Izveštaj Evropske komisije: Ponovo „ali“ za Zapadni Balkan

Ništa novo na Zapadnom Balkanu – ovako bi mogli da se sažmu najnoviji izveštaji o napretku zemalja u regionu.

Evropska komisija ponovo je predložila otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Obe zemlje napredovale su u reformama, ali je pred njima i mnogo izazova, naveo je evropski komesar za proširenje Johanes Han, predstavljajući izveštaje pred spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta.

U izveštaju o Srbiji naglašava se da je neophodan napredak u vladavini prava i sređivanje odnosa s Kosovom. Od ovih pitanja zavisiće „ritam pregovora o članstvu“ Srbije u EU.

„U toj rečenici sažeta je politička poruka ovog izveštaja – ključno za napredak Srbije prema EU su unutrašnje reforme i dijalog Beograda i Prištine“, objašnjava Suzana Grubješić generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji za BBC na srpskom.

• Šta je promenio Berlinski samit
• Srbija i EU: Slonovi na putu
• Albanac na srpskim terenima

Severna Makedonija i Albanija: U junu odluka o datumu

Preporuka za davanje datuma za početak pregovora Severnoj Makedoniji i Albaniji je ponovljena, objašnjava Grubješić.

„Države članice će tu imati poslednju reč. I prošle godine su ove dve zemlje dobile uslovni datum – odnosno, obećanje da će ovog juna dobiti datum za početak pregovora“, dodaje.

Nije preveliki optimista, ipak, da će se to i desiti.

„Ako ne dobiju datume, to bi bila jako loša poruka za region, posebno u kontekstu Severne Makedonije koja je posle 27 godina uspela da reši problem oko imena sa Grčkom.

„To vam govori i kakav će biti odnos prema proširenju, mada to ne bi bilo popularno za samu Evropsku uniju“, navodi Grubješić.

Srbija: Vladavina zakona i sporazum s Kosovom

U izveštaju o evropskim reformama u Srbiji u periodu od marta 2018. do marta 2019. godine podvlači se da je „nužno da Srbija znatno ubrza ritam reformi u oblasti vladavine zakona“.

„To je posebno važno kad je reč o nezavisnosti pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija, kao i rešavanju slučajeva ratnih zločina i organizovanog kriminala u samoj zemlji, ako Srbija želi da održi sveukupnu ravnotežu u svojim pregovorima o članstvu s EU“, poruka je Brisela.

Evropska komisija navela je da je Srbija u dijalogu sa Prištinom „u celini ostala angažovana uprkos uvođenju carina od Kosova“.

Priština je uvela takse na uvoz robe iz Srbije u novembru prošle godine.

U izveštaju se navodi i da opozicija bojkotuje rad parlamenta od marta i kaže da su „postupci vladajuće koalicije doveli do pogoršavanja rasprave o zakonima i zaključcima, što je podrilo uvid parlamenta u rad izvršne vlasti“.

Srbija nije ostvarila napredak u slobodi izražavanja, što sada izaziva ozbiljne bojazni, dodaju iz Brisela.

Šta piše u izveštaju Evropske komisije o Srbiji

• Dobar napredak. Srbija je umereno pripremljena za razvoju tržišne privrede, ali zabrinjava upliv korupcije koja je proširena na mnoga područja.
• Beograd mora postepeno usaglasiti spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU, a da Beograd i Priština moraju da obnove dijalog.
• Pravosuđe – postignut je napredak u smanjenju zaostalih sudskih predmeta, ali zabrinjavaju razmere političkog upliva u ovu oblast.
• Izvestan napredak u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije, ali brine što je korupcija veoma rasprostranjena u mnogim sektorima.
• Javni dug je i dalje visok, upravljanje budžetom se mora ojačati, a reforme u državnih preduzeća i javnog uprave su nepotpune.
• Privatni sektor je nedovoljno razvijen i pogađaju ga slabosti u vladavini zakona i primeni pravila o poštenom nadmetanju.
• Srbija nije ostvarila napredak u slobodi izražavanja, iako je u izvesnoj meri u toj oblasti pripremljena za EU, i taj nedostatak napretka sada izaziva ozbiljne bojazni.
• Pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom je hitan i ključan za napredovanje na evropskom putu i za Srbiju i za Kosovo.

Sloboda izražavanja i parlament na „tapetu“

Na pitanje zašto uvek posle pohvale iz Brisela sledi neko „ali“, Grubješić odgovara da je to uobičajen vid komunikacije.

„Nikad nije bilo da smo nešto potpuno ispunili, ipak je Srbija kandidat za članstvo. Nikad ništa nije savršeno i nije završeno“.

Svake godine, ovi izveštaji su skoro isti, ocenjuje ona.

„Za Srbiju je novo što je ove godine mnogo veća pažnja posvećena medijima i napadima i pristicima na novinare. To ne zabrinjava samo njih, nego sve nas“, navodi Grubješić.

U tom delu se konstatuje i da je politička scena polarizovana i da je potrebno stvoriti veći prostor za debatu među partijama, napominje.

„Velika pažnja je posvećena parlamentu i zamera se što se 44 odsto zakona donosi po hitnoj proceduri, to je isto stara primedba. Navode je da opao kvalitet rasprave zbog donošenje stotina besmislenih amandmana, što podriva nadzornu funkciju skupštine nad vladom, što je tačno.

„Komisija uvek pravi izbalansiran izveštaj, navedu oblasti gde ima malo napretka, malo više i gde nema napretka. Tako ga treba čitati, pažljivo“.

Ona upozorava da ne treba samo konstatovati situaciju, već svim zemljama regiona dati podsticaj i podršku da proces pristupanja postane bespovratan.

„Jaka Evropska unija i jak Zapadni Balkan su dobitna kombinacija, mada sam možda ja utopista“, zaključuje Grubješić.

Kakva je situacija u drugim državama?

Unija će ostati posvećena podršci Bosni i Hercegovini na njenom evropskom putu, naveo je Han i dodao da u ovoj državi treba da se bez daljeg odlaganja formira vlasti na svim nivoima.

Govoreći o Kosovu, evropski komesar je pozvao tamošnje vlasti da vrate politički fokus na evrointegracije.

„Napredak napravljen u nekim ključnim oblastima je zasenjen uvođenjem tarifa na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine koje moraju biti povučene. Kosovo se mora posvetiti primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju“, dodao je Han.

Prištinske takse na uvoz robe iz Srbije i BiH bacile senku na evropski put Kosova i one moraju odmah da budu ukinute, rekao je.

Zemlje-kandidati i potencijalni kandidati za članstvo u EU treba da više učine na pomirenju i dobrosusedskim odnosima, jer EU ne može i neće da uvozi nerešene sporove, dodao je Han.

Kad je reč o Turskoj, Han je naveo da su dijalog i saradnja u ključnim oblastima od zajedničkog interesa nastavljeni, uključujući efektivnu saradnju u oblasti migracija i podrške izbeglicama.

„Međutim, Turska je nastavila da se udaljava od EU“, dodao je on.