Izbori u Francuskoj: Makron pobedio i poručio da će biti „predsednik svih“, Evropi laknulo

Emanuel Makron porazio je desničarsku kandidatkinju Marin Le Pen u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj, pokazuju prve projekcije rezultata objavljene po okončanju glasanja.

Makron je osvojio 58,55 odsto glasova, dok je Le Pen dobila podršku 41,45 odsto birača, što je veća prednost od očekivane

Ovim rezultatom, 44-godišnji Makron je postao prvi francuski predsednik koji je osvojio drugi mandat u poslednjih 20 godina.

Le Pen je treći put učestvovala u predsedničkoj trci – 2017. godine je takođe izgubila od Makrona koji je tada osvojio 66 odsto glasova.

• Izbori u Francuskoj – vrlo jednostavan vodič
• Putinov rat dao Makronu vetar u leđa u izbornoj trci
• Marin le Pen protiv sankcija Rusiji za gas

Lider centrističke stranke Republika u pokretu rekao je oduševljenim pristalicama u podnožju Ajfelove kule u Parizu da će biti „predsednik svih“.

„Moramo da pronađemo odgovor na bes i nesuglasice koje su mnoge naše sunarodnike navele da glasaju za ekstremnu desnicu“, rekao je Makron u pobedničkom govoru.

„To će biti moja odgovornost i odgovornost svih oko mene“, dodao je.

Međutim, današnji rezultat predstavlja do sada nezabeleženi uspeh za njenu ultradesničarsku partiju.

Obrativši se pristalicama u Parizu, 55-godišnja Le Pen je rekla da je rezultat „pobeda“ njene partije Nacionalnog okupljanja.

Ideje Nacionalnog okupljanja dostigle su nove visine, rekla je ona pristalicama.

Ali, ekstremno desničarski rival Erik Zemur je naglasio da je na kraju doživela neuspeh, baš kao i njen otac koga je nasledila.

„Ovo je osmi put da je je neko od Le Penovih doživeo poraz“.

Marin Le Pen je 2011. godine preuzela stranku koju je osnovao njen otac Žan-Mari Le Pen.

U drugom krugu predsedničkih izbora u nedelju osvojila je više od 13 miliona glasova, na platformi smanjenja poreza i smanjivanju visokih troškova života, zabranom nošenja muslimanske marame u javnosti i referendumom o kontroli imigracije.

Ipak, bilo je mnogo apstinenata.

Više od trećine glasača nije glasalo ni za jednog kandidata.

Izlaznost je bila nešto ispod 72 odsto, što je najmanje u drugom krugu predsedničkih izbora od 1969. godine, a više od tri miliona ljudi ili je žvrljalo listiće, čineći ih nevažećim, ili su u kutije ubacivali prazne listiće.

Veći deo Francuza bio je na odmoru na dan glasanja, ali slab odziv je takođe odrazio apatiju birača koji su se rekli da ih nijedan kandidat ne predstavlja.

Neki glasači koji su rekli da su ubacili prazne listiće rekli su za BBC da su time želeli da kazne aktuelnog predsednika.

U mnogim gradovima, među kojima Pariz, Nant, Tuluz i Ren, organizovane su demonstracije protiv Makrona, odbijajući da prihvate rezultate izbora.

Bila je to dramatična, ali i istorijska pobeda aktuelnog predsednika.

Nesumnjivo bila je ovo do sada i najveća šansa za pobedu Marin Le Pen, ali se to ipak nije dogodilo.

Njena kampanja je bila uglađena, usmerena na troškove života čiji rast pogađa glasače, i odlično se snašla u poslednjem TV duelu sa Makronom.

Makron se uključio u izbore samo osam dana pre prvog kruga, probudivši tako optužbe za aroganciju,

Ali kada se konačno angažovao u predsedničkoj trci, glasači su očigledno slušali.

Iako je Le Pen nudila umanjenje poreza i zaustavljanje podizanja granice za penziju, glasači su odlučili da su Makronova obećanja mnogo realističnija.

„Okean neodlučnih i nezadovoljnih„

U govoru, 44-godišnji Makron je rekao da će njegova vlada morati da „odgovori izazovu onih koji su odbili da glasaju“.

Lider krajnje levice Žan-Lik Melanšon, koga je Le Pen za dlaku pobedila u prvom krugu glasanja dve nedelje ranije, bio je oštar prema oba kandidata.

Iako je kao dobre vesti prokomentarisao odluku Francuske da odbije da veruje Marin Le Pen, naglasio je i da je Makron izabran sa lošijim rezultatom od bilo kog drugog predsednika.

„On plovi po okeanu uzdržanih, praznih i nevažećih glasačkih listića“, slikovito je rekao levičarski kandidat.

Evropi laknulo

Predsednički izbori u Francuskoj pomno su praćeni u Evropi, gde je postojao strah od trijumfa ekstremne desnice i buduće sudbine Evropske unije.

Nemački kancelar Olaf Šolc među prvima je čestitao Makronu, ističući zajednički izazov u odgovoru na rat Rusije protiv Ukrajine.

Predsednik Evropskog parlamenta Šarl Mišel pozdravio je Makronov uspeh, napisavši u tvitu da je Evropskoj uniji potrebna Francuska posvećena ovom projektu u ovo turbulentno vreme na kontinentu.

Pridružila mu se i Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, poručivši da se raduje nastavku zajedničkog rada sa ponovo izabranim predsednikom Francuske.

Cher Tweets by EmmanuelMacron , toutes mes félicitations pour votre réélection à la présidence de la République.

Je me réjouis de pouvoir continuer notre excellente coopération.

Ensemble, nous ferons avancer la France et l’Europe.

— Ursula von der Leyen (@vonderleyen)

Cher @EmmanuelMacron, toutes mes félicitations pour votre réélection à la présidence de la République.

Je me réjouis de pouvoir continuer notre excellente coopération.

Ensemble, nous ferons avancer la France et l’Europe.

— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) April 24, 2022

Američki predsednik Džozef Bajden rekao je da se raduje daljoj saradnji sa Makronom, između ostalog i u vezi sa Ukrajinom.

Makronu je čestitao i britanski premijer Boris Džonson.

„Francuska je jedan od naših najbližih i najvažnijih saveznika.

„Radujem se što ću nastaviti da radimo zajedno na pitanjima koja su najvažnija za naše dve zemlje i za svet“,

Congratulations to @EmmanuelMacron on your re-election as President of France. France is one of our closest and most important allies. I look forward to continuing to work together on the issues which matter most to our two countries and to the world.

????

— Boris Johnson (@BorisJohnson) April 24, 2022

„Makron ili Francuska“

Poskupljenje životnih troškova, od računa za električnu energiju i kupovine hrane do cene gasa, bilo je pitanje broj jedan na ovim izborima.

Značaj tog pitanja vrlo rano je prepoznao tim kandidatkinje krajnje desnice.

Oni su obećali da će raspisati referendum o migracijama i zabranu nošenja marama u javnosti.

„Makron ili Francuska“, poruka je koju je Le Pen uputila biračima.

Emanuel Makron kaže da su „izbori su poput referenduma na kome se odlučuje o sekularizmu i o Evropi“.

On tvrdi da bi ideja o „Evropi nacija“ koju zastupa predstavljala kraj Evropske unije.

U televizijskom obraćanju podsetio je na glasanje Velike Britanije za izlazak iz EU i američke izbore kada je pobedio Donald Tramp.

„Nekoliko sati pre Bregzita, više miliona ljudi odlučilo je za koju opciju treba glasati, nešto slično bilo je 2016. godine, kada je nekoliko miliona ljudi glasalo za Trampa.

„Sledećeg dana probudili su se sa mamurlukom“, upozorio je Makron.

Marin Le Pen je optužila Makrona da je vređao nju i njene glasače rekavši da u Francuskoj pet godina vlada haos i da bi Francuzi ponovo mogli da otkriju mir i poštovanje.

„Nećemo to naći sa istim čovekom i istom vrstom vladavine“, dodala je ona.

‘Beli listići ‘

Najveći problem za oba kandidata je bio veliki broj glasača koji neće izaći na izbore ili će ubaciti prazan beli listić.

Istraživanja ukazuju da bi izlaznost mogla da bude najniža od 1969. godine.

„Moja je građanska dužnost da glasam, ali ću ubaciti beli listić jer želim da pokažem nezadovoljstvo ovim sistem“, rekao je za BBC jedan glasač.

Nezadovoljstvo Makronovim centrizmom i politikom koju vodi jasno se videlo u prvom krugu, kada je više od polovine biračkog tela podržalo krajnju desnicu ili krajnju levicu.

Svaki peti birač podržao je Žan-Lika Melanšona, kandidata krajnje levice koji se po broju glasova našao na trećem mestu, tik iza Marin Le Pen.

Mnogi Francuzi nisu zaboravili proteste žutih prsluka zbog povišenih cena goriva koji su izbili 18 meseci pošto je Makron došao na vlast.

Rezultati poslednjih anketa pokazuju da bi aktuelni predsednik mogao da osvoji između 53 i 57 odsto glasova, ali nije jasno koga će podržati 7.7 miliona glasača koji su u prvom krugu birali Melanšona.

Anketa Ipsosa rađena u petak, dva dana uoči drugog predsedničkog kruga , pokazuje da 48 odsto ljudi koji su glasali za Melanšona pre dve nedelje ne podržava ni Makrona, ni Le Pen u drugom krugu.

‘Između kolere i kuge ‘

Iako se očekuje da će svaki treći glasač levice podržati Makrona, postoji značajan broj onih koji ga toliko ne vole da bi radije birali kandidatkinju krajnje desnice.

Kampanja se završila u petak u ponoć po francuskom vremenu, a dva tima su sada po zakonu u obavezi da poštuju izbornu tišinu i zaustave izbornu kampanju dok se glasanje ne završi u nedelju 24. aprila.

Dok je zalazilo sunce u Parizu, jedna od zvezda u uspunu Makronove stranke pridružila se partijskim aktivistima u deljenju letaka, što je bio ujedno i poslednji poziv za glasanje.

Žulijan Denormandi, ministar poljoprivrede rekao je da je vlada svesna da nezadovoljnoj javnosti treba približiti vodeću politiku.

„Možda će to biti jedan od ključnih problema za Makrona ukoliko pobedi.

„Svi u politici moraju da razmisle o načinu na koji se politika vodi, donosi i sprovodi, jer ljudi neće glasati ukoliko ne vide da im se život poboljšava“, rekao je on.

Izbori su neobični od samog početka, na šta je prvo uticala kovid pandemija, a potom i ruska invazija na Ukrajinu.

Makron je zbog toga bio u kontaktu sa biračima samo osam dana pre početka prvog kruga.

Iako je u početnoj trci učestvovalo 12 kandidata, samo troje je ostvarilo dobre rezultate.

Dve stranke koje su tradicionalno bile na vlasti u Francuskoj dok 2017. godine nije pobedio Emanuel Makron privukle su nešto više od dva miliona glasača.

Kampanja je doživela kulminaciju u TV duelu u sredu uveče, kada su se Makron i Le Pen raspravljali skoro tri sata uživo, a moderatori su se jedva uključivali u raspravu.

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk