Tekst je ažuriran u novembru 2024.
Benjamin Netanjahu postao je četvrti svetski lider za kojim je Međunarodni krivični sud (MKS) izdao nalog za hapšenje zbog zločina protiv čovečnosti.
Time se pridružio Vladimiru Putinu, Omaru al-Baširu, i Muameru el Gadafiju.
Okrivljen je za vojne akcije nad Palestincima od napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023, pa nadalje.
Optužen je za izazivanje gladi među civilima kao metod ratovanja, ubijanje, namerne napade na civilno stanovništvo i istrebljenje.
Odluka MKS-a dočekana je s ogorčenjem širom Izraela, čak su i njegovi najveći politički neprijatelji to osudili kao nečuveno.
Nalog za hapšenje se pojavio u ključnom trenutku za Netanjahua, najdugovečnijeg premijera Izraela, koji je trenutno usred vođenja ratova protiv Hamasa u Gazi i Hezbolaha u Libanu, kao i sukoba sa Izraelovim glavnim neprijateljem, Iranom.
Ovi ratovi odvijaju se u kontekstu krivičnog suđenja protiv Netanjahua zbog sumnje na korupciju i mito, što on odlučno negira.
Sukobi su odložili postupke, što je nekima dalo povoda za tvrdnju da izraelski premijer želi da produži rat u Gazi kako bi izbegao suđenje.
Napad 7. oktobra i rat koji je usledio takođe su zaustavili masovne proteste protiv pravosudnih reformi koje je Netanjahu planirao, a koje su podelile zemlju.
Optužili su ga da razara zemlju i da predstavlja opasnost za demokratiju.
- Netanjahu posle 12 godina ide u opoziciju
- Suđenje premijeru Izraela: „Netanjahu zloupotrebio položaj i moć“
- Skupi pokloni, mediji, mito: Za šta je optužen premijer Izraela
Uprkos svim problemima, Netanjahu ima reputaciju lukavog političara.
Ponovo je izabran na rekordni peti premijerski mandat u novembru 2022. godine, kao vođa Likuda, najviše desno orijentisane koalicije u istoriji Izraela.
Hvaljen je među pristalicama kao „kralj Bibi" i „mađioničar" zbog veštine dobijanja izbora.
Njegov povratak na vlast usledio je nakon relativno kratkog perioda u opoziciji.
Netanjahu, koji ima 75 godina, šest puta je biran za premijera, što je uspeh koji se u velikoj meri temelji na slici koju je stvorio o sebi - „Gospodin bezbednost", odnosno najbolji za vođenje odbrane Izraela.
Ranije je rekao da želi da bude zapamćen kao zaštitnik Izraela.
Međutim, 7. oktobra 2023. godine, Izrael je doživeo najkatastrofalniji napad u njegovoj istoriji, kada su ga napale stotine pripadnika Hamasa.
Ubili su oko 1.200 ljudi i odveli 251 taoca u Gazu.
Netanjahu je kao odgovor pokrenuo rat sa ciljem da uništi Hamas, koji se i dalje vodi.
Prema podacima Ministarstva zdravlja u Gazi, koje je pod kontrolom Hamasa, najmanje 44.000 ljudi ubijeno je u napadima Izraela od oktobra 2023, što je izazvalo osudu međunarodne zajednice.
Netanjahu se takođe suočava, ali i opire, velikom pritisku unutar zemlje da pristane na prekid vatre kako bi se omogućilo oslobađanje oko 100 talaca koji su još u rukama Hamasa.
Izrael i Hamas međusobno se optužuju za neuspeh u postizanju dogovora.
U međuvremenu, Izrael se suočava s više od godinu dana napada iranski potpomognute grupe Hezbolah u Libanu, koja tvrdi da deluje u solidarnosti s Palestincima.
Zbog napada, najmanje 60.000 ljudi je raseljeno iz domova u severnom Izraelu.
Popularnost Netanjahua naglo je opala posle napada 7. oktobra 2023. godine, a protivnici, pa čak i neke njegove pristalice, pozvale su ga da preuzme odgovornost za najveći obaveštajni neuspeh u istoriji Izraela.
Netanjahu je do sada odbacivao krivicu.
Međutim, neki značajni uspesi za Izrael, kao što su ubistvo vođe Hamasa Jahja Sinvara i vođe Hezbolaha Hasan Nasralaha, kao i kopnena ofanziva na Hezbolah, popravili su njegov rejting među Izraelcima.
Bratovljevo nasleđe
Benjamin Netanjahu je rođen u Tel Avivu 1949. godine.
Porodica mu se 1963. godine preselila u SAD kad mu je otac Benzion, istaknuti istoričar i cionistički aktivista, dobio ponudu za akademski položaj.
Sa 18 godina se vratio u Izrael, gde je proveo pet istaknutih godina u vojsci, služeći kao kapetan elitne komandoske jedinice Sajerat Matkal.
Učestvovao je u napadu na aerodrom u Bejrutu 1968. godine i borio se u Bliskoistočnom ratu 1973. godine.
Okončavši vojnu službu, Netanjahu se vratio u SAD, gde je diplomirao i stekao zvanje magistra na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT).
Netanjahuov brat Jonatan je 1976. godine ubijen predvodeći operaciju oslobađanja talaca iz otetog aviona u Entebeu, u Ugandi.
Njegova smrt ostavila je dubokog traga na porodicu Netanjahu i njegovo ime postalo je legendarno u Izraelu.
Netanjahu je osnovao antiteroristički institut u znak sećanja na brata, a 1982. godine je postao zamenik šefa izraelske misije u Vašingtonu.
Netanjahuova javna karijera praktično je lansirana preko noći.
Kao artikulisani govornik engleskog jezika sa istaknutim američkim naglaskom, postao je poznato lice na američkoj televiziji i ubedljivi zastupnik Izraela.
Netanjahu je imenovan za stalnog predstavnika Izraela u Ujedinjenim nacijama u Njujorku 1984. godine.
Dolazak na vlast
Tek je 1988. godine, kad se vratio u Izrael, počeo da učestvuje u domaćoj politici, osvojivši poslaničko mesto za stranku Likud u Knesetu (parlamentu) i postavši zamenik ministra spoljnih poslova.
Kasnije je izabran za predsednika stranke, a 1996. prvi direktno izabrani premijer Izraela na prevremenim izborima posle ubistva Jicaka Rabina.
Netanjahu je i najmlađi lider Izraela i prvi koji je rođen nakon što je država osnovana 1948. godine.
Iako je žestoko kritikovao mirovni sporazum u Oslu iz 1993. godine između Izraela i Palestine, Netanjahu je potpisao sporazum kojim je predato više od 80 odsto Hebrona Palestinskoj samoupravi i pristao na dodatna povlačenja sa okupirane Zapadne obale, na veliko protivljenje desnice.
Izgubio je položaj 1999. godine, nakon što je raspisao izbore 17 meseci pre vremena, poražen od laburističkog lidera Ehuda Baraka, bivšeg Netanjahuovog komandanta.
- Hoće li Izrael izvršiti aneksiju delova Zapadne obale
- Izrael je jevrejska nacionalna država
- Ko su izraelski Arapi
Politički povratak
Netanjahu je dao ostavku na mesto lidera Likuda, a nasledio ga je Arijel Šaron.
Nakon što je Šaron izabran za premijera 2001. godine, Netanjahu se vratio u vladu, prvo kao ministar spoljnih poslova, a potom i kao ministar finansija.
Podneo je 2005. godine ostavku iz protesta zbog povlačenja Izraela iz okupiranog pojasa Gaze.
Nova prilika ukazala mu se 2005. godine, kad se Šaron - neposredno pre teškog moždanog udara posle kog je ostao u komi - odvojio od Lukuda i osnovao novu stranku centra Kadima.
Život i priključenija
- 1949 - rođen u Tel Avivu
- 1967-73 - služi kao kapetan jedinice komandosa
- 1984 - postaje ambasador u Ujedinjenim nacijama
- 1988 - ulazi u Kneset i vladu
- 1996 - postaje premijer
- 1999 - gubi izbore
- 2002-03 - služi kao ministar spoljnih poslova
- 2003-05 - služi kao ministar finansija, daje ostavku zbog povlačenja iz Gaze
- Decembar 2005 - uspeva da povrati vođstvo nad Likudom
- 2009 - vraća se kao premijer
- 2013 - ponovo izabran za premijera
- 2015 - osvaja četvrti mandat
- 2019 - optužen za podmićivanje, prevaru i izneveravanje poverenja
- 2020 - započinje peti mandat; odlazi na suđenje
Netanjahu je ponovo preuzeo vođstvo nad Likudom i bio izabran za premijera po drugi put u martu 2009. godine.
Pristao je na neprikosnovenih 10 meseci zamrzavanja izgradnje naselja na Zapadnoj obali, omogućivši mirovne pregovore sa Palestincima, koji su propali krajem 2010. godine.
Iako je 2009. godine javno saopštio svoje uslovno prihvatanje palestinske države kraj Izraela, kasnije je pooštrio taj stav.
„Palestinska država neće nastati, ne onakva o kakvoj pričaju ljudi. To se neće desiti", izjavio je izraelskoj radio stanici 2019. godine.
Sukob u Gazi
Palestinski napadi i izraelska vojna akcija iznova su uvodili Izrael u sukobe u Pojasu Gaze i oko njega, pre i nakon što se Netanjahu vratio na položaj 2009. godine.
Četvrti takav sukob za samo 12 godina izbio je u maju 2021. godine, privremeno zaustavivši napore stranaka koje se protive Netanjahuu da ga svrgnu sa vlasti posle niza neubedljivih izbora.
Iako je tokom sukoba Izrael imao podršku Sjedinjenih Američkih Država, njenog najbližeg saveznika, odnosi između Netanjahuva i predsednika Baraka Obame bili su teški.
Najnižu tačku dostigli su kad se Netanjahu obratio Kongresu u martu 2015. godine, upozorivši na „loš sporazum" koji može da proistekne iz američkih pregovora sa Iranom oko nuklearnog programa Teherana.
Obamina administracija osudila je tu posetu kao nametljivu i štetnu.
- Sukob Izraela i Palestinaca - sve što treba da znate
- Kako žive srpski državljani u Izraelu i šta su poručili Palestinci u Beogradu
- Nakba: Najsumorniji dan za Palestince
Veze sa Trampom
Početak predsedničkog mandata Donalda Trampa 2017. godine doveo je do boljeg usaglašavanja politike vlada SAD-a i Izraela, i u roku od godinu dana Tramp je najavio priznavanje Jerusalima kao glavnog grada Izraela.
Ovaj potez je izazvao bes širom arapskog sveta - koji podržava pravo Palestine na istočnu polovinu Jerusalima koju je Izrael okupirao još u Bliskoistočnom ratu iz 1967. godine, ali je pružio priliku Netanjahuu za ogroman politički i diplomatski udar.
Nešto više od godinu dana kasnije, Tramp je priznao i suverenitet Izraela nad okupiranom Golanskom visoravni u Siriji, dodatno negirajući čitave decenije američke politike i stekavši pohvale od Netanjahua.
A u januaru 2020. godine, Netanjahu je pohvalio Trampov nacrt za mir između Izraela i Palestinaca kao „priliku veka", iako su ga Palestinci odbacili kao jednostrani i ostavili na nivou predloga.
Netanjahu se slagao sa Trampom i oko Irana, pozdravivši predsednikovo povlačenje 2018. godine iz nuklearnog sporazuma sa ovom zemljom i ponovno uvođenje ekonomskih sankcija.
Spektakl od suđenja
Posle 2016. godine, Netanjahu je bio ometan istragom za korupciju, koja je kulminirala podizanjem optužnice protiv njega za podmićivanje, prevaru i izneveravanje poverenja u vezi sa tri zasebna slučaja u novembru 2019. godine.
Netanjahu je optužen da je prihvatao poklone od bogatih biznismena i činio usluge da bi pokušao da pridobije pozitivnije ocene u štampi.
On negira da je uradio bilo šta protivzakonito i tvrdi da je žrtva politički motivisanog „lova na veštice" koji su organizovali njegovi protivnici.
Suđenje je počelo u maju 2020. godine i tako je postao prvi premijer na dužnosti kome se to desilo, oglušujući se o pozive protivnika da podnese ostavku.
U svetlu ovih događaja, Netanjahuova politička karijera ostaje pod stalnim pritiskom, a njegov odgovor na unutrašnje i spoljne izazove oblikovaće ne samo njegovu budućnost, već i budućnost Izraela u narednim godinama.
Uprkos optužbama i kontroverzama, sposobnost da se prilagodi i preživi u teškim političkim vremenima ostaje ključna karakteristika njegove vladavine.
Pratite nas na Fejsbuku i . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
4. 12. 2024.
Spomenik nenasilju sa Temu-a.
Sitni Lopov Čitalac