srbija

Milorad Dodik i Jelena Trivić možda su najveći rivali na izborima za predsednika Republike Srpske, ali dele još jedan deo biografije.

Oboje su imali pravo da odlučuju o političkim pitanjima u inostranstvu – i Dodik i Trivić imali su biračko pravo na izborima koji su u susednoj Srbiji održani 3. aprila 2022. godine.

Opoziciona kandidatkinja glasala je tada u Zemunu, dok je Dodik to učinio u beogradskoj opštini Savski venac.

Bila je to samo jedna od epizoda duboke političke povezanosti oba pola političke scene u Republici Srpskoj sa Srbijom.

„Beograd je uvek vetar u leđa – ono što se dešava u Beogradu, događa se i u regionu.

„Ako u Beogradu duva košava, duva i kod nas toliko da ne dobijemo samo upalu pluća, nego upalu mozga“, slikovito opisuje Svetlana Cenić.

Ognjen Tadić, nekadašnji predsedavajući Doma naroda Bosne i Hercegovine, smatra da se beogradski uticaj u izbornom rezultatu u RS ne vidi.

„Nikakav direktan uticaj Aleksandra Vučića na ovaj razvoj događaja ne postoji.

„SNS je velika stranka koja želi da igra na sve opcije u svim zemljama koje okružuju Srbiju, ali to nije znak državne politike već veličine SNS-a koji u interesu Srbije mora uvek imati otvorena vrata sa svim političkim faktorima“, kaže on.

Ipak, poslednja predizborna nedelja donela je neočekivano uzbuđenje na ulicama Banjaluke u koje je bila uključena upravo SNS Aleksandra Vučića iz susedne Srbije.

Bez mnogo detalja i zvaničnog saopštenja, tri dana pre izbora u Banjaluci su privedeni Adam Šukalo i Vladimir Mandić, visoki funkcioneri SNS-a.

Mediji su izvestili da su obojica pušteni posle saslušanja i pretresa vozila.

„Odavno odnosi Vučića i Dodika nisu isti, a to se moglo videti po pisanju beogradske štampe bliske režimu u Srbiji, gde su se pojavile afere čiji je deo Milorad Dodik.

„Jelena Trivić se sastala i sa ambasadorom Srbije u Sarajevu (Aleksandrom Đorđevićem), nekadašnjim čelnikom BIA, gostovala je u srpskim medijima i više nego Dodik u ovoj kampanji.“

Predizborni plakati vlasti i gotovo čitave opozicije u Republici Srpskoj identičnim bojama srpske zastave i gotovo identičnim dizajnom dobro odslikavaju i veličinu razlika u politikama dva pola partijske scene.

Zbog svega toga, Svetlana Cenić tvrdi da ni eventualni izbor Jelene Trivić ne bi mnogo promenio okrenutost Banjaluke zvaničnom Beogradu.

„Što se tiče srbovanja i poslušnosti Srbiji, tu nema nikakve razlike – to bismo i dalje gledali, možda čak i snažnije“, zaključuje ona.

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk