Izbori u Nemačkoj i politika: Sedam stvari koje smo saznali
Znamo glavni zaključak ovih nemačkih izbora - socijaldemokrate levog centra (SPD) biće najveća stranka, a za petama su im hrišćanske demokrate desnog centra (CDU/CSU).
Zeleni i liberalni FDP zabeležili su rast broja glasova, dok su krajnja desnica i krajnja levica pali u odnosu na prošle izbore.
Ali mimo toga, postoji veliki broj manjih priča.
Evo nekih zaključaka sa margina koje je BBC primetio.
- Tesna pobeda socijaldemokrata na izborima u Nemačkoj - počinju razgovori o koalicijama
- Kako je Angela Merkel promenila Nemačku
- Šta se posle izbora menja u politici Nemačke prema Balkanu
1. Generacijska podela
Tradicionalne stranke levog i desnog centra ukupno gledano izbile su u vođstvo, ali ako pogledate podatke u vezi sa godištem glasača, primetićete zanimljivi trend.
Glasači mlađi od 30 godina preferirali su Zelene na levici (22 odsto) i libertarijanski FDP na desnici (20 odsto), prema anketama o izlaznosti koje je uradio Foršungsgrupe Valen.
Za razliku od njih, stariji od 60 godina glasali su za levi centar (35 odsto) i desni centar (34 odsto).
Samo devet odsto njih glasalo je za Zelene, a osam odsto za FDP.
Ali zato što je većina glasačkog tela u Nemačkoj starija, velike stranke levice i desnice izbile su na čelo.
Germany, Forschunsgruppe Wahlen exit poll:
— Europe Elects (@EuropeElects)
Voters under the age of 30
GRÜNE-G/EFA: 22% (+11)
FDP-RE: 20% (+7)
SPD-S&D: 17% (-2)
CDU/CSU-EPP: 11% (-13)
AfD-ID: 8% (-3)
LINKE-LEFT: 8% (-3)
+/- vs. 2017 exit poll
➤ https://t.co/obOCVirbpF#btw21 #Bundestagswahl #btw2021 pic.twitter.com/AhMTrKltLjGermany, Forschunsgruppe Wahlen exit poll:
— Europe Elects (@EuropeElects) September 26, 2021
Voters under the age of 30
GRÜNE-G/EFA: 22% (+11)
FDP-RE: 20% (+7)
SPD-S&D: 17% (-2)
CDU/CSU-EPP: 11% (-13)
AfD-ID: 8% (-3)
LINKE-LEFT: 8% (-3)
+/- vs. 2017 exit poll
➤ https://t.co/obOCVirbpF#btw21 #Bundestagswahl #btw2021 pic.twitter.com/AhMTrKltLj
2. Krpar, krojač, soldat... gubitnik?
Bivši šef obaveštajne službe koji je postao desničarski kontroverzni političar nije uspeo u pokušaju da uđe u parlament.
Hans-Georg Masen kandidovao se ispred hrišćanskih demokrata (CDU), ali na ekstremno desnom delu stranke.
Do 2018. godine on je vodio domaću obaveštajnu službu, ali je bio primoran da da ostavku kad je izrazio sumnje u ultradesničarsko nasilje u Kemnicu.
Na ovim izborima on je bio kandidat u Tiringiji, jednoj od država u istočnoj Nemačkoj u kojima je ultradesničarska Alternativa za Nemačku (AfD) posebno jaka.
Masen se zalagao za to da se hrišćanske demokrate pomere još više udesno, udaljujući se od centrističke politike odlazeće kancelarke Angele Merkel - posebno po pitanju migranata.
Ali nije pridobio birače - završio je na trećem mestu u njegovoj izbornoj jedinici, iza Socijaldemokrata i AfD-a.
Pogledajte video: Izbori kao poptraga za idealnim partnerom
3. Šlezvig-holštajnsko pitanje
Studenti istorije 19. veka bi mogli da se sete - kroz izmaglicu - Šlezvig-holštajnskog pitanja*.
To je u međuvremenu postao izraz za nemoguće komplikovanu diplomatsku dilemu.
Sada se Šlezvig, makar, vratio u igru na nemačkim izborima.
Stranka koja predstavlja dansku i frizijsku manjinu u Nemačkoj uspela je da uđe u parlament prvi put posle sedamdesetak godina.
SSV (njeno nemačko ime znači „Ujedinjeni glasači južnog Šlezviga") imaće jedno poslaničko mesto.
Stranka je osvojila 0,1 odsto glasova, ali je izuzeta od uobičajenog cenzusa od pet odsto za Bundestag zato što predstavlja nacionalnu manjinu.
* Lord Palmerston je izjavio: „Samo troje ljudi ga razumeju: kraljičin suprug, koji je mrtav; jedan nemački profesor, koji je poludeo; i ja, koji sam ga zaboravio."
Tako ćete se i vi osećati kad pročitate potencijalan broj koalicija koje bi mogle da vladaju Nemačkom.
- Analena Berbok - može li liderka Zelenih da postane nova nemačka kancelarka
- Armin Lašet izabran za vođu stranke Angele Merkel
4. Dilema oko eksproprijacije
U isto vreme kad i federalni izbori, u Berlinu se održavao referendum o eksproprijaciji da bi se došlo do većeg broja socijalnih stanova.
Oko 56 odsto ljudi glasalo je za oduzimanje imovine velikim posednicima (više od 3.000 stambenih jedinica) i njen prelazak u javno vlasništvo, dok je 39 odsto glasača bilo protiv toga.
Skok cena stanarine je goruće pitanje u Berlinu: jedan onlajn portal za nekretnine izračunao je da je cena stanarine u poslednjih pet godina u ovom gradu skočila za 42 odsto.
Novoizabrana gradonačelnica Franciska Gifi izjavila je da je ona protiv eksproprijacije, ali da rezultati referenduma moraju da se poštuju.
5. Plagijati i politika
Optužbe za plagijat umanjile su šanse kandidatkinje Zelenih Analene Berbok da postane kancelarka.
Ali jedna druga političarka koja je takođe bila optužena za plagijat ostvarila je iznenađujuću pobedu.
Franciska Gifi, iz redova socijaldemokrata, doživela je da joj doktorat bude povučen zato što je utvrđeno da je plagirala deo doktorske teze.
Ona je, međutim, uprkos tome postala novoizabrana gradonačelnica Berlina - prva žena u istoriji koja će upravljati glavnim gradom Nemačke.
Njena stranka je porazila Zelene, pod vođstvom Betine Jaraš, sa 21,4 naprema 18,9 odsto glasova.
6. Hoće li biti dovoljno poslaničkih mesta - bukvalno - u Bundestagu?
Sa 735 poslaničkih mesta, izgleda da će ovaj nemački parlament biti najveći svih vremena.
Ali zbog nemačkog izbornog sistema, niko - čak ni izborna komisija - ne zna koliko će on tačno iznositi.
Kandidat koji je osvojio prvo mesto u svakoj izbornoj jedinici dobija jedno mesto: ima ih 299.
Još 299 mesta rezervisano je za izborne liste u 16 federalnih država, iliti Bundeslanderu.
Glasači rangiraju kandidate prema vlastitim prioritetima.
Ali to je samo 598, odakle onda dolazi još 137 mesta?
Tu na scenu stupaju glasovi drugoizabranih, zasnovani na broju stanovnika u svakoj državi i tome koliko glasova ide drugoplasiranoj stranci u svakoj od njih.
Zbunjeni ste?
I treba da budete.
Stranke moraju da pređu prag od 5 odsto glasova ili da osvoje tri izborne jedinice da bi ušle u parlament.
Na taj način je partija Levice, za dlaku uspela da uđe u Bundestag.
Njen procenat glasova opao je skoro za polovinu od poslednjih izbora, održanih 2017. godine, sa 9,2 na 4,9 odsto glasova.
Međutim, tri izborne jedinice koje je osvojila, u Berlinu i Lajpcigu, spasle su je političkog zaborava na federalnom nivou.
- Merkel u Beogradu: „Mnogo rezultata, ali dug put do Evropske unije"
- Kakav Balkan ostavlja Angela Merkel
- Šta za balkansku dijasporu znače izbori u Nemačkoj
7. Crvena plima na istoku i Lašetov poraz kod kuće
Kao znak koliko su dobro prošle socijaldemokrate dovoljno je da vam kažemo da su osvojile čak i staru izbornu jedinicu Angele Merkel.
Ona je držala poslaničko mesto u Meklengburgu-Zapadnoj Pomeraniji od 1990. i prvih federalnih izbora posle ujedinjenja Nemačke.
A simbolični poraz doživeo je i njen naslednik kao kandidat desnog centra za kancelara Armin Lašet.
Posle predizborne kampanje prepune gafova, nije uspeo da osvoji poslaničko mesto u državi Severna Rajna-Vestfalija u kojoj je rođen.
To ne znači da nije uspeo da uđe u parlament - naći će se u Bundestagu preko izborne liste - ali to samo pokazuje koliko je duboko nepoverenja glasača u njega.
I za kraj - zašto su izbori održani isti dan kad i Berlinski maraton?
Isto se desilo i 2017. godine.
Žao nam je, ali na to ne umemo da vam odgovorimo.
Vaše odgovore šaljite na poštanskim dopisnicama, bitte.
Pogledajte video: Po čemu će Nemci pamtiti Angelu Merkel?
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
22. 11. 2024.
Lišće da podnese ostavku zato što je zapušilo slivnike.
Miško čitalac