Jermenija, Azerbejdžan i Nagorno-Karabah: Nove žrtve, Putin predložio primirje
Dok Jermenija i Azerbejdžan već 12 dana ratuju oko oblasti Nagorno-Karabah, predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je primirje iz „humanitarnih razloga" kako bi zaraćene strane razmenile zarobljene i tela mrtvih.
Kremlj je saopštio da je Putin obavio niz telefonskih razgovora sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim i premijerom Jermenije Nikolom Pašanjino, apelujući da se sukobi obustave.
U tom cilju su u Moskvu pozvani šefovi diplopmatija Jermenije i Azerbejdžana, a Jerevan i Baku su potvrdili da će oni doći u prestonicu Rusije, saopštila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Jedan od najdužih tinjajućih sukoba na svetu brutalno je oživeo 27. septembra, a u sukobima Jermenije i Azerbejdžana oko oblasti Nagorno-Karabah poginulo je do sada oko 400 ljudi.
- Koji su uzroci sukoba oko Nagorno-Karabaha
- .Jermenija: Sve što treba da znate
- Azerbejdžan: Sve što treba da znate
Jermenske vlasti su u petak ujutru saopštile da je još 26 vojnika poginulo u borbama, pa je tako ukupan broj vojnih žrtava povećan na 376 od početka sukoba.
Reč je, uglavnom, o mladim ljudima rođenim 2000. i 2001. godine.
Ranije je Jermenija saopštila da je poginulo i 19 civila, a Azerbejdžan je prijavio 26 civilnih žrtava.
Nezavisni izvori nisu potvrdili autentičnost ovih tvrdnji.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev rekao je da će Baku saopštiti podatke o vojnim žrtavama tek kada prestanu ratna dejstva.
Ratna dejstva - najnovije
Uprkos apelima iz sveta da Jermenija i Azerbejdžan sednu za pregovarački sto, obe strane su nastavile sukobe i u petak.
Azerbejdžan je u petak pre podne ponovo počeo napad na Stepanekart, glavni grad nepriznate republike Nagorno-Karabah.
Informaciju o novom napadu objavilo je jermensko Ministarstvo odbrane, kao i novinar nemačkog Bilda Pol Ronchajmer koji se nalazi u Stepanekartu.
New attack on #Stepanakert just now, we can hear bombs and sirenes again. Tweets by BILD
— Paul Ronzheimer (@ronzheimer)New attack on #Stepanakert just now, we can hear bombs and sirenes again. Tweets by BILD
— Paul Ronzheimer (@ronzheimer) October 9, 2020
U četvrtak su u mestu Šuši, na 20 kilometara od Stepanekarta, azerbejdžanske granate potpuno uništile crkvu.
Prema navodima očevidaca, deca i roditelji koji su bili sakriveni u podrumu crkve nisu nastradali.
BREAKING: We just got back from the church in #Shushi 20 kilometer from #Stepanakert. The church got hit some hours ago, terrible destruction inside. Thank god, the kids plus parents who were in the basement hiding didnt got injured. #KarabakhWar Tweets by BILD pic.twitter.com/SalupTprqP
— Paul Ronzheimer (@ronzheimer)BREAKING: We just got back from the church in #Shushi 20 kilometer from #Stepanakert. The church got hit some hours ago, terrible destruction inside. Thank god, the kids plus parents who were in the basement hiding didnt got injured. #KarabakhWar @BILD pic.twitter.com/SalupTprqP
— Paul Ronzheimer (@ronzheimer) October 8, 2020
Ministarstvo odbrane Azerbejdžana je u petak objavilo i video iz mesta Džebrail, južnog regionalnog centra Nagorno-Karabaha, tvrdeći da je sad pod kontrolom azerbejdžanske vojske.
Nijedan nezvanični izvor za sada nije potvrdio ovu informaciju.
Video footage from Jabrail city. pic.twitter.com/97WEVkOFde
— Azerbaijan MOD (@wwwmodgovaz)Video footage from Jabrail city. pic.twitter.com/97WEVkOFde
— Azerbaijan MOD (@wwwmodgovaz) October 9, 2020
Ako je tvrdnja iz Bakua tačna, to bi značilo da je Azerbejdžan preuzeo prvi regionalni centar koji je izgubio pre 27 godina.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev je pre nekoliko dana objavio da je azerbejdžanska vojska zauzela Džebrail, koji je bio potpuno unišpten u prethodnim borbama 1993. godine i iz kojeg su Azerbejdžanci tada pobegli pred naletom jermenskih snaga,
Azerbejdžan je u petak prijavio i nove napade jermenskih snaga na sela u Garabahu, južnom delu fronta.
- Borbe i strah - BBC ekskluzivno u središtu sukoba u Nagorno-Karabahu
- Jermenija: Šest stvari koje možda niste znali
- Umri ili priznaj": Kako su u Azerbejdžanu mučili ljude da bi otkrili špijune
- Nagorno-Karabah: Sve što treba da znate
U četvrtak je BBC dopisnica objavila na Tviteru fotografiju iz azerbejdžanskog sela blizu Nagorno-Karabaha koje je u četvrtak granatirano.
„Ovo je kuća Turijane Gulijeve. Ova žena je ubijena u svom krevetu, u sopstvenoj kući posle napada jermenskih snaga iz Nagorno-Karabaha.
Komšije su nam rekli da je politika nije zanimala i da nikome nikad nije naudila. Broj civilnih žrtava raste na obe strane", napisala je BBC novinarka Orla Gerlen.
#PT This is Gulieva's home. The #Azeri woman was killed in her own bed, in her own house by shelling from ethnic #Armenian forces in ##NagornoKarabakh. Neighbours told us she knew nothing of politics and wouldn't hurt a soul. The civilian death toll is growing on both sides. pic.twitter.com/hk4O4i6Zhf
— Orla Guerin (@OrlaGuerin)#PT This is Gulieva's home. The #Azeri woman was killed in her own bed, in her own house by shelling from ethnic #Armenian forces in ##NagornoKarabakh. Neighbours told us she knew nothing of politics and wouldn't hurt a soul. The civilian death toll is growing on both sides. pic.twitter.com/hk4O4i6Zhf
— Orla Guerin (@OrlaGuerin) October 8, 2020
Ombudsman Nagorno-Karabaha Artak Beglarijan rekao je novinarima u četvrtak da je polovina stanovnika ove nepriznate republike - oko 70.000 ljudi - izbegla u Jermeniju od početka rata.
Za sada nema nezavisne potvrde ove informacije.
Ima li nade za pregovore?
Uporedo sa neprijateljstvima, traju napori da se Jermenija i Azerbejdžan privole na pregovore.
Rusija je najaktivnija i već je predložila da bude posrednik u pregovorima.
Azerbejdžan poručuje da neće prekinuti vojne operacije dok se jermenske snage potpuno ne povuku.
Jermenija je optužila Tursku da pruža direktnu vojnu pomoć Azerbejdžanu da bi preuzeo kontrolu nad teritorijom, a Baku je demantovao ove tvrdnje.
U četvrtak bi trebalo da bude održan prvi razgovor zaraćenih strana pod pokroviteljstvom takozvane Minske grupe, koju čine Francuska, Rusija i SAD.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da su ove tri zemlje izgubile moralno pravo da pokreću mirovne inicijative, jer 30 godina nisu preduzimale ništa kako bi se našlo rešenje.
Predstavnici nepriznate teritorija Nagorno-Karabaha zatražili su od Evropske organizacije za bezbednost i saradnju (OEBS) da prizna njenu nezavisnost kako bi se postigao mir u regionu.
Vlasti ove teritorije proglasile su nezavisnost 1991. godine, ali većina zemalja ne priznaje njenu nezavisnost. Azerbejdžan tu teritoriju smatra delom svoje države.
Šta kaže Turska?
Turska nedvosmisleno podržava Azerbejdžan, a predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan nazvao je Jermeniju „najvećom pretnjom miru i stabilnosti u regionu".
On je u ranijoj izjavi ocenio da „Jermenija treba da napusti azerbejdžansku zemlju koju je okupirala".
Jermenske vlasti tvrde da je „Turska neposredno prisutna na frontu, sa Azerbejdžancima su turski vojni stručnjaci, a koristi se tehnika turske proizvodnje, kao što su avioni i bespilotne letelice".
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev je pre dva dana prvi put priznao da azerbejdžanska vojska koristi dronove turske proizvodnje.
Turska ima bliske veze sa Azerbejdžanom, dok sa Jermenijom nema diplomatske odnose zbog spora oko masovnih ubistava Jermena tokom Otomanske vladavine.
Jermenija tvrdi da je tada sproveden genocid, ali Turska to već decenijama oštro negira.
Plaćenici iz Sirije u Nagorno-Karabahu
Od izbijanja sukoba spekulisalo se da su na strani Azerbejdžana angažovani plaćenici iz Sirije.
BBC arapski servis je razgovarao sa Sirijcem koji je potvrdio tačnost ovih navoda.
Sirijac Abdula (ime je promenjeno) ispričao je kako je nekoliko stotina muškaraca uzrasta od 17 do 30 godina vrbovano iz delova Sirije koji su pod kontrolom Turske.
On tvrdi da su prošle srede, četiri dana pre početka oružanih sukoba u Karabahu, prebačeni u Azerbejdžan i raspoređeni nedaleko od pojasa na kojem se trenutno vode borbe.
Prebacivanje plaćenika u Azerbejdžan obavljeno uz saglasnost turske vojske i Sirijske nacionalne armije, kao i da je plaćenicima rečeno da će za nadoknadu od oko 2.000 dolara samo čuvati pograničnu teritoriju, a ne i da će učestvovati u borbama, tvrdi ovaj izvor.
Pogledajte: Razgovor sa Sirijcem koji ratuje u Nagorno-Karabahu
O prisustvu sirijskih plaćenika u pojasu ratnih dejstava takođe su pisali BBC turski servis, agencija Rojters, britanski Gardijan i američki Tajm.
U Azerbejdžanu te informacije ocenjuju kao „klevetničku kampanju punu laži koju vode pojedini inostrani mediji".
„Još jednom kategorički odbacujemo besmislene optužbe na račun Azerbejdžana i naglašavamo da azerbejdžanskoj vojsci nije potrebna inostrana pomoć u zaštiti teritorijalnog integriteta", izjavila je u četvrtak portparolka Ministarstva spoljnih poslova te zemlje Lejla Abdulaeva.
Posle samita čelnika EU u Briselu, predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je da je „dokazano da su islamski militaristi raspoređeni u ratnoj zoni", kao i da mu je predsednik Rusije Vladimir Putin potvrdio da i on ima takva saznanja.
Kako je sukob počeo?
Sukob u Nagorno-Karabahu počeo je u februaru 1988. godine, kada je ova autonomna oblast proglasila otcepljenje od Azerbejdžana. Posle oružanog sukoba 1992-1994, Baku je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona.
Od 1992. godine vode se pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Minske grupe OEBS-a, na čijem su čelu tri kopredsedavajuća - Rusija, SAD i Francuska.
Azerbejdžan insistira na očuvanju svog teritorijalnog integriteta, a Jermenija štiti interese nepriznate republike, s obzirom da Nagorno-Karabah nije strana u pregovorima.
- Nagorno-Karabah: Dve teorije zavere
- Jermenija: Šest stvari koje možda niste znali
- Koliko liče slučajevi Kosova i Nagorno-Karabaha
Desetine hiljada ljudi izgubilo je živote a milioni su napustili domove tokom rata koji je zvanično okončan 1994. godine. Međutim, spor do danas nije rešen niti je sukob ikada u potpunost zaustavljen.
Ovo su najžešće borbe od 2016, kada je najmanje 200 ljudi izgubilo život u sukobima.
Pogledajte video o tome kako je počeo sukob oko Nagorno-Karabaha
Pratite nas na Fejsbuku iTweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
30. 10. 2024.
Bravo za Nišlije!
Ljiljana Simić čitalac