Izrael i Palestinci: „Gaza su samo groblja raspršena svuda“

Sedmog oktobra 2023. godine, Hamas je pokrenuo do tada neviđeni napad na južni Izrael, ubijajući uglavnom civile i uzevši 251 za taoce.

To je dovelo do potpunog rata Izraela i Hamasa, opisanog kao jedan od najsmrtonosnijih u skorijoj istoriji regiona.

BBC je prikupljao podatke tokom čitavog trajanja rata i razgovarao sa nekim od ljudi najviše pogođenih sukobom - da bi rasvetlio priče koje stoje iza ovih brojki.

Fatma Edama i njena porodica oduvek su živeli u severnoj Gazi.

Mesecima su prisustvovali ubijanjima, razaranju i gladi.

Fatma opisuje uslove njenog života kao „ponižavajuće i sramne".

Oseća se kao da je bila u dubokoj komi godinu dana i da će se jednog dana probuditi i videti Gazu koju je nekada poznavala - „prelepu i punu života".

• Da li je Izrael preduzeo dovoljno da spreči podstrekavanje na genocid
• „Spora smrt“: Život Palestinaca u Gazi pored istrulelog smeća i glodara

Fatma je puna nade.

„Ponovo ćemo je izgraditi i vratiti u život", kaže ona odlučno.

Život i smrt u Gazi

Za Ašrafa Al Atara, rat je promenio njegov život zauvek.

Ašraf radio kao bolničar u Evropskoj bolnici u južnom gradu Kan Junisu.

On je za BBC rekao da su njegova žena i šestoro dece stradali u izraelskom udaru na Deir Al Balah u centralnoj Gazi, „u roku od nekoliko sekundi, svi odjednom".

Ašrafova žena Hala bila je službenica Agencije Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRVA).

Njihov najstariji sin Ihsen je imao 15 godina.

Njegovo najmlađe dete - ćerka Vatin, imala je samo 20 meseci.

Ašraf i Hala su takođe imali četvorke - dva dečaka i dve devojčice - stare 10 godina.

Ašraf i Hala su ih često sve skupa zvali njihovim „darom od Boga".

Izraelska vojska retko komentariše pojedinačne napade i tako nije odmah pružila informacije o napadu u kom je poginula Ašrafova porodica u ranim jutarnjim časovima 18. avgusta.

U saopštenju objavljenom dan kasnije kaže se da je vojska izvela operaciju na obodu Deir Al Balaha sa deklarisanim ciljem „eliminisanja terorista i uništenja borbenih kompleksa iznad i ispod zemlje".

Hala i njeno šestoro dece samo su nekolicina od više od 40.000 Palestinaca poginulih od početka rata u Gazi.

Od 7. oktobra došlo je i do skoka nasilja na okupiranoj Zapadnoj obali.

Zaključno sa 23. septembrom 2024. godine, UN kažu da su na Zapadnoj obali, zajedno sa Istočnim Jerusalimom, ubijena 693 Palestinca.

U njih spadaju 676 ljudi koje su ubile izraelske snage i 12 koje su ubili izraelski doseljenici.

Izrael kaže da je cilj upada na Zapadnu obalu da se spreče smrtonosni palestinski napadi na Izraelce na Zapadnoj obali i u Izraelu.

Aktuelna izraelska vlada organizuje širenje tamošnjih ilegalnih nasilja.

Palestinci strahuju da desničarska izraelska vlada radi na tome da naselja na Zapadnoj obali postanu trajna.

Situacija u Izraelu

U napadu od 7. oktobra, koji se smatra nasmrtonosnijim u izraelskoj istoriji, poginulo je više od 1.200 ljudi - prema poslednjim podacima koje su saopštile izraelske vlasti početkom novembra 2023. godine.

U novembru 2023. godine, BBC je sakupio dokaze koji pokazuju da se pet naoružanih palestinskih grupa pridružilo Hamasu u napadu od 7. oktobra na Izrael, nakon što su se zajednički obučavale na vojnim vežbama od 2020. godine pa nadalje.

Istog dana je 251 osoba uzeta za taoce i odvedena u Gazu od Hamasa i srodnih grupa.

U protekloj godini neki od talaca su oslobođeni, jedan broj preko diplomatskih pregovora, a neki tokom vojnih operacija.

Jarden Bibas (34), zajedno sa suprugom Širi i njihovo dvoje dece, bili su među onima koje je Hamas uzeo za taoce.

Dvadeset devetog novembra 2023. godine, Hamas je tvrdio da su Širi i njeno dvoje dece poginulu u izraelskom vazdušnom napadu dok su bili u zarobljeništvu.

Izraelska vlada kaže da proverava tačnost te tvrdnje.

Orfi Bibas Levi je Jardenova sestra.

Ona je potresena zbog sudbine njenog brata i njegove porodice, ali se i dalje nada da su oni još živi.

Ona kaže da nije sigurna koliko dugo oni mogu da prežive u zatočeništvu - koje opisuje kao „nehumano", naročito za decu tog uzrasta.

Orfi je za BBC rekla da se „muči da očuva veru".

Ada Sagi, 75-godišnja izraelska mirovna aktivistkinja, bila je oteta iz njenog doma od Hamasa u kibucu Nir Or 7. oktobra i držana kao talac u Gazi 53 dana.

Ona je bila jedna od 105 izraelskih talaca oslobođenih tokom nestabilnog jednonedeljenog primirja od 24. novembra 2023. godine.

Razmenom je obuhvaćeno i 240 palestinskih zarobljenika koji su oslobođeni iz izraelskih zatvora.

„Ne verujem u mir sada", kaže ona.

Dalji diplomatski pokušaji da se okonča rat do sada su bili neuspešni.

Stanovništvo Gaze uz pokretu: nema bezbednog mesta za skrivanje

Zaključno sa 30. septembrom 2024. godine, UN procenjuju da je populacija Gaze oko 2,1 milion ljudi.

Devedeset odsto njih su raseljeni.

Tokom čitave ratne godine, izraelska vojska je izdavala naredbe za evakuaciju, usmeravajući ljude na određene „bezbedne oblasti".

Izveštaj UNICEF-a iz avgusta 2024. godine naveo je da je 1,7 miliona ljudi u Gazi usmereno na oblast od 48 kvadratnih kilometara.

To stvara gustinu naseljenosti od više od 35.000 ljudi po kvadratnom kilometru.

Ndžud Abu Kalub (31) jedna je od procenjenih 1,9 miliona raseljenih ljudi u Gazi.

Ndžud i njeno četvoro dece morali su da se sele 11 puta zbog izraelskih naredbi za evakuaciju ili vazdušnih napada.

Povremeno su takođe bežali od prenaseljenosti i bolesti.

Ona sada živi u priručnom šatoru u Al Mavasiju, peščanom pustinjskoj kraju Kan Junisa.

Njega je Izrael prethodno označio kao bezbednu zonu, ali je kasnije bio napadnut.

Ndžud ne planira više da se seli.

Kao i mnogi raseljeni ljudi u Gazi, Ndžud Abu Kalub neće imati gde da se vrati kad se završi rat.

U martu prošle godine, eksperti UN-a rekli su da je od početka rata u Gazi oštećeno ili uništeno više od 70 odsto svih domova.

Za samo prvih šest dana rata, izraelske vazduhoplovne snage bacile su više od 6.000 bombi na Gazu.

Izraelska operacija u Gazi započela je u severnom delu pojasa i pomerala se po čitavoj mapi ispod sve dok nije stigla do Rafe na granici sa Egiptom, izazvavši ogromna razaranja usput.

Početkom jula 2024. godine, UN su procenile da se nakupilo više od 40 miliona tona krša od razaranja građevina u Gazi.

To praktično znači da je svaki kvadratni kilometar zemlje u Gazi prekriven sa 115 kilograma krša.

UN procenjuju da bi moglo da bude potrebno 15 godina i više od 500 miliona dolara da se raščiste ruševine koje predstavljaju smrtonosnu pretnju po ljude u Gazi jer može da sadrži neeksplodiranu municiju i štetne materije.

„Biće potrebno najmanje do 2040. godine da se obnove samo stambene jedinice koje su bile potpuno uništene tokom rata" i to „prema optimističnom scenarijima" koje je napravio UN-ov program za razvoj u izveštaju iz maja 2024. godine.

Asil je u ovom ratu izgubila brata.

Njena majka ima rak, a pokušaji njene porodice da je pošalju iz Gaze na lečenje nisu urodili plodom.

Njen otac pati od ozbiljnog oboljenja bubrega.

Teških dana, ona se oseća kao da joj nije preostalo ništa zbog čega može više da živi, rekla je ona za BBC.

Optimističkijih dana, Asil kaže da je sve što želi lečenje za njenu majku i oca, i da može da se izađe iz Gaze kako bi se ponovo susrela sa verenikom na Kipru kad se rat završi.

Pronalaženje načina da se okonča rat sa trajnim primirjem - za kojim očajnički žude svi oni koji su trajno obeleženi ovim sukobom - postaje sve teže.

Umesto toga, situacija je sve složenija i nasilje rapidno eskalira, šireći se po čitavom Bliskom istoku.

Pogledajte i ovaj video:

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, , , Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]