Jedan dan u oktobru – 47 ubijenih žena

Partneri ili članovi porodice svakoga dana ubiju u proseku 137 žena širom sveta, pokazuju najnoviji podaci Kancelarije Ujedinjenih nacija za pitanja droge i kriminala.

To znači da su žene, od svih mogućih mesta, najugroženije upravo u sopstvenom domu.

Više od polovine od 87.000 žena ubijenih u 2017. godini stradalo je od ruke svojih najbližih.

Od toga, oko 30.000 žena ubili su supruzi ili partneri, a njih 20.000 rođaci.

Muškaraci i dalje najčešće žrtve ubistva

Isto istraživanje ističe da „muškarci i dalje imaju četiri puta veće šanse od žena da izgube život u nekom obliku nasilja“.

Ujedinjene nacije su objavile podatak da je od 10 ubistava, u osam slučajeva stradao mušakarac.

Ipak, kada je u pitanju nasilje među partnerima, žrtve su ogromnoj većini žene. U izveštaju piše da od deset ubistava koje je počinio neki od partnera, osam žrtava su žene.

Jedan dan: 21 zemlja, 47 ubijenih žena

BBC je u istraživanju koje vam predstavljamo, koristio zvanične statističke podatke iz različitih država.

Pokušali smo da saznamo više o ženama iza statistike.

Pratili smo izveštavanja medija o ubijenim ženama na dan 1. oktobra 2018.

Naši regionalni stručnjaci prebrojali su 47 ubijenih žena u 21 državi. U većini ovih slučajeva, istraga i dalje traje.

Predstavljamo pet slučajeva o kojima je lokalna štampa pisala 1. oktobra, a lokalni zvaničnici su informacije kasnije potvrdili za BBC.

Džudit Česang (22) iz Kenije

U ponedeljak, 1. oktobra, Džudit je sa sestrom Nensi otišla u polje da bere šećernu trsku.

Majka troje dece nedavno se razvela od muža Labana Kamurena. Nakon razvoda, odlučila je da se vrati u selo roditelja na severu zemlje.

Kada je sa sestrom tog ponedeljka počela da bere trsku, bivši suprug je nenajavljeno stigao na farmu, napao i ubio Džudit.

Lokalna policija kaže da su ga meštani kasnije ubili.

Žene u Africi su procentualno pod najvećim rizikom da ih ubije partner ili član porodice, piše u izveštaju Ujedinjenih nacija.

Ipak, Azija je na prvom mestu po broju žena koje su izgubile život u porodičnom nasilju u 2017. godini.

Nea Šarad Čaduri (18) iz Indije

Nea je stradala na osamnaesti rođendan. Izašla je da proslavi rođendan sa dečkom. Policija je potvrdila za BBC da Neini roditelji nisu odobravali vezu.

Oni su, zajedno sa još jednim rođakom, optuženi za njeno ubistvo.

Dok istraga traje, roditelji i blizak rođak su pritvoru, čekajući suđenje.

Advokat koji zastupa Neine roditelje i rođaka je ѕa BBC rekao da će oni poricati krivicu.

Procenjuje se da stotine ljudi svake godine izgubi život zbog izbora partnera koji se ne dopada njihovoj porodici. Preciznih podataka o „ubistvima iz časti“ nema, pošto se vrlo često ne prijavljuju i ne beleže.

Zeinab Sekanvan (24) iz Irana

Zeinab su ubili državni zvaničnici, zbog toga što je suprugu oduzela život.

Rođena je na severozapadu Irana u siromašnoj porodici kurdskog porekla. Od porodice se odvojila dok je bila tinejdžerka, kada je pobegla od kuće kako bi se udala, u nadi da će pronaći bolji život.

Organizacija Amnesti Internešnal je saopštila da je njen suprug odbijao da joj da razvod, a uz to se i nasilno ponašao. Dok se sve to dešavalo, policija je ignorisala Zeinabine prijave.

Zeinab je uhapšena zbog ubistva supruga kada je imala 17 godina.

Oni koji su je podržali, uključujući i Amnesti Internešnal, kažu da je bila mučena i primorana da prizna da je ubila muža. Takođe, kažu da je prebijana u policiji i da nije dobila priliku za fer suđenje.

Istraživanje Ujedinjenih nacija pokazuje da su se žene koje su ubile muževe najčešće to činile posle dugog perioda trpljenja fizičkog nasilja.

Motiv nasilnika najčešće je „posesivnost, ljubomora i strah od napuštanja“, piše i izveštaju.

Ovakvi motivi se verovatno kriju i iza smrti muža i žene iz Brazila koji su pronađeni mrtvi istog dana kada je Zeinab pogubljena u Iranu.

Sandra Lusija Hamar Moura (39) iz Brazila

Sandra se udala za Augusta Aguira Ribeira kada je imala 16 godina.

Pre nego što je Augusto ubio Sandru, njih dvoje nisu živeli zajedno već pet meseci .

Policija je potvrdila za BBC da je Sandra ubijena ubodom noža u vrat.

Policija je na njenom mobilnom telefonu pronašla video snimak na kome Augusto priznaje zločin. Na snimku kaže da Sandra već ima drugog muškaraca i da se zbog toga oseća iznevereno.

Rekao je da ga niko neće hapsiti, jer će „zajedno sa suprugom otići kod boga na istinu“. Kada je završio sa snimanjem videa, obesio se u kupatilu.

Ovaj je primer takozvanog „ubistva-samoubistva“.

Mari Amelija Vailar (36) iz Francuske

Mari je umrla od uboda nožem koji joj je naneo suprug, Sebastijan Vailat.

Par se razveo nakon četiri godine braka.

Priznao je policiji da ju je napao nožem, a zatim je, nekoliko dana kasnije, oduzeo sebi život u zatvoru.

Meri je bila vlasnica prodavnice donjeg veša. Nakon njene smrti, kupci i komšije su ispredradnje ostavljali cveće i organizovali šetnju u njenu čast.

Meri je ubijena istog dana kada je vlada Francuske objavila da planira da uvede nove mere borbe protiv nasilja u porodici.

Šta je potrebno da bi se prijavilo ubistvo žena?

Kako bi prikupili podatke o slučajevima koje smo vam predsatvili, mreža BBC novinara širom sveta je analizirala televizijske i radio programe, štampana izdanja, onlajn i društvene medije, tražeći izveštaje o ubijenim ženama na dan 1. oktobra 2018.

Pronašli smo da je toga dana ubijeno 47 žena. Preneli smo samo nekoliko slučajeva u ovom tekstu. U mnogim drugim slučajevima, motivi nisu bili jasni, a počinioci još uvek nisu identifikovani.

U novom izveštaju Ujedinjenih nacija se zaključuje da nasilje nad ženama uglavnom ostaje neprijavljeno i o njemu se nedovoljno govori.

Rebeka Skipedž, koja je vodila ovo istraživanje, kaže da brojevi ukazuju i na „način na koji su mediji pisali o smrti ovih žena, koji govori o tome kako se različita društva odnose prema ženama“.

„Istraživali smo ubistva koja su se dogodila u jednom danu, ali smo slučajeve istraživali mesecima“.

Mirjam Azver je takođe radila na izveštaju.

„Neprijavljena ubistva su jednako važna kao i ova o kojima govorimo“, kaže.

„One žene čije priče nikada neće doći do medija, teraju nas da se zapitamo – šta je potrebno da bi ubistva žena postala dovoljno važna da bi se o njima pisalo?“