Izrael i Palestinci: „Moj sin bolje poznaje zvuk bombi nego njegovih igračaka“

Nekoliko dana pošto je Izrael pokrenuo rat protiv Hamasa u Gaze u oktobru prošle godine, dvojica Palestinaca počela su da snimaju vlastite svakodnevne živote za BBC Svetski servis.

Asil je pobegla na jug teritorije u potrazi za sigurnošću, Halid je odlučio da ostane na severu.

Njih dvoje zajednički dokumentuju eksplozive, brojne evakuacije, smrti i traume koje doživljavaju deca zatečena u sukobu.

• „Gaza su samo groblja raspršena svuda“
• Život u Gazi: „Gde da se sakrijete kad smrt stiže sa neba"
• „Spora smrt“: Život Palestinaca u Gazi pored istrulelog smeća i glodara

Halid

Na podu dnevne sobe u izbombardovanoj kući u severnoj Gazi, šestogodišnji Hamud i četvorogodišnja Halum igraju se bolničara.

Oni razvlače malu lutku među sobom i ubacuju sićušne zamišljene šavove u njeno krpeno telo.

„Povređena je", kaže Hamud.

„Mnogo krša se srušilo na nju."

To je scena koju su on i njegova braća i sestre videli bezbroj puta u protekloj godini u Gazi, gde je skoro svaki treća osoba nastradala u ratu započetom u oktobru 2023. godine bila dete, prema Ministarstvu zdravlja koje vodi Hamas.

Tekući izraelski rat pokrenut je pošto je oko 1.200 ljudi stradalo u napadima Hamasa 7. oktobra.

Halid, otac dece, gleda nervozno iz daljine kako se oni igraju.

„To nisu igre koje bi deca trebalo da se igraju", kaže Halid.

„Kad ih vidim ovako, srce mi se slama."

Pošto su bolnice u severnoj Gazi prestale da rade u decembru, nekoliko meseci od početka rata, Halid nije poslušao izraelske naredbe da se evakuiše na jug i odlučio je da ostane u svom kraju Džabalije, u severnoj Gazi, da bi pružao medicinske usluge vlastitoj zajednici.

Halid nije doktor, ali je obučeni fizioterapeut i radio je kao distributer kompanije za medicinsku opremu.

„Svi u mom kraju znaju da sam fizioterapeut, a ne doktor. Ali s obzirom na težinu situacije, rekao sam im da ću im previjati zavoje i ušivati rane, naročito deci. Ako ja odem, oni o kojima se staram mogli bi da izgube živote, zato što nema bolnica niti klinika."

Uz najosnovnije hirurške veštine i pristup zalihama lekova - od kojih je nekima istekao rok trajanja - on je otvorio kliniku u sopstvenom domu, gde se usredsredio na lečenje dece.

Njegova deca su počela da oponašaju ono što vide.

„Ambulantna kola, nosi ga u ambulantna kola!", viče Hamud, dok se on i njegova sestra igraju „bolničara", jedne od novih igara koje su izmislili tokom rata.

Halid je načuo kako njegov sin pokušava da nagađa tip povrede.

Da li je to rana od projektila, šrapnela ili posledica rušenja zgrade?

„Hamud bolje poznaje zvuk bombi nego zvuke vlastitih igračaka. A mala Halum je morala da istrpi toliko mnogo toga za njen uzrast", kaže Halid.

„Plašim se dugoročnih psiholoških posledica ovog rata po njih."

Pogledajte video:

Međunarodni odbor za spasavanje saopštio je da će uticaj raseljenja, trauma i propuštenog školovanja verovatno ostaviti doživotne posledice na deci u Gazi.

Zatočena na severu, Halidova deca su doživela ne samo psihološke traume, već i do sada neviđeni stepen gladi.

U junu su Ujedinjene nacije procenile da se 96 odsto ljudi u Gazi suočava sa „akutnom nestašicom hrane".

Dok Hamud maše priručnom zastavom na krovu zgrade, očajnički signalizirajući avionu koji nosi pomoć da izbaci pakete blizu njihove kuće, zastrašujući prasak potresa tlo.

Izraelski lovac je upravo bacio bombu na obližnju zgradu, a stub dima koji se diže vidljiv je nekoliko ulica dalje.

„Ne volim avione koji bacaju bombe.

„Želim da umesto toga bacaju hranu", kaže Hamud potišteno.

Asil

Na jugu Gaze, 24-godišnja nova majka Asil razmatra kako može da nahrani novorođenu ćerku Hajat.

„Nema hrane na pijaci da bih mogla normalno da se hranim i dojim je, tako da moram da joj dajem formulu", kaže Asil.

Fond Ujedinjenih nacija za stanovništvo (UNFPA) upozorio je ovog meseca da je 17.000 trudnih žena u Gazi sada na ivici gladi.

„Formula, pelene, sve što je bebama neophodno postalo je neverovatno skupo tokom rata", kaže Asilin muž Ibrahim.

Pronalaženje svega toga predstavlja veliki izazov, dodaje on.

Asil nije ovako zamišljala prvih nekoliko meseci sa njenom novorođenom bebom.

Asil, njen muž i njihova 14-mesečna ćerka Rouz morali su da napuste dom i upute se na jug u prvim nedeljama rata, povinovavši se izraelskim naredbama za evakuaciju.

Ujedinjene nacije procenjuju da je devet od 10 Palestinaca u Gazi bilo raseljeno najmanje jedanput od početka rata u oktobru 2023. godine.

U osmom mesecu trudnoće, Asil je morala da pešači na jug mnogo kilometara putem koji je proglašen bezbednim.

„Nismo imali dovoljno vode, a ja sam patila od anemije. Svuda oko nas su bila mrtva tela. Mogla sam da mislim samo na moju ćerku Rouz i bebu koja raste u meni."

Asil i njen muž su sklopili pakt, ispričala je ona, da „ako se bilo šta dogodi njemu, nastavim dalje tim putem sama i staram se o našoj ćerki Rouz i bebi. A ako izgubim svest od iscrpljenosti, on je znao da mora da nastavi dalje sa našom ćerkom i ostavi me za sobom."

Jednom kad su stigli do relativne bezbednosti u Deir al Balahu na jugu, javio se novi problem: jedva da je bilo funkcionalnih bolnica gde bi mogla da se porodi.

Bolnica Al Avda u Nuseiratu bila je jedina obližnja ustanova koja je mogla da se bavi porođajima.

Asilina ćerka Hajat rođena je tamo 13. decembra.

Njeno ime, arapska reč za život, odabrano je kao podsetnik na kompletne srećne živote koje se nadaju da će nastaviti da vode kad se rat okonča.

„Bilo je to kao da je udahnula život nazad u mene, usred svog ovog razaranja. Ona me podseća da život može da se nastavi čak i u najtežim okolnostima."

Njen muž Ibrahim, fotograf, morao je da ostavi ženu, njihovu ćerku Rouz, njegovu novorođenu bebu za sobom, da bi išao u polje da radi, rizikujući život da bi ih izdržavao.

Posle jednog incidenta kad se našao između dve vatre i jedva izvukao živu glavu, on je rekao: „Činim sve ovo samo da bi im obezbedio najosnovnije životne potrepštine, pelene, formulu i odeću."

„Osećam se kao da je težina čitave Gaze na mojim plećima, vrlo sam zabrinut za ćerke, i osećam se kao da ne mogu da izdržavam vlastito novorođeno dete."

U maju su se Ibrahim i Asil ponovo sreli u Deir al Balahu i poveli njihovu decu da ih provozaju kolima.

„Hajat nije doživela nijedan jedini dan bez rata", kaže Ibrahim.

„Rođena je usred svih ovih scena razaranja, usred zvukova bombardovanja i vesti."

Šestomesečna Hajat je uspravljena u majčinom krilu na prednjem sedištu.

Kola se voze pored redova i redova uništenih zgrada, putevima koji su zakopani ispod čitavih slojeva peska i krša.

„Ali uprkos svemu", kaže Ibrahim, „ona ne prestaje da se smeši."

Pogledajte i ovaj video:

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, , , Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]