Kako je jedan toplotni talas usmrtio trećinu populacije šipmiša u Australiji

Tokom dva dana u novembru, rekordne temperature na severu Australije usmrtile su gotovo trećinu populacije letećih lisica, smatraju istraživači.

Životinje nisu bile u mogućnosti da prežive temperature koje su bile iznad 42 stepena.

U gradu Kernsu stanovnici su videli ove šišmiše kako padaju sa drveća na zemlju, u bazene i druge lokacije.

Spasioci divljih životinja pronašli su preživele životinje, uglavnom na granama pri tlu.

„Bilo je skroz depresivno“, kaže za BBC Dejvid Vajt, jedan od spasilaca.

„Biblijske razmere“

Istraživači sa Zapadnog sidnejskog univerziteta zaključili su prošle nedelje da je oko 23.000 letećih lisica stradalo 26. i 27. novembra.

To je utvrđeno prebrojavanjem koje su uradili volonteri koji su nakon toplotnog talasa posetili sedam kampova ovih životinja.

Vodeći istraživač doktor Džastin Velbergen, ekolog, veruje da bi „biblijska razmera“ pomora mogla da bude čak i veća – sa oko 30.000 stradalih životinja – jer neka staništa nisu prebrojana.

Prema procenama u Ausraliji je pre novembra živelo 75.000 letećih lisica.

„Ovakav događaj se u Australiji nije dogodio od kada su se ljudi doselili“, kaže Velber, koji je i predsednik organizacije Australasian Bat Society, neprofitne konzervatorske grupe.

• Evropski toplotni talas ubija komarce
• Misteriozna vrsta izumrlog majmuna nađena u grobnici
• Koko, najpoznatija gorila na svetu, preminula

Ova životinja živi i u Papua Novoj Gvineji, Indoneziji i na Solomonskim ostrvima.

U Australiji nastanjuje male kišne šume u zapadnom Kvinslendu, gde pomaže u opršivanju stabala.

Velbergen kaže da je oko 10.000 šišmiša druge vrste – crne leteće lisice – podleglo toploti tokom istog dvodnevnog perioda.

Leteće lisice često doživljavaju fatalni toplotni stres kada se temperatura popne na 42 stepena, kažu naučnici. Tokom novembarskih vrućina, zabeležen je rekord u Kernsu od 42,6 stepeni.

Leteće lisice nisu ništa osetljivije na ekstremne talase od nekih drugih vrsta, smatraju naučnici.

Ali zato što se često okupljaju u urbanim sredinama u velikom broju, njihova smrt može biti upadljivija i lako zabeležena.

„To izaziva zabrinutost u vezi sa sudbinom drugih stvorenja koja imaju tajnovitiji, usamljeniji životni stil“, kaže Velberger.

„Na osnovu trenutnih podataka je jasno da ovaj događaj ima veoma ozbiljan uticaj na vrste.

Jasno je na osnovu predviđenja o klimatskim promenama da će ovo eskalirati u budućnosti.“

Bitka za zaštitu

Stručnjaci su odavno zabrinuti za opstanak letećih lisica.

Njihova populacija je prepolovljena tokom prethodne decenije, kaže dr Dejvid Vestkot, koji rukovodi vladinim Nacionalnim programom za praženje letećih lisica.

Masovni pomori populacije su u prošlosti bili povezani sa ciklonima. Ali su toplotni talasi postali veći rizik poslednjih godina, kaže Vestkot.

„Veoma smo zabrinuti. Bio je to masivan pad populacije za vrstu koja nije pod velikim pritiskom van ovih vremenskih prilika“, kaže on za BBC.

Čak i pre novembarskog toplotnog talasa, konzervatori su lobirali na vladu Australije da ovu vrstu drugačije klasifikuje – umesto „ranjive“ da je proglasi „izumirućom“. Taj potez bi pojačao napore za pomoć vrsti.

Ova vrsta je globalno navedena kao „najmanje zabrinjavajuća“ na crvenoj listi Međunarodne unije za očuvanje prirode.

Neki stručnjaci smatraju da bi antipatije javnosti prema šišmišima mogle da ometaju napore konzervatora. To je obično povezano sa strahovima od zaraznih bolesti od slepih miševa i njihovom bukom u urbanim sredinama.

Zbog ovonedeljnog toplotnog udara u Novom Južnom Velsu, vlasti su upozorile stanovništvno na prisustvo šišmiša.

„Oni se smatraju pacovima na nebu, tako da je svaki napor za očuvanje težak,“ kaže dr Vestkot.

„Možeš se kladiti da je bilo ljudi koji su bili zadovoljni zbog pomora slepih miševa usled toplotnog talasa.“