Izbori za Evropski parlament 2024: Politički potres – težak poraz za Šolca i Makrona

Politički potres u Evropi izazvan izborima za novi saziv Evropskog parlamenta, na kojima su najveći gubitnici francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc.

Prema predviđanjima, desničarske partije su zabeležile odlične rezultate i u Francuskoj i u Nemačkoj, zemljama stubovima Evropske unije.

Dobre rezultate, desnica je zabeležila u još nekim zemljama EU.

Zbog teškog poraza njegove stranke od desničarskog Nacionalnog okupljanja, Makron se hitno obratio naciji i saopštio da je raspustio parlament i da će raspisati vanredne nacionalne izbore za 30. jun i 7. jul.

Ursula fon der Lajen, čija je partija najbolje prošla na izborima u Nemačkoj, najavila je kandidaturu za novi mandat predsednice Evropske komisije, mada je italijanska premijerka Đorđa Meloni poručila da je još rano da se govori o tome.

• Zašto su evropski izbori važni i kako funkcionišu
• Evropski levi centar ima problema da zadrži navalu desnice
• Krajnja desnica stremi uspehu na evropskim izborima i odbacuje nemački AfD

Izbori za Evropski parlament trajali su od 6. do 9. juna u zemljama članicama EU.

Pravo glasa imalo je 360 miliona Evropljana, a novi saziv Evropskog parlamenta ubuduće će imati 720 poslanika, što je 15 više nego do sada.

Izlasnost birača širom Evrope bila je 51 odsto, prve su procene Evropskog parlamenta.

To je neznatno više nego 2019. godine (50,66 odsto).

Mladi sa 16 i 17 godina prvi put su mogli da glasaju u Nemačkoj i Belgiji, čime se uvećava broj glasova evropskih mladih.

Mladi Austrijanci i Maltežani već neko vreme mogu da glasaju sa 16 godina, dok Grci to mogu da učine sa 17.

Samo u Nemačkoj procenjuje se da je oko 1,4 miliona novih glasača od 16 ili 17 godina.

Desničarska AfD tvrdi da je uspela da privuče mlade, pre svega muškarce, kroz kampanje na društvenim mrežama poput TikToka.

Francuska

Veliko slavlje u sedištu Nacionalnog okupljanja, stranke desnice koju je osnovala Marin Le Pen, nakon što je objavljeno da je osvojila najviše glasova – više od 30 odsto, pokazuju izlazne ankete.

Nikada do sada ova stranka nije uspela da dobije toliko.

Renesansna stranka predsednika Makrona zauzima drugo mesto sa 15,2 odsto, dok su socijalisti, pod vođstvom Rafaela Gluksmana, dobili 14 odsto.

U obraćanju pristalicama, mladi lider Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela pozvao je Makrona da raspusti parlament i raspiše vanredne izbore.

Francuzi su doneli presudu na koju se ne može uložiti žalba, bio je slikovit Bardela.

„Francuzi su izrazili želju za promenom. Ova jasna poruka evropskim liderima pokazuje volju Francuza koji žele Evropa promeni kurs.

„Vetar nade duva nad Francuskom, a ovo je samo početak“, rekao je Bardela.

„Predsednik ne može da ostane gluv na poruku koju je večeras poslao francuski narod“, dodao je on.

Osim Nacionalnog okupljanja, Makronove stranke i socijalista, u Evropski parlament će ići i predstavnici levičarske stranke Nepokolebljiva Francuska (8,3 odsto glasova birača), krajnje desničarske stranke Erika Zamura (5,5 odsto), a moguće i Zeleni koji su sada na 5,2 odsto (pet procenata je izborni prag).

Izlaznost u Francuskoj bila je otprilike 51 odsto, za nijansu veća nego 2019. godine kada je bila 50,12 odsto.

Bardela, koji ima 28 godina, bio je veliki adut Nacionalnog okupljanja, i bila mu je poverena kampanja za EU izbore.

Vlast je toliko ozbiljno shvatila Bardelu da je na televizijski duel sa njim izašao i premijer Gabrijel Atal, napadajući bliske veze Nacionalnog okupljanja sa Rusijom.

Nedugo posle obraćanja Bardele, Makron je najavio raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u Francuskoj.

Marin Le Pen, liderka Nacionalnog okupljanja, pozdravila je odluku Makrona i rekla da očekuje pobedu na nacionalnim izborima.

„Spremni smo da preuzmemo vlast ako nam Francuzi daju poverenje… Spremni smo da iskoristimo moć, da okončamo masovnu migraciju, da damo prednost kupovnoj moći, spremni smo da Francuska ponovo živi“, rekla je ona.

• Zašto su birači kaznili Emanuela Makrona na izborima
• Makron je izabrao novog, najmlađeg premijera Francuske
• Postkolonijalne napetosti „nadomak građanskog rata“ na rajskim ostrvima
• Lideri NATO članica odbacili Makronov predlog o slanju „zapadnih trupa u Ukrajinu“

Nemačka

Najveća trka bila je u Nemačkoj, gde se biralo 96 od 720 članova budućeg Evropskog parlamenta.

Konzervativci Ursule fon der Lajen iz koalicije CDU-CSU i krajnja desnica u Nemačkoj slave, poručujući da je ovo kraj Šolcove levičarske vlade, uoči nacionalnih izbora 2025. godine.

Prema preliminarnim rezultatima, desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) zauzela je drugo mesto na izborima za Evropski parlament u Nemačkoj, pobedivši SPD levog centra kancelara Olafa Šolca i njegove koalicione partnere Zelene.

Predviđa se da će najjača stranka biti konzervativna CDU/CSU sa 30 odsto.

Za razliku od Francuske, Olaf Šolc je preko portparola poručio da neće biti vanrednih izbora.

Novi parlamentarni izbori u Nemačkoj biće održani tek na jesen 2025, osim ako pritisak na Šolca ne bude još snažniji.

Zeleni i SPD postigli su slabije rezultate nego 2019, sa predviđenih 12,5 odsto, odnosno 14 odsto.

Predviđa se da će AfD osvojiti 16 odsto, što je pet procenata više nego 2019.

Krajnja desnica je dobro prošla u istočnoj Nemačkoj, utrvši put, kažu lideri AfD, ka pobedi na regionalnim izborima u septembru.

Slični rezultati su i u Austriji, javlja BBC-jeva dopisnica iz Beča Betani Bel.

Prema izlaznim anketama, krajnje desničarska Partija slobode, FPO, osvojila je najviše glasova u Austriji – 27 odsto.

Italija

Ogroman natpis Grazie (Hvala) i buket cveća za italijansku premijerku Đorđu Meloni savršeno su opisali atmosferu u prostoriji gde je njena partija Braća Italije čekala rezultate.

U odnosu na nacionalne izbore, Braća Italije su sada dobile još veću podršku – 28,8 odsto glasova (24 mesta u Evropskom parlamentu).

To je mnogo bolje od opozicije levog centra, Demokratske partije, koja je na 24,1 odsto (20 mesta).

Napred Italija (Forza Italia) i Lega Matea Salvinija, koalicioni partneri Braće Italije u italijanskoj vladi, takođe su dobro prošle – 10,8 odsto, odnosno osam odsto.

To praktično znači da su partije desne koalicije, koja je na vlasti u Italiji, dobile nešto manje od 50 odsto podrške italijanskih građana.

Stranka Đorđe Meloni ostvarila je čak četiri puta bolji rezultat nego 2019. kada je uzela samo 6,4 odsto glasova (šest mesta) čime joj je ojačana pozicija u Briselu, sa velikim uticajem na mogući reizbor predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.

• Ultradesničarske stranke u usponu širom Evrope
• Đorđa Meloni: Ko je ultradesničarska liderka koja vlada Italijom
• Da li je fašizam, kako tvrdi italijanska premijerka Đorđa Meloni, „poslat na smetlište istorije“

Mađarska

Fides, stranka premijera Viktora Orbana, dobila je najviše glasova, ali je i ostvarila najslabiji rezultat na izborima za Evropski parlament.

Sa stranačke bine, Orban nije propustio priliku da pecne Brisel., navodeći da su Mađari na ovim izborima pokazali da će „kazniti one koji u Briselu rade protiv sopstvene zemlje“.

„Da sumiramo rezultate izbora za EP, možemo da pošaljemo telegram Briselu u kojem piše stop migracijama, stop nametanju priče o rodu, stop ratu, stop Sorosu, stop Briselu“, rekao je Orban.

• Ko je Viktor Orban, političar koji ljuti Evropu
• Mađarsko otvaranje kineskim tehnološkim fabrikama uprkos protestima
• Mađari zabrinuti zato što obrazovni sistem postaje ‘previše ženski’ – izveštaj parlamentarnog tela
• Kako je šal Viktora Orbana naljutio komšije Mađarske
• Zašto se gradi naftovod između Srbije i Mađarske

Hrvatska

Aleksandar Miladinović, novinar BBC-ja na srpskom, iz Zagreba

Glasalo se i u Hrvatskoj, najmlađoj članici EU, ali interesovanje za izbore je bilo vrlo nisko.

Svega nekoliko bilborda, poneka televizijska reklama i bleda onlajn kampanja.

Glasači u Hrvatskoj četvrti put su birali 12 predstavnika zemlje u Evropskom parlamentu u atmosferi koja nije nalikovalo uobičajenim predizbornim trzavicama u nekadašnjoj jugoslovenskoj republici.

U takozvanoj superizbornoj godini, gde su hrvatski birači najpre već odlučili o poslanicima u državnom parlamentu, a krajem godine ih čeka glasanje na predsedničkim izborima, evropsko glasanje proteklo je u priličnoj senci.

Birači su mogli da se opredele za jednu od čak 25 lista na kojima je bilo 300 kandidata tako što su jedan glas dali listi, a drugi su mogli da dodele pojedincu za koga su želeli da bude među poslanicima novog saziva Evropskog parlamenta.

Zbog toga i podaci o niskoj izlaznosti nisu veliko iznenađenje – u gotovo svim oblastima, osim u jednoj, odziv nije dobacio ni do 20 odsto.

Tradicionalnu borbu za 12 mandata vodile dve najveće hrvatske stranke, vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i Socijaldemokratska partija (SDP).

Izlazne ankete pokazale su da je najveće poverenje birača opet dobila HDZ – 33,74 posto glasova birača, prenela je Hrvatska televizija.

Socijaldemokratska partija i partneri su dobili 27,81 posto glasova.

Desničarski Domovinski pokret, koji je ušao u novu hrvatsku vladu, dobio je 8,67 odsto glasova, dok je zeleno-leva stranka Možemo osvojila 5,84 odsto glasova birača.

• Hrvatska dobila novu vladu, bez srpske manjine, tri ministra iz desnog Domovinskog pokreta
• Kako će ishod izbora u Hrvatskoj uticati na život ljudi

Uspehu se nisu nadale samo tradicionalne stranke, već je na biračkom listiću i tim jedne poznate hrvatske influenserke, koja je predvodi listu mladih zainteresovanih za evropska izborna pitanja.

„Ko ne pregleda ponudu, može da pomisli da nam se političari i ne obraćaju, ali mogu se pronaći zaista dobri stavovi“, kaže Mihaela Stanić iz Osijeka za BBC.

Rekla je i da se na početku ništa neće promeniti, ali da stvari mogu da se menjaju i iz Evropskog parlamenta.

„Mi smo generacija koja je u školi mnogo učila o Evropskoj uniji, imali smo priliku i da putujemo, pa zato mislim da ljudi ipak ponešto znaju“, rekla je 24-godišnjakinja za BBC.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Poljska

Predviđa se da će centristička Građanska koalicija (KO) poljskog premijera Donalda Tuska pobediti na izborima za Evropski parlament, prema izlaznoj anketi objavljenoj nakon što je glasanje završeno u 21 sat.

Pro-EU KO osvojio je 38,2 odsto, ispred glavne opozicione stranke Pravo i pravda (PiS) sa 33,9 odsto glasova.

Ako ovi rezultati budu ozvaničeni, Tusk će prekinuti niz evroskeptične PiS koja je pobedila u poslednjih devet izbora zaredom, među kojima i na parlamentarnim izborima u oktobru i lokalnim izborima u aprilu.

Međutim, PiS nije uspeo da napravi dogovor sa koalicionim partnerima da formira vlast.

• „Glasajte ili se suočite sa ratom“: Oštro upozorenje poljskog premijera uoči evropskih izbora
• „Mi smo u predratnom dobu, a Evropa je nespremna“, kaže poljski premijer
• Zašto Poljska i Belgija dobijaju najviše novca od EU

Mala krajnje desničarska partija Konfederacija je treća sa 11,9 odsto, beležeći značajno povećanje podrške u odnosu na njen rezultat iz 2019. od 4,55 odsto.

Dva mlađa partnera u Tuskovoj koaliciji, agrarni konzervativci Treći put i Levica, našli su se na četvrtom i petom mestu na izborima za Evropski parlament sa 8,2 odsto i 6,6 odsto.

Španija

Izlazne anketeu Španiji pokazuju da se Socijalistička radnička partija (PSOE) premijera Pedra Sančeza bori za prvo mesto sa konzervativnom Narodnom partijom (PP).

Sančezova stranka ima između 20-22 mesta (u poređenju sa 21 u 2019.), Narodna partija ima 21-23 (u poređenju sa 13 u 2019.).

Tvrdo desni Vok je na trećem mestu, sa 6-7 mesta, što je blagi napredak u odnosu na prošle izbore.

Levičarski savez Sumar, mlađi partner u španskoj vladi, ima 3-4 mesta, dok Podemos ima 2-3, prema istoj anketi.

Belgijanci su uz evropske, glasali i na saveznim i regionalnim izborima.

Glasanje u Belgiji je obavezno, a 16-godišnja princeza Eleonora glasala je na evropskim izborima zajedno sa princezom Elizabetom i dva brata.

Ipak, malo je entuzijazma među mladim Belgijancima na glasanju u gradu Alstu.

Flams Belang slavila je ranije u tom mestu, iako nijedna stranka nije želela da sarađuje sa njima.

Simona, mlada glasačica, kaže da se mladim ljudima posebno svidela njihova migrantska politika „jer vole njihove stavove prema ljudima koji dolaze iz inostranstva“.

Holandski antiislamski populista Gert Vilders posetio je Alst da bi podržao Flams Belang.

Holandski glasači dužnost su obavili u četvrtak, a izlazne ankete pokazuju da njegova stranka zaostaje za zeleno-levim savezom.

• Antiislamski populista Gert Vilder pobedio na izborima u Holandiji

Danska

Za razliku od trenda u drugim evropskim zemljama, u Danskoj se predviđa pobeda levičarske stranke.

Prema izlaznoj anketi, očekuje se da Socijalistička narodna partija osvoji najviše glasova (18,4 odsto), što bi joj dalo tri od ukupno 15 mesta koliko ova zemlja ima u Evropskom parlamentu.

Ova stranka je sada u prednosti nad socijaldemokratama, koje predvodi premijerka Mete Frederiksen, ali će i oni imati tri mesta.

Izlazne ankete ukazuju da je stranka desnog centra Liberali pretrpela udarac.

Ona je partner u koalicionoj vladi i očekuje se da će izgubiti dva od dosadašnja četiri mesta.

Pratite nas na Fejsbuku, , , Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk