Doba u kojem dečaci ulaze u pubertet je direktno je povezano sa vremenom kada su njihove majke prvi put dobile ciklus, pokazuje nova studija.
Sinovi majki, koje su menstruaciju dobile ranije od svojih vršnjakinja, ući će u pubertet oko dva meseca ranije.
Studija je u časopisu Human Reproduction analizirala je podatke od skoro 16.000 danskih majki i dece.
Jedan od autora, doktor Nis Brik, sa Univerziteta Arhus iz Danske, rekao je: „Kad god kod doktora dođe pacijent sa odloženim ili ranim početkom puberteta, doktor ga ispituje za porodičnu istoriju.
„Znali smo da postoji odnos između pubertetske dobi majke i sina, ali sada naši podaci iz studije to i potvrđuju.“
Godine starosti kada devojčice i dečaci ulaze u pubertet se postepeno smanjuju širom sveta.
U Velikoj Britaniji, roba kada deca ulaze u pubertet se smanjuje za jedan mesec – na svakih 10 godina. Prosečno doba za ulazak u pubertet sada je:
Stručnjaci su dodali da je došlo do poboljšanja opšteg zdravlja i ishrane u industrijalizovanom svetu – ali studije su takođe pokazale vezu između gojaznosti i ranog početka puberteta.
U 2015. godini, studija je pokazala da rani ili kasni početak pubertet ima veze sa povećanim rizikom od:
Smatra se da je devojčica rano ušla u pubertet, ako je imala od osam do 11 godina, dok je kasni pubertet između 15 i 19. Kod dečaka, normalan pubertet počinje između devet i 14 godina.
Američka studija u januaru je otkrila da je rani pubertet kod devojčica takođe povezan sa povećanom verovatnoćom mentalnih zdravstvenih problema tokom adolescencije i odraslih.
„I genetski faktori i faktori zaštite životne sredine nedvosmisleno utiču na vreme kada se ulazi u pubertet“, rekla je doktorka Kristin Volfart-Veje, istraživačica na Univerzitetu u Kopenhagenu i autorka jedne od vodeće studije, koja se bavi pubertetom i vremenom.
„Dečaci i devojčice nasleđuju sklonost ka ulasku u pubertet u određenoj dobi – od svojih majki i očeva.
Ali, rani pubertet, početak rasta grudi i stidnih dlak kod devojčica manje su zavisni od genetskih faktora, a više od zaštite životne sredine.“
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0