Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o dugogodišnjem sukobu

Tekst je ažuriran 3. oktobra 2024.

Rat u Gazi je počeo napadom palestinske ekstremističke grupe Hamas na Izrael 7. oktobra 2023, kada je ubijeno 1.200 ljudi, a 251 uzet za taoce.

Usledila je odmazda Izraela u kojoj je za godinu dana poginulo više od 41.000 ljudi, podaci su Ministarstva zdravlja pod kontrolom Hamasa.

Raseljeno je više od 90 odsto od 2,2 miliona stanovnika u Gazi.

Ujedinjene nacije navodi i da je došlo do porasta nasilja i u Zapadnoj obali, gde je poginulo više od 680 Palestinaca i 22 Izraelaca.

Međutim, sukobi traju decenijama.

Kako je sve počelo?

• Minhen 1972: Septembarski dani posle kojih više ništa nije bilo isto
• Nakba: Najsumorniji dan za Palestince
• Hoće li Izrael izvršiti aneksiju delova Zapadne obale

Sukob koji traje već 100 godina

Velika Britanija je preuzela kontrolu nad područjem poznatim kao Palestina pošto je Osmansko carstvo, koje je vladalo ovim delom Bliskog istoka, poraženo u Prvom svetskom ratu.

Područje su naseljavale jevrejska manjina i arapska većina.

Netrpeljivosti su počele da rastu kada je međunarodna zajednica dala Britaniji zadatak da u Palestini uspostavi „nacionalni dom" za Jevreje.

Ovo je proizašlo iz Balfurove deklaracije iz 1917. godine, obećanja tadašnjeg ministra spoljnih poslova Artura Balfura britanskoj jevrejskoj zajednici.

Deklaracija je bila deo britanskog mandata nad Palestinom i podržala ju je novostvorena Liga naroda - preteča Ujedinjenih nacija - 1922. godine.

Jevreji su oblast smatrali pradomovinom, ali palestinski Arapi su takođe polagali pravo na zemlju i usprotivili se uspostavljanju „nacionalnog doma".

Između dvadesetih i četrdesetih godina 20. veka, pristizao je sve veći broj Jevreja - mnogi su bežali od progona u Evropi i tražili domovinu posle Holokausta u Drugom svetskom ratu.

Sve češće je dolazilo do nasilja između Jevreja i Arapa, ali i do napada na britansku upravu.

Ujedinjene nacije (UN) su 1947. godine izglasale da se Palestina podeli na dve države, jevrejsku i arapsku, a Jerusalim je postao međunarodni grad.

Taj plan su prihvatile jevrejske vođe, ali ga je arapska strana odbila i plan nikada nije sproveden.

• Izrael je jevrejska nacionalna država
• Ko su izraelski Arapi
• Golanska visoravan - mesto istorijskih sudara Izraela i Sirije

Stvaranje Izraela i „Katastrofa"

Pošto nisu uspeli da reše problem, Britanci su otišli 1948. godine, a jevrejske vođe proglasile su stvaranje države Izrael.

Trebalo je da to bude sigurno utočište za Jevreje koji beže od progona, kao i nacionalna domovina.

Mnogi Palestinci su se usprotivili i počeo je rat.

Učestvovale su i vojske pet susednih arapskih zemalja.

Stotine hiljada Palestinaca pobeglo je ili je proterano iz domova za vreme ovog sukoba.

Ovaj događaj Palestinci nazivaju Al Nakba ili „Katastrofa".

Do trenutka kada su se borbe završile primirjem naredne godine, Izrael je kontrolisao veći deo teritorije.

Jordan je zauzeo teritoriju koja je postala poznata kao Zapadna obala, a Egipat Gazu.

Jerusalim je bio podeljen između izraelskih snaga na zapadu i jordanskih na istoku.

Kako nikada nije došlo do mirovnog sporazuma - svaka strana je krivila drugu - decenije koje su usledile donele su nove ratove i sukobe.

Kako mapa izgleda danas

U ratu 1967. godine, Izrael je okupirao istočni Jerusalim i Zapadnu obalu, kao i veći deo sirijske Golanske visoravni, Gazu i egipatsko Sinajsko poluostrvo.

Većina palestinskih izbeglica i njihovih potomaka živi u Gazi i na Zapadnoj obali, kao i u susednim državama Jordanu, Siriji i Libanu.

Ni njima, ni njihovim potomcima Izrael nije dozvolio da se vrate kućama - izraelske vlasti tvrde da bi to preplavilo zemlju i ugrozilo njeno postojanje.

Izrael i dalje zauzima Zapadnu obalu. Iako se vojska povukla iz Gaze, UN i dalje ovu oblast smatraju delom okupirane teritorije.

Izrael za ceo Jerusalim tvrdi da je njihov glavni grad, dok Palestinci proglašavaju istočni Jerusalim za glavni grad buduće palestinske države.

• Šta je Al Aksa i zašto je žarište sukoba izraelske policije i Palestinaca
• Kosovo otvorilo ambasadu u Izraelu, Srbija još nije preselila u Jerusalim - zašto je to važno
• Zašto je najava žrtvovanja životinje dovela do sukoba u Jerusalimu
• Jerusalimski hrišćani tvrde da su napadi protiv njih u porastu

Šta su okupirana Zapadna obala i Pojas Gaze?

Jordan je okupirao zemlju koja je postala poznata kao Zapadna obala - komad zemlje na zapadnoj obali reke Jordan i omeđen Izraelom na severu, zapadu i jugu.

Na njegovom istoku leži Jordan.

Pojas Gaze, dugačak svega 41 kilometar i 10 kilometara širok, ima više od dva miliona stanovnika i jedno je od najgušće naseljenih mesta na Zemlji.

Posle rata 1948-49, Gazu je Egipat okupirao 19 godina.

Izrael je okupirao Gazu u ratu 1967. i ostao do 2005. godine, za to vreme gradeći jevrejska naselja.

Izrael je povukao trupe i naseljenike 2005. godine, iako je zadržao kontrolu nad vazdušnim prostorom, zajedničkom granicom i obalom.

UN i dalje smatraju da je teritorija koju je okupirao Izrael.

Jerusalim je podeljen između izraelskih snaga na zapadu i jordanskih snaga na istoku.

Pošto nikada nije bilo mirovnog sporazuma, bilo je više ratova i borbi u decenijama koje su usledile.

Pogledajte video o izraelskoj aneksiji Zapadne obale

Da li je Jerusalim palestinski ili izraelski?

Izrael polaže pravo na ceo Jerusalim kao svoju prestonicu, dok Palestinci polažu pravo na istočni Jerusalim kao glavni grad buduće palestinske države.

SAD su jedna od samo nekolicine zemalja koje su priznale Jerusalim kao glavni grad Izraela, ali ističu da o konačnom statusu grada treba odlučiti putem pregovora.

U proteklih 50 godina Izrael je izgradio naselja u ovim oblastima, gde sada živi više od 700.000 Jevreja.

Palestinci, uz podršku većine država i međunarodnih tela, kažu da su ovi domovi ilegalni po međunarodnom pravu, ali Izrael to poriče.

Napetosti između Izraela i Palestinaca koji žive u istočnom Jerusalimu, Gazi i na Zapadnoj obali, vrlo su česte.

Pogledajte video:

Da li je Palestina država?

Ujedinjene nacije su 2012. glasale za priznavanje Palestine kao „države posmatrača koja nije članica".

Promena od „posmatračkog entiteta" omogućila je Palestincima da učestvuju u debatama Generalne skupštine i poboljšaju šanse za članstvo u agencijama UN i drugim telima.

Glasanje nije stvorilo palestinsku državu.

Međutim, više od 70 odsto od 193 članice Generalne skupštine UN priznaje državu Palestinu.

• Dečje žrtve sukoba Izraelaca i Palestinaca
• Izrael-Gaza: Šta zakon kaže o oružanom sukobu

Ko kontroliše Gazu?

Gazom vlada palestinska vojna grupa Hamas, koja se mnogo puta borila protiv Izraela.

Izrael i Egipat strogo kontrolišu granice Gaze kako bi sprečili da oružje dođe do Hamasa.

Palestinci u Gazi i na Zapadnoj obali kažu da pate zbog izraelskih akcija i ograničenja.

Izrael kaže da deluje samo da bi se zaštitio od palestinskog nasilja.

• Palestina i Izrael: Šta je Hamas
• Sukobi Izraela i Palestinaca: Čime sve raspolaže Hamas i kakva je snaga oružja
• Ko je nova palestinska paravojska poznata kao Lavlja jazbina
• Šta je izraelska Gvozdena kupola

Koji su glavni problemi?

Postoji niz pitanja oko kojih Izrael i Palestinci ne mogu da se saglase.

Među njima su:

• Šta bi trebalo da se desi sa palestinskim izbeglicama?
• Da li jevrejska naselja na okupiranoj Zapadnoj obali treba da ostanu ili budu uklonjena?
• Da li dve strane treba da dele Jerusalim i - što je možda najzahtevnije od svega:
• Da li treba stvoriti palestinsku državu uz Izrael?

Koji su napori uloženi da se ovi problemi reše?

Izraelsko-palestinski mirovni pregovori vođeni su i prekidani između 1990-ih i 2010-ih, a u međuvremenu je u više navrata dolazilo do sukoba.

U prvim danima činilo se da je moguć mir postignut u pregovorima.

Niz tajnih pregovora u Norveškoj, takozvani mirovni proces u Oslu, simbolički je završen ceremonijom na travnjaku Bele kuće 1993. kojom je predsedavao predsednik Bil Klinton.

U tom istorijskom trenutku, Palestinci su priznali državu Izrael, a Izrael je priznao istorijskog neprijatelja, Palestinsku oslobodilačku organizaciju (PLO), kao jedinog predstavnika palestinskog naroda.

Osnovana je samoupravna Palestinska uprava.

Međutim, ubrzo su se pojavile pukotine, kada je tadašnji opozicioni lider Benjamin Netanjahu nazvao Oslo smrtnom pretnjom za Izrael.

Izraelci su ubrzali projekat naseljavanja Jevreja na okupiranim palestinskim teritorijama. Tek osnovana palestinska militantna grupa Hamas poslala je bombaše samoubice da ubijaju ljude u Izraelu i uništavaju šanse za dogovor.

Atmosfera u Izraelu se pogoršala, što je kulminiralo atentatom na izraelskog premijera Jicaka Rabina, koga je ubio jevrejski ekstremista 4. novembra 1995. godine.

Tokom 2000-ih godina radilo se na oživljavanju mirovnog procesa - 2003. godine su svetske sile osmislile mapu puta čiji je krajnji cilj rešenje o dve države, ali to nikada nije sprovedeno.

Mirovni napori su konačno zaustavljeni 2014. godine, kada su pregovori Izraelaca i Palestinaca u Vašingtonu propali.

Poslednji mirovni plan - koji su pripremile SAD tokom mandata predsednika Donalda Trampa - premijer Netanjahu je nazvao „sporazumom veka", ali su ga Palestinci odbacili kao jednostrani i nikada se nije pokrenuo.

Zašto su Izrael i Gaza sada u ratu?

Gazom vlada Hamas, islamistička grupa koja je posvećena uništenju Izraela i koju Ujedinjeno Kraljevstvo i mnoge druge zemlje označavaju kao terorističku grupu.

Hamas je pobedio na poslednjim izborima Palestinaca 2006. i preuzeo kontrolu nad Gazom sledeće godine zbacivši sa vlasti rivalski pokret Fatah, predsednika Mahmuda Abasa sa Zapadne obale.

Od tada su militanti u Gazi vodili nekoliko ratova sa Izraelom, koji je zajedno sa Egiptom održavao delimičnu blokadu ovog pojasa kako bi izolovao Hamas i pokušao da zaustavi napade, posebno neselektivno ispaljivanje raketa ka izraelskim gradovima.

Palestinci u Gazi kažu da ograničenja Izraela i njegovi vazdušni udari na gusto naseljena područja predstavljaju kolektivnu kaznu.

Ova godina je bila najsmrtonosnija zabeležena za Palestince na okupiranoj Zapadnoj obali i istočnom Jerusalimu, kažu UN.

Palestinci se takođe žale na ograničenja i vojne akcije koje se tamo sprovode kao odgovor na smrtonosne napade na Izraelce.

Ove tenzije su mogle biti jedan od razloga za Hamasov napad oktobra 2023.

Ali militanti su možda nastojali i da povećaju popularnost među običnim Palestincima.

Koristili su taoce kako bi izvršili pritisak na Izrael da oslobodi neke od 4.500 Palestinaca koji su, prema procanama, u izraelskim zatvorima.

Ko koga podržava u ratu Izrael-Hamas?

SAD, Evropska unija i druge zapadne zemlje osudile su napad Hamasa na Izrael.

Amerika, najbliži saveznik Izraela, tokom godina je jevrejskoj državi dala više od 260 milijardi dolara vojne i ekonomske pomoći i obećale dodatnu opremu, rakete protivvazdušne odbrane, navođene bombe i municiju.

Poslala je i dva nosača aviona na istočni Mediteran da odvrate neprijatelje Izraela, posebno libanski pokret Hezbolah, od otvaranja drugog fronta u ratu.

SAD su, međutim, kritikovale Izrael zbog obima palestinskih žrtava i pojavile su se oštre razlike među saveznicima oko rata.

Rusija i Kina su odbile da osude Hamas i kažu da održavaju kontakt sa obe strane u sukobu.

Ruski predsednik Vladimir Putin okrivio je američku politiku za odsustvo mira na Bliskom istoku.

Iran, najveći neprijatelj Izraela, ključna je podrška Hamasu, kao i Hezbolahu, čiji militanti razmenjuju vatru sa izraelskim snagama skoro svakodnevno od Hamasovog napada.

Iran je 1. oktobra uveče lansirao desetine projektila prema Izraelu, od kojih su neki pali na izraelsku teritoriju.

Bio je to drugi napad Irana ove godine, pošto je u aprilu ispalio stotine projektila i dronova na Izrael.

Pogledajte video:

Pratite nas na Fejsbuku, i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]