Nekadašnji, sadašnji i budući praktikanti u Srbiji su na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu prolaznicima kuvali su i delili kafu.

Ne da bi ih razbudili ili razonodili, već da bi ironijom poslali poruku da, kada odu na praksu, ne žele više „samo da kuvaju kafe".

„Ljudi misle da su praksa i volontiranje isto. Pa ti ne daju ni dinara", kaže diplomirana filološkinja Ana Jovanović, koja je bila na praksi u jednoj prevodilačkoj agenciji.

„Ali, nije ni to najgore."

„Najgore je što te ostave da kuvaš kafu i dosađuješ se. Niko se ni ne potrudi da te bilo šta nauči."

Međunarodni dan praktikanata, 10. novembar, kao Ana dočekuje čak 86 odsto mladih u Srbiji koji su bili na praksama, a niko im za to nije ništa platio. Osim toga, više od dve trećine njih nema nikakav dokaz, ugovor ili potvrdu, da su negde bili na praksi. Polovina uopšte nije imala ni mentora.

Osnovni problem je što sve to nije nezakonito. Polje praksi nije pravno regulisano u Srbiji, pa praktikanti nemaju nikakvu zaštitu, objašnjavaju za BBC iz Beogradske otvorene škole (BOŠ).

Time su najviše pogođeni mladi koji su završili društveni fakultet ili nemaju konkretnu struku. Jer, praksa nije isto što i stažiranje, koje je obavezno nakon nekih završenih prirodnih studija, poput medicine i farmacije.

„Tri u jedan" - šta traže praktikanti

Na platou su se simbolično kuvale kafe „tri u jedan".

To znači da su mladim praktikantima najbolji sastojci za dobru praksu - mentorstvo, ugovor i sertifikat.

U ovoj mešavini nema novca.

Danijela Grubnić iz BOŠ objašnjava da su najveći problemi mladima što na praksi nemaju od koga da uče, odnosno nemaju mentora koji bi im preneo svoje znanje.

Ona kaže da je problem koji ostaje posle prakse - što nigde ne dobijaju napismeno da su je odradili:

„Neretko se dešava da njihov praktikantski staž traje duže od dogovorenog ili očekivanog, a da najčešće ne vodi ka zaposlenju.

„Iskustva mladih govore da, kako nemaju ugovor o praksi, ne dobijaju ni sertifikat niti potvrdu da su negde bili na praksi, a da taj dokument mogu kasnije da prilože pri prijavi za posao, što mnogo znači. Takođe, verujem da bi im i pismo preporuke značilo isto, a mnogi sa prakse odlaze bez njega, iako su poslodavci bili zadovoljni."

Ana Jovanović na plato je došla da podeli kafe, jer kaže - to je radila danima na praksi.

„Dobiješ jedan dan nešto da radiš, a onda te zaborave."

Osim te kafe i povremenog saveta „tu i tamo u prolazu", filološkinja misli da nije dobila mnogo na praksi.

„Usmeni dogovor je bio da me plaćaju preko državnog programa 18.000 dinara.

„Onda je taj konkurs propao i od mene su očekivali da volontiram godinu dana.

„Meni se činilo da je to izgubljena godina."

Volontiranje i praksa - da li je to isto

Nije.

Iako ljudi misle da nema velike razlike, suštinski su ova dva pojma potpuno drugačija.

Osnovna i jako bitna razlika između volontiranja jeste u tome - šta je njihov cilj, objašnjava Danijela Grubnić iz BOŠ.

„Volonter svojim radom želi da postigne neki konkretan cilj. On, na primer, volontira u Crvenom krstu ili je aktivan u kampanjama za izmenu nekog zakona. Za to ne očekuje novac."

„Sa druge strane, glavni cilj praktikanta jeste da unapredi svoje radne sposobnosti, da stekne iskustvo u oblasti kojom se bavi, kontakte i kasnije, dobije posao. Tu ili negde drugde."

Ni zemlje Evropske unije nemaju mnogo bolje brojke, iako istraživanja pokazuju da je manje praksi bez ugovora i plana. Slične aktivnosti su održane na Međunarodni dan praktikanata i u evropskim gradovima poput Ženeve, Madrida, Brisela i Pariza.

Recept za kvalitetnu praksu

• Da imaš ugovor
• Da imaš mentora
• Da unapred postaviš cilj
• Ograničen vremenski period
• Finasijska nadoknada
• Sertifikat i pismo preporuke
• Adevatni uslovi rada
• Transparentan oglas za praksu

*Beogradska otvorena škola

Šta kažu istraživanja

Skoro polovina mladih smatra da se stručnim praksama ne stiču znanja i veštine potrebne za obavljanje posla.

Polovina njih je bilo u programu prakse bez mentorstva, a 73 odsto je učestvovalo u programu prakse bez ugovora.

Ono što je i dalje veoma alarmanto jeste to da u Srbiji ne postoji adekvatna ugovorna forma za regulisanje odnosa između „praksodavaca" i praktikanata, kao i da ne postoje jasni mehanizmi za obezbeđivanje kvaliteta radnih praksi, dodaju u Beogradskoj otvorenoj školi.

Zašto onda biti praktikat

Vanja Karličić tek je počela da studira.

Kaže za BBC da njene prijateljice koje nisu upisale fakultet moraju i godinu dana da provedu na praksi, nakon, na primer, srednje medicinske škole.

„Ako si na praksi kod države, ona ti barem da papir, pa nastavljaš dalje.

„Ako i ne dobiješ ništa - šta možeš? Da beskrajno juriš posao?

„Ovako se barem nadaš da će ti poverovati kad kažeš - da si negde bio praktikant."

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]