Jelena Marjanović: Šta slučaj ubistva pevačice govori o srpskom pravosuđu

Pažnju kojom su javnost i tabloidi u Srbiji pratili istragu ubistva folk pevačice Jelene Marjanović 2016. godine teško da bi mogla da zaseni druga tragedija.

Objavljen je fotorobot ubice, a policija je iz dana u dan zvanično i nezvanično iznosila detalje istrage.

Ipak, kada je Viši sud u Beogradu potvrdio optužnicu protiv Zorana Marjanovića za ubistvo supruge, malo ko je pisao da je u pitanju treća optužnica – u tri godine.

Tako je jedan od najpoznatijih slučajeva ubistva u Srbiji otvorio polemiku o tome – da li je uobičajeno da se optužnice podižu i obaraju na godišnjem nivou i šta to govori o srpskom sudstvu?

Dok advokat optuženog Stefan Jokić za BBC tvrdi da se „ne može u 21. veku nametnuti krivica koja ne postoji“ i da se „optužnice stalno obaraju, jer nemaju dokaza“, bivši zamenik sudije Višeg suda u Beogradu Vladimir Vučinić objašnjava da je slične postupke video „u delikatnim situacijama“.

Izvesno jeste da, na osnovu postojećeg zakona, ovaj proces može da traje – unedogled.

• Za šta je „kriv“ sudija Majić
• Zašto nam je odlazak na sud „tiha patnja“
• Zatvori u Srbiji: Kazne koje se nikada ne odsluže do kraja

Šta se dogodilo?

Tatjana Tešić, portparolka Višeg suda, potvrdila je za Novosti da je sud podigao optužnicu.

Prema optužnici „Zoran Marjanović je optužen da je suprugu Jelenu ubio 2. aprila 2016. godine na svirep i podmukao način dok je u neposrednoj blizini mesta na kojem je pevačica ‘Granda’ usmrćena stajala njihova maloletna ćerka“.

Prva optužnica protiv Marjanovića je podignuta 2017, a druga 2018. godine. Ipak, obe su vraćene na dopunu. Detalji optužnice nisu poznati.

Marjanović je uhapšen 15. septembra 2017, gotovo godinu i po dana od ubistva. Iz pritvora je pušten nakon deset meseci.

On se od juna 2018. brani sa slobode, nakon što mu je Apelacioni sud ukinuo pritvor. Sud mu je vratio i puno starateljstvo nad detetom, koje mu je oduzeto posle smrti supruge.

Ukoliko se utvrdi da je kriv, za krivično delo teškog ubistva, može da dobije do 40 godina zatvora.

Optužnice – jedna za drugom

• 15. septembar 2017 – Uhapšen Zoran Marjanović
• 9. februar 2018 – Podignuta prva optužnica protiv Marjanovića
• 27. jun 2018 – Podignuta druga optužnica protiv Marjanovića
• 19. april 2019 – Više javno tužilaštvo podiglo treću optužnicu
• 3. jun 2019 – Viši sud u Beogradu potvrdio optužnicu protiv Zorana Marjanovića

Tri godine – tri optužnice

Marjanović i njegovi advokati imaju rok od tri dana od prijema rešenja da ulože žalbu na potvrđenu optužnicu Apelacionom sudu u Beogradu.

Advokat Jokić kaže da njegov tim već priprema žalbu.

„Ovo se dešavalo i do sada, iz godine u godinu.

„I prethodnih puta su Apelacioni sud i veće vraćali tužilaštvu slučaj na dodatnu istragu jer nema dovoljno dokaza da bi se uopšte vodio postupak.“

Jokić tvrdi da ova praksa nije uobičajena i da je to „dokaz da pokušavaju da optuže Marjanovića na silu“.

• Nova pravila kod notara
• „Tijanin zakon“: Treba li Srbija da uvede doživotnu robiju
• Zašto istovremeno verujemo i sumnjamo u policiju

Ovaj proces bi ipak mogao da se nastavi – i nema ograničenja koliko puta.

Prema postojećem Zakoniku o krivičnom postupku, tužilac može bezbroj puta da podnosi optužnicu, kao što i sud isto toliko puta može da vrati slučaj na doradu, kaže za BBC na srpskom Goran Ilić, zamenik predsednika Državnog veća tužilaca i poverenik za samostalnost.

„Ako me pitate da li je postojeće zakonsko rešenje dobro, rekao bih – ne“, kaže Ilić.

On objašnjava da Srbija primenjuje „sistem postupaka u koji je teško uklopiti jedno takvo rešenje“.

„Logičnije je da se o optužnici i takvom postupku suštinski odlučuje na glavnom pretresu“, kaže Ilić i dodaje da je to „pitanje za neku od narednih revizija našeg zakonodavstva.“

Ovo bi značilo da bi obe strane – i tužilaštvo i odbrana – dokaze bolje pripremile pre dolaska na sud.

Ukoliko tužioci i sudije imaju poteškoća u primeni, oni bi trebalo da ukažu na te probleme, kaže Slađana Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije.

„Imamo predmete gde sudija donese prvostepenu odluku, apelacija to potvrdi, a Vrhovni sud zauzme suprotan stav koji nije obavezujući. I sve ide ponovo ukrug.

„To samo pravi dodatne troškove i uvećava broj predmeta“, kaže Milošević.

Vraćanje slučaja na dopunu, ponovna aktivnost tužilaštva, zahtev za dodatnu istragu – ništa od ovih pravnih aktivnosti nije nezakonito, ali nije uobičajeno u svakodnevnim postupcima, objašnjava advokat Vučinić.

„Ne treba komentarisati konkretan slučaj, ali to se mahom dešava i videli smo već u delikatnim situacijama i teškim slučajevima.

„Više puta je vraćena optužnica za korupciju i organizovani kriminal u rudarskom basenu Kolubara, na primer.“

Ukoliko Apelacioni sud odbije žalbe advokata odbrane, optužnica će stupiti na pravnu snagu i biće zakazano najpre pripremno ročište, a potom i suđenje.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk