Izbori u Sloveniji: Da li ubedljiva pobeda debitanta Goloba šalje Janšu u političku penziju

Tačno tri meseca bilo je potrebno Robertu Golobu da formira političku organizaciju i ostvari najubedljiviju pobedu jedne stranke od osamostaljenja Slovenije.

Ostavio je iza sebe Janeza Janšu, već četiri decenije nezamenljivo lice slovenačke politike, koliko je prošlo od njegovih prvih disidentskih dana još u komunističkoj Jugoslaviji.

Bio je to sudar po svemu dve potpune suprotnosti političke scene Slovenije.

„Ovakvu izlaznost na izbore nismo imali poslednjih dvadeset godina i to sve govori: ljudi su pokazali da žele promene, a pokazali su i da veruju da smo mi ti koji mogu da donesu promene", rekao je pristalicama Robert Golob u izbornoj noći, obraćajući im se preko video veze, pozitivan na virus korona.

Janez Janša mu je uputio čestitke, ističući da je njegova stranka „spremna da radi za dobro Slovenije".

• Kako su se izbori u Sloveniji pretvorili u stalnu potragu za novim licima
• Ubedljiva pobeda novog opozicionog pokreta Sloboda na izborima u Sloveniji, pokazuju izlazne ankete
• Zoran Janković - recept za političko trajanje

Golobu će za formiranje buduće vlade biti dovoljan samo jedan partner - tradicionalna partija levog centra Socijalni demokrati nameće se kao logičan izbor najavljen još u kampanji.

U parlament je ušla i stranka Levica, ali bez političkog kapitala koji je imala posle prethodnih izbora, kada je od njene manjinske podrške zavisila tadašnja koaliciona vlada.

Slovenačka demokratska stranka (SDS) Janeza Janše će, zajedno sa tradicionalnim bliskim partnerima iz Nove Slovenije, postizborne dane dočekati u podređenom položaju.

Koliko će trajati Golobov „premijerski let"

Gotovo 70 odsto birača u Sloveniji izašlo je na izbore koji su usledili posle četiri godine političkih nestabilnosti.

Ređali su se redom dugi pregovori o formiranju manjinske vlade Marjana Šareca, pa kratak život tog kabineta i dolazak na vlast Janeza Janše usred najteže faze korona krize, pa masovni protesti protiv vlade i ubedljivi neuspeh referenduma na kome se glasalo o vladinom predlogu za upravljanju vodama.

„Janša je u ove dve godine pokazao toliki stepen autoritarnosti i konfliktnosti, da će to biti dovoljna garancija da niko neće destabilizovati buduću vladu", smatra profesor Fakulteta društvenih nauka u Ljubljani Igor Lukšič, inače nekada lider Socijalnih demokrata.

On kaže da su ubedljive pobede po pravilu donosile stabilnije vlade u zemlji u kojoj je samo jedan kabinet u prethodne tri decenije ispunio čitav mandat.

Veliko poverenje građana imao je u prvom izlasku na izbore za slovenački parlament i dugogodišnji gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković.

On je 2011. godine osvojio 28,51 odsto glasova, ali - nije uspeo ni da sastavi vladu.

Ubedljivo je 2014. godine pobedio Miro Cerar sa 34,49 odsto glasova, završio jedan premijerski mandat samo nedelju dana pre redovnog isteka i - nestao sa političke scene, a stranka koju je stvorio sada nije ušla u parlament.

Konačno, ni stranka debitanta Marjana Šareca sa izbora 2018. godine, koja je tada osvojila 12,66 odsto glasova i godinu i po dana vodila slovenačku vladu, nije uspela da se ove godine izbori za ulazak u parlament.

Podele i problemi dolazili su iz složenih koalicija, ali i iz samih pobedničkih stranaka.

„Pokret Sloboda trenutno deluje veoma homogeno, mada je bilo i primera da su stvari tako delovale samo na početku.

„Raspadale su se stranke Zorana Jankovića i Mira Cerara, iako su imale veliku podršku", podseća novinar slovenačkog javnog servisa Gašper Petovar.

Upravo raspadu Jankovićeve stranke prisustvovao je i sam Golob koji je bio potpredsednik te organizacije, da bi kasnije nastavio političku karijeru kao potpredsednik krila koje je povela Alenka Bratušek.

Ovaj 55-godišnji elektroinženjer do povratka u politiku radio je u kompaniji koja se bavila zdravim izvorima energije.

Pre izbora, obećao je vraćanje demokratičnosti u slovenačku politiku, okretanje socijalnim i zelenim pitanjima, dok je u izbornoj noći obećao brzo formiranje vlade.

Golob će, za početak, biti rasterećen složenih koalicionih pregovora - sa Socijalnim demokratama ima načelno dogovorenu saradnju, dok Levicu može i ne mora da primi u svoj kabinet.

Ima li političke penzije za Janeza Janšu

Četiri decenije duga politička karijera Janeza Janše došla je pred novu raskrsnicu.

Treći put ostao je bez premijerskog mandata: 2008. godine posle četiri godine na vlasti, 2013. godine posle godinu dana i 2022. godine posle dve godine na funkciji.

Nijednom mu građani nisu dali poverenje da nastavi da vlada na izborima u koje je ulazio sa pozicije vlasti, ali je on pronalazio način da se vrati na funkciju.

Ipak, izborna matematika kaže da, iako je njegov SDS osvojio manje mesta u parlamentu, dobio je čak za oko 50 hiljada više glasova birača.

Poslovično hladan i uzdržan, Janša je i u izbornoj noći odbio da direktno odgovori na novinarsko pitanje da li je to kraj njegove političke karijere tokom koje je bio član, pa disident Komunističke partije u vreme Jugoslavije, tri puta bio ministar odbrane i tri puta premijer Slovenije.

Sledeće godine mogao bi da obeleži tri decenije na čelu SDS-a, stranke u čijem je formiranju i učestvovao.

Slanje Janše u političku penziju bila je želja gotovo svih stranaka levice i centra pred izbore u kojima je pobeda nad SDS-om bila označena kao ključni cilj opozicije.

Profesor Igor Lukšič kaže da Janšin rad poznaje od početka 1980-ih godina i da je uveren da penziju i ne razmatra.

„Janša ima veoma jaku mašineriju i može da preživi sa istim uticajem i procentom glasova i u vladi, ali i u opoziciji.

„On je politički čovek, ne može i ne želi da izađe iz politike - može da živi samo ako je aktivan jer bi ga odmah dočekali sudski procesi koje ni bi mogao da kontroliše i imao bi velike poteškoće", tvrdi Lukšič.

Ipak, Janšin dugogodišnji politički suparnik Milan Kučan, nekadašnji predsednik Slovenije, rezultat izbora vidi kao nešto više od običnog izbornog glasanja.

„Bio je ovo referendum o politici koju je Slovenija vodila dve godine i ljudi su rekli svoje - glasali su za onoga ko je najveći garant promena", rekao je Kučan za slovenački javni servis.

Ukrupnjavanje političke scene u „superizbornoj" godini

Kada je posle prethodnih izbora 2018. godine devet stranaka ušlo u slovenački parlament, bilo je jasno da će politički život biti komplikovan - parlamentarna većina se menjala, menjali su se premijeri i vlade.

Sada bi stvari trebalo da budu znatno jednostavnije jer je na sceni samo pet igrača, od čega dva ili najviše tri mogu činiti novu vlast.

Ipak, to ne znači da scenario stalne potrage za novim licem u slovenačkoj politici zasigurno odlazi u istoriju.

„Kad ova vlada padne za nekoliko godina, na sledećim izborima mislim da ćemo ponovo gledati scenario sa novim licem i novom strankom, iako će mnoge partije otići u istoriju.

„Ipak, pitanje za sve leve stranke koje nisu ušle u parlament, ili kao SD i Levica koja imaju jako loš rezultat, jeste zašto su sami pomogli Golobu da bi - izgubili sopstvene glasove", pita se novinar Gašper Petovar.

I Socijalne demokrate i Levica ostvarile su lošije rezultate nego pre četiri godine, što je za mladog lidera Levice Luku Meseca značilo da već u izbornoj noći ponudi ostavku.

Van parlamenta ostale su stranke nekadašnjih premijera Marjana Šareca, Mira Cerara i Alenke Bratušek, stranka penzionera koja je često imala ključnu ulogu u formiranju vlasti, kao i nekoliko partija nastalih iz ovih organizacija.

I dok SDS ostaje dominantna snaga na desnom političkom polu, Robert Golob tek treba da uveri birače da je on snaga i za sledeće izbore - što nije uspelo nijednom od njegovih prethodnika.

Politikolog Igor Lukšič smatra da duga tradicija razjedinjenosti igra važnu ulogu, te da sada nema faktora koji povezuje - poput crkve pre Drugog svetskog rata ili komunističke partije u jugoslovenskom periodu.

„Politička svest je tako niska da tu nema gradnje tradicije - nema uverenja i poverenja da se nešto stvara.

„U pitanju je anarhoidna svest koja ide na emociju za kratak period."

Period do sledećih izbora zaista je kratak, pa se u slovenačkoj javnosti 2022. godina često naziva „superizborna" godina.

Najpre će se na jesen tražiti naslednik Boruta Pahora na predsedničkoj funkciji jer on posle dva mandata više nema pravo na novu kandidaturu.

Potom će 20. novembra biti održani lokalni izbori, a na njima su i u prethodnim ciklusima u pojedinim opštinama dominirale lokalne liste, manje partije i organizacije.

Moglo bi to da udahne novi život i nekim strankama koje na ovim izborima nisu uspele da pređu izborni prag.

Pratite nas na Fejsbuku, Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]