Jermenija-Azerbejdžan: Koji su uzroci sukoba oko Nagorno-Karabaha

Tokom rata ranih devedesetih, raseljeno je i do milion ljudi

Još jednom su izbili sukobi između Jermenije i Azerbejdžana, dve bivše sovjetske republike u regionu Kavkaza.

U središtu višedecenijskog sukoba nalazi se oblast Nagorno-Karabah. Ona je priznata kao deo Azerbejdžana, ali je kontrolišu etnički Jermeni.

Desetine hiljada ljudi izgubilo je živote, a milioni su napustili domove tokom rata koji je zvanično okončan 1994. godine. Međutim, sukob nikada nije u potpunost zaustavljen.

Ove dve zemlje su krajem osamdesetih i početkom devedesetih vodile krvavi rat za tu oblast. Iako su proglasile primirje, nikad nisu uspele da se slože oko mirovnog sporazuma.

Priča u 100 reči

Nagorno-Karabah je sastavni deo Azerbejdžana, ali njegovo stanovništvo je većinski jermensko. Kad se Sovjetski Savez raspao osamdesetih, Nagorno-Karabah je glasao da se pripoji Jermeniji - izazvavši rat koji je obustavljen primirjem 1994. godine.

Od tada, Nagorno-Karabah je ostao deo Azerbejdžana, ali ga kontrolišu separatistički etnički Jermeni koje podržava jermenska vlada. Pregovori održavani tokom narednih decenija, kojima su posredovale međunarodne sile, nikad nisu uspeli da dovedu do mirovnog sporazuma.

Jermenija je većinski hrišćanska, dok je naftom bogati Azerbejdžan većinski muslimanski. Turska održava bliske veze sa Azerbejdžanom, dok je Rusija u savezu sa Jermenijom - mada ima dobre odnose i sa Azerbejdžanom.

Priča u 500 reči

Kavkaz je strateški važna planinska oblast u jugoistočnoj Evropi. Vekovima su se različite sile u regionu - i hrišćanske i muslimanske - borile za kontrolu nad njim.

Savremena Jermenija i Azerbejdžan postali su deo Sovjetskog Saveza kad je ovaj nastao dvadesetih godina prošlog veka. Nagorno-Karabah bila je oblast sa većinskim etničkim jermenskim stanovništvom, ali su Sovjeti dali kontroli nad oblašću azerbejdžanskim vlastima.

Jermeni u Nagorno-Karabahu narednih decenija su više puta tražili da budu podvedeni pod jermensku vlast. Ali tek kada je krajem osamdesetih započeo raspad Sovjetskog Saveza, regionalni parlament Nagorno-Karabaha zvanično je izglasao da se pripoji Jermeniji.

Azerbejdžan je pokušao da uguši ovaj separatistički pokret, dok ga je Jermenija podržavala. To je dovelo do etničkih sukoba i - nakon što su Jermenija i Azerbejdžan proglasili nezavisnost od Moskve - do nesputanog rata.

Poginulo je desetine hiljada ljudi, dok je raseljeno i do milion, a stalno se izveštavalo o tome kako su etničko čišćenje i masakre činile obe strane.

Jermenske snage preuzele su kontrolu nad Nagorno-Karabahom pre nego što je 1994. godine uz posredstvo Rusije proglašeno primirje.

Nakon tog sporazuma, Nagorno-Karabah je ostao deo Azerbejdžana, ali je njime od tada uglavnom vladala separatistička samoproglašena republika, kojom su upravljali etnički Jermeni, a podržavala ih je jermenska vlada.

Ustanovljena je i Linija kontakta Nagorno-Karabaha, razdvojivši jermenske i azerbejdžanske snage.

Jermenske snage su devedesetih isterale azerbejdžanske trupe iz Nagorno-Karabaha

Od tada su pokretani mirovni pregovori uz posredovanje Minsk grupe Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) - tela osnovanog 1992. godine kojim predsedavaju Francuska, Rusija i SAD.

Ali do sada mirovni sporazum nije potpisan. Borbe su se nastavljale tokom čitave tri decenije, sa poslednjim ozbiljnim incidentom koji se desio 2016. godine, kad su poginule desetine pripadnika trupa s obe strane.

Spor i dalje dovodi do protesta i izlive besa u obe zemlje

Sukob dodatno komplikuje geopolitika. Država članica NATO-a Turska bila je prva zemlja koja je priznala nezavisnost Azerbejdžana 1991. godine.

Bivši azerski predsednik Hejdar Alijev jednom ih je opisao kao „jednu naciju u dve države".

Obe dele turkijsku kulturu i stanovništvo, a turski predsednik Redžep Tajip Erdogan obećao je podršku njegove zemlje Azerbejdžanu.

Štaviše, Turska nema zvanične odnose sa Jermenijom. Turska je 1993. godine zatvorila svoje granice sa Jermenijom iz podrške Azerbejdžanu tokom rata oko Nagorno-Karabaha.

Iako je 1994. godine potpisano primirje, nije došlo do mirovnog sporazuma

Istovremeno, Jermenija ima dobre odnose sa Rusijom. U Jermeniji postoji ruska vojna baza, a obe su članice vojnog saveza Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB).

Međutim, Vladimir Putin gaji dobre odnose i sa Azerbejdžanom, a Moskva je zatražila obustavu ratnih dejstava.

U Jermeniji je 2018. godine došlo do mirne revolucije, u kojoj je s vlasti svrgnut dugogodišnji vladar Serž Sargasjan.

Lider ovih protesta Nikol Pašinjan postao je premijer nakon slobodnih izbora održanih iste godine.

Pašinjan se složio s azerbejdžanskim predsednikom Ilhamom Alijevim da treba da se deeskaliraju tenzije i oni su uspostavili prvu vojnu dežurnu telefonsku vezu između dve zemlje.

Obe zemlje su 2019. godine izdale saopštenje u kom se kaže da „moraju da se preduzmu konkretne mere kako bi se stanovništvo obe zemlje pripremilo za mir".

Do sada se, međutim, ništa od toga nije ostvarilo.

Nije najjasnije koja zemlja je prva pokrenula najnovije nasilje, ali tenzije su bile na visokom stepenu mesecima, pošto je u sukobima iz jula bilo žrtava na obe strane.

Pratite nas na Fejsbuku iTweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]